ŽRTVE DŽEFRIJA EPŠTAJNA PORUČILE: Ako Kongres ne objavi dokumenta, same će sastaviti listu klijenata!

Iako administracija Donalda Trampa tvrdi da „ne postoji lista klijenata Džefrija Epstina“, njegove žrtve – žene koje tvrde da su podvođene kao devojčice – rekle su da one same mogu da naprave tu listu.

Lisa Filips, jedna od žena koje optužuju Džefrija Epstina za podvođenje, rekla je da žrtve razmatraju da stvar uzmu u svoje ruke, prenosi Biznis Insajder.

Ona je bila govornica na dva događaja u znak solidarnosti sa žrtvama seksualnog zlostavljanja od strane Epstina.

„Znamo imena. Mnoge od nas su oni zlostavljali“, rekla je Filips na skupu koji je organizovala organizacija „Svet bez eksploatacije“, koja se bori protiv trgovine ljudima.

Dodala je:

„Sada ćemo, zajedno kao preživele, poverljivo sakupiti imena za koja svi znamo da su redovno bila u Epstinovom svetu. I to će učiniti preživele i za preživele. Niko drugi nije uključen.“

Dva događaja – jedan koji je organizovala organizacija „Svet bez eksploatacije“, a drugi nekoliko članova Kongresa – održani su u sredu ujutru u Vašingtonu.

Na svakom od njih su se govorili žene koje optužuju Džefrija Epstina i članovi njihovih porodica, a pojedini su prvi put javno izneli svoje optužbe.

Tri člana Kongresa pozvala su svoje kolege da glasaju za zakon koji bi primorao saveznu vladu da objavi svoje dosijee o Epstinu.

Loren Herš, nacionalna direktorka organizacije „Svet bez eksploatacije“, rekla je da Epstinove žrtve žele da iskoriste trenutak kada javnost zahteva odgovore o tome kako je vlada postupala sa ovim trgovcem ljudi, koji je imao jake veze i u SAD, i van njih.

„Kada se oslanjamo na sisteme da se pobrinu za stvari, ponekad to traje veoma dugo, a ponekad to znači da niko na tome ne radi. A ono što žrtve govore je: ‘Ovo mora da se desi, mora da se desi hitno, i ako se neće uspešno desiti unutar sistema, uradićemo to sami'“, rekla je Herš.

„Zašto moramo da izgovaramo imena kada vlada zna imena?“

Ranije ove godine, Trampova administracija je odustala od ranijih obećanja da objavi vladine dokumente o Džefriju Epstinu i Gliejn Maksvel, koja je 2021. godine osuđena za trgovinu devojčicama radi seksualnog pružanja usluga Epstinu i njegovim prijateljima.

Epstinu je 2008. godine dozvoljeno da se izjasni krivim po manjim optužbama za nuđenje prostitucije na Floridi, iako su službenici za sprovođenje zakona prikupili dokaze da je dobro povezani pedofil seksualno zlostavljao desetine devojaka.

Godine 2019, prema zvaničnim podacima, izvršio je samoubistvo u svojoj zatvorskoj ćeliji na Menhetnu dok je čekao suđenje za teže optužbe za trgovinu ljudima u svrhu seksualne seksualne eksploatacije.

Tokom leta, Maksvel je premeštena u blaže zatvorske uslove, kako bi odslužila ostatak svoje 20-godišnje kazne, nakon što je dala intervju zameniku državnog tužioca Todu Blanšu.

U snimcima intervjua koje je objavilo Ministarstvo pravde, Maksvel, koja se žali na presudu, rekla je da nije bila svesna bilo kakvog seksualnog zlostavljanja.

Detaljna svedočenja mnogih žrtvi osporavaju ovu tvrdnju Maksvelove.

Davanje „prostora u emisiji“ Maksvelovoj bilo je „odvratno“, rekla je Tereza Helms, još jedna od Epstinovih žrtava, koja je govorila na drugom skupu u sredu.

PROČITAJTE VIŠE:

HEROJ U PROSVETI: Direktor škole iz Rušnja spasio skoro 20 nastavnika od otkaza, produžio im ugovore pred smenu!

„Njen glas je se mogao čuti mnogo pre nego što su se naši glasovi mogli čuti ovde danas“, rekla je Helms.

Na drugom događaju, u sredu ujutru, kada je upitana da li će objaviti spisak koji su sastavili tužioci, Filips je rekla da je obaveza savezne vlade, a ne tužilaca, da poziva ljude na odgovornost.

„Zašto moramo da kažemo imena kada vlada zna imena? A takođe se plašimo da to učinimo. Pogledajte šta se dogodilo sa toliko preživelih koji su otkrili imena“, rekla je.

Bred Edvards, advokat koji je zastupao preko 100 tužilaca, rekao je da su žrtve postradale zbog propusta Ministarstva pravde da pravilno goni Epštajna.

„Žrtve se veoma plaše da izgovore ova imena jer bi mogle biti tužene. Biće napadnute. A niko ih nije zaštitio prvi put — i to je bilo protiv jedne osobe“, rekao je Edvards.

Pretpostavlja se da on ovde misli na Virdžiniju Đufre, koja je optužila princa Endrua.

Predlog zakona bi primorao na objavljivanje još Epštajnovih dosijea

Nadzorni odbor Predstavničkog doma je saopštio da će objaviti vladine zapise o Epstinu.

Do sada nije išlo glatko.

U utorak uveče, odbor je objavio „33.295 stranica koje je dostavilo Ministarstvo pravde“.

Skoro sve su već bile javne.

Novoobjavljeni zapisi izgleda da uključuju zapise sa letova kojim je Epstin leteo 2010-ih, iako je mnogo toga zacrnjeno, ocenjeno kao poverljivo.

Peticija da se sva dokumenta objave, koju su promovisali poslanici Ro Kana, Tomas Masi i Mardžori Tejlor Grin, primorala bi Ministarstvo pravde, kao i druge savezne agencije, da objave svoje evidencije, s tim što bi se sakrili privatni podataci o žrtvama.

Edvards je u sredu rekao da će zakon omogućiti javnosti da vidi bankovne zapise koji uključuju JPMorgan i Deutsche Bank, za koje je rekao da su čuvani u tajnosti zbog zaštitnih naloga, sporazuma o poverljivosti i zakona o bankarskoj tajni.

Obe finansijske institucije su pristale na poravnjae u tužbama koje je Edvards pokrenuo u ime žrtava Epstina, a da nisu priznale nikakvo nezakonito postupanje.

Marina Laserta je na jednom od skupova rekla da ju je Epštajn zlostavljao tri godine, počevši od njene 14. godine.

Iako je Laserta rekla da je identifikovana kao „Žrtva-1“ u Epstinoj optužnici iz 2019. godine, sreda je bila prvi put da je javno progovorila.

Zakon, ako ga Kongres usvoji, omogućio bi joj da razume šta joj se dogodilo, rekla je.

„Ako će vlada objaviti dokumenta javnosti, koja opisuju zločine koje su počinili Džefri Epstin i drugi, najmanje što mogu da urade jeste da mi daju moja dokumenta koja imaju o meni“, rekla je ona.