Zoran Popović iz Vranja je čovek kom su duhovitost i pozitivne misli pomogle da prebrodi nateži period u životu. U roku od godinu dana saznaje da ima dva tumora, a njegova priča potvrđuje da je vera u bolju budućnost ključ ozdravljenja.
2021. godine Zoran je imao problema sa prostatom, te je otišao na pregled i ne sluteći da će saznati da ima tumor. Doktor mu objašnjava šta vidi na ultrazvuku i šalje ga na dalje kontrole i preglede, a naš sagovornik doživljava novi šok na pripremnim snimanjima – pored tumora na bubregu, lekari vide promenu i na plućima.
Imao sam problema sa prostatom i tek nakon dve godine sam otišao kod urologa. On je pogledao ultrazvuk i rekao da će prostata biti u redu, ali da imam tumor na desnom bubregu. Šokirao sam se i pitao “kakav tumor”, a on počinje da mi objašnjava, dok ja razmišljam šta je sledeći korak. Išao sam na kontrolne preglede u decembru 2021, a 23. marta sam operisan na VMA, međutim dok sam radio sva snimanja, našli su mi i na plućima promenu od 12 milimetara. Operaciju sam imao baš na dan kada je rođen moj sin. Tada sam rekao sebi “Valjda će i danas ovaj dan biti srećan, kada je bio svaki put u životu” – priseća se Zoran.
Ipak, ovaj hrabar čovek kaže da se ni u jednom momentu nije plašio. Pored sebe imao je voljenu porodicu, a na operaciju je gledao kao na odlazak kod zubara.
Ja sam na operaciju otišao kao da idem kod zubara. Uopšte nisam razmišljao negativno, a imao sam i dobre doktore, verovao sam u njih ali i u Boga. Morao sam da budem takav, strahu nije bilo mesta. Operacija je završena i potvrđeno je da je u pitanju kancer. Posle toga me šalju u Niš na grudnu hirurgiju. To je prošlo bez problema, a potvrđeno je i da je na plućima u pitanju kancer. Onda su mi na konzilijumu rekli da zahvat nije bio dovoljan, pa sam morao ponovo da idem na operaciju – pojašnjava naš sagovornik.
Iako je tada prošao čak tri operacije zaredom, Zoran se sada dobro oseća i veruje da mu je baš takav stav i pogled na živbot pomogao da pobedi kancer. Danas ne pije čak ni lekove, a jedina terapija koju je koristio dok se borio sa opakom bolešću, bio je rad.
Stalno sam radio po kući, sadio cveće da pomognem supruzi jer ima problema sa nogom. Nasledio sam i neko imanje, voćnjak, pa sam se time bavio sve vreme. Moji su mi branili da radim, ali nisam slušao. Nisam hteo džabe da sedim kod kuće. Supruga, deca i sestra su mi bili najveća podrška – dodaje on sa osmehom.
Kako kaže i drugima u sličnoj situaciji savetuje da razmišljaju pozitivno i veruju u bolje sutra jer su mu čak i doktori potvrdili da je njegov oporavak ubrzala njegova duhovitost i mladalački duh.
Kad sam bio na jednoj kontroli, doktor me je pregledao i rekao da je prethodni pacijent imao lakšu operaciju, ali je toliko uplašen i prošao je gore od mene koji sam imao težu. Nisam se plašio ničega i veoravao sam u budućnost, to je veliki adut za ozdravljenje – tvrdi Zoran.
Sa nama je podelio i anegdotu iz bolničke postelje, a lekar koji ga je slušao nije mogao da odoli, a da se ne nasmeje Zoranovoj šali.
Kada sam bio u Beogradu na VMA, sa mnom u sobi je bio čovek koji je isto operisao desni bubreg. Njegov doktor je došao da ga poseti, a ja ga pitam kad već i taj čovek ima pokvaren bubreg, kad ga izvadite, nemojte da ga bacite, možda neki deo zatreba meni da ga zakrpimo. Doktr se nasmejao i rekao da ne brinem – priča nam Zoran kroz smeh.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Telegraf
Foto: Telegraf/ Privatna arhiva
