Ovo je Maja Кolarski i njena divna porodica. Maja je majka šestoro dece, a sa njom žive Aleksandra (17), Jelena (15), Vuk (13), Danilo (9) i Lazar (7). Ispod njihovih blagih osmeha krije se tuga i neizvesnost o kojoj neće da pričaju. Oni su srećni, jer su zajedno!
Neće vam reći da su ponekad gladni. I da nemaju novca da kupe šta će jesti. Neće vam reći da su do skoro živeli u staroj, trošnoj kući, koju im je jedan dobar čovek dao na korišćenje. Neće vam reći da su po njoj hodali miševi noću dok spavaju. Miševi su im jeli i hranu koju nisu imali gde da drže. Ponekad su i decu ujedali. Spavali su zajedno jer decu bude strah od miševa. Sa majkom su najsigurniji!
Neće vam reći kako ih je peckala struja u kupatilu kada puste vodu da se okupaju ili da operu ruke. Maja sama menja licne u osiguračima, uprkos starim instalacijama. Кada ima šta da spremi, najlepše obroke kuva na malom rešou koji je dobila od nepoznatih ljudi, i u rerni koja ponekad radi, ponekad ne. Ali skuvaće vam uvek kafu dobrodošlice, od srca!
Život im je krenuo nizbrdicom kada je Maju savladao karcinom. Desna dojka. Dok je trajala hemoterapija i dok je bila bez kose, jedina snaga bila su joj deca i Bog. Odlazila je na spavanje sa željom da ujutru ustane i provede još jedan dan sa njima.
Кad ujutru ustanete, ako je mama hladna i ne budi se, nemojte da paničite. Polako. Ovde su vam brojevi telefona koje treba da pozovete – govorila im je.
Poslodavcima se ne dopada što ima toliko dece. Što zbog pregleda odsustvuje sa posla. Što joj, zbog otklonjene dojke, ruka nije u punoj funkciji. Zato ne radi. Ali posla se ne libi, ni ona ni deca. Iako ne bi smela zbog bolesti, kaže „Moramo živeti.” Čuva decu sa autizmom i čisti stanove. Pravila je novogodišnje ikebane. Neke je prodala, a nekima su presudili miševi. Išla je sa ćerkama po kafićima i prodavala narukvice koje su zajedno pravile. Zbog toga su je osuđivali!
Кada pitate Maju kako je, kaže „Dobro.” Ako je pitate šta joj treba, „Ništa.” Ako je pitate šta bi promenila, reći će „Ništa. Opet bih sve isto. Udala se za njega i rodila ovoliko dece. Bitno je samo da smo deca i ja zajedno!” Iako ih je on ostavio kada im je bio najpotrebniji – kada se Maja razbolela i kada je, iscrpljena od hemoterapija, bila nemoćna. Iako su trpeli nasilje! Maji je teško. Ali ne dozvoljava da iko to vidi. Ne dozvoljava ni sebi ni deci da klonu. Ako ona padne, o deci nema ko da brine. Svi su školarci!
Sada iznajmljuju drugi stan u Begeču kod Novog Sada koji plaćaju 50 evra mesečno. Dnevna, dve sobice i kuhinja. Morali su da se isele jer je najstarija ćerka trpela seksualno uznemiravanje. Ali šta ako ostanu na ulici? Sutra, za mesec dana, za tri… Maju i decu će to pokositi!
Zato vas molimo da Maji i njenoj deci obezbedimo krov nad glavom. Sobu bez miševa u kojoj će moći bezbrižno da spavaju, znajući da će u toj sobi spavati i sutra. Кrov pod kojim bi Aleksandra mogla na miru da uči i postane lekar jer ide u srednju medicinsku školu. Кrov pod kojim bi Danilu i Lazi drugari došli na rođendan, pod kojim bi Jelena mogla da se šminka. Vrata koja ne padaju kad vam Vuk, domaćin otvori. Кrov pod kojim bi, napokon, živeli bez straha i unutrašnjeg nemira!
Izvor: Srbi za Srbe Foto: Srbi za Srbe
