“Srpska Narodna Odbrana” iz Čikaga, jedno od najstarijih udruženja koje okuplja srpsku emigraciju u Americi, a čiji je prvi predsednik bio veliki Mihajlo Pupin, nedavno je pokrenula inicijativu/konkurs među đacima takođe čikaške Akademije “Sveti Sava” za najbolji prozni rad o otadžbini Srbiji, srpskoj istoriji, srpstvu.

Među brojnim pristiglim radovima profesori ove škole su izabrali one najbolje i dodelili tri nagrade. Prvu je osvojio učenik 8.razreda Radovan Drdić (14), čiji esej je došao i do naše redakcije i izazvao pomešana osećanja, istovremeno i suze i ponos, , pa smo odlučili da ga objavimo, u nadi da će što više mladih u Srbiji, ali i dijappori, pročitati ovaj sastav.

Evo kako Radovan doživljava zemlju iz koje potiču njegovi dedovi…

“Kad Srbin uči o hrabrosti i snazi srpskih junaka i o čvrstoj volji srpskog naroda, on uči o sebi. Kad čita o slavnim Nemanjićima, Nikoli Tesli, Milošu Obiliću i o bezbrojnim našim časnim precima, on saznaje kojoj lozi pripada. Razumevanje i znanje svog porekla je jedna od temeljnih stvari za izgrađivanje ljudskog karaktera. 

Korenje drvetu omogućava život  i pored toga što snabdeva stablo hranljivim materijama, drži ga uspravno. Koren drveta je fizički, ali čovečiji koren je znanje istorije svoga roda. Kad čovek ne zna svoju istoriju, njemu korenje oslabi i tako stablo nema šta da drži uspravno. Ovo se desi jer istorija drži velike mudrosti i znanja koja su razvijena u vremenu i prolivenoj krvi. Sa ovom naukom, čovek može da prepoznaje dobro i zlo i da od delanja svojih predaka predvidi posledice svojih postupaka. Kad je čovek sposoban da upotrebi ovo znanje, znaće kako da nadograđuje temelj, ali  treba i da zna na šta da se ugleda. 

Da bi znao na šta da se ugleda svaki  Srbin može da uči iz naše bogate istorije. Kad pročita priče i zapise o srpskim istorijskim ličnostima, on vidi hrabrost i mudrost minulih pokolenja. U ovo vreme kad se mnoge kulture gube, dovoljno je pogledati naše istorijske velikane i razumećemo zašto se naša istorija održava. Nikola Tesla nikad nije želeo novac i ličnu korist, nego je iz čovekoljublja i nesebičnosti radio da unapredi tehnologiju sveta dok su mnogi njegovi savremenici bili pohlepni.

Sveti Sava je odbacio krunu, blago i vlast i pošao na Svetu Goru da služi Bogu i ljudima noseći opanke i košulju od kostreti. Car Lazar i njegova vojska su dali glave boreći se za krst časni i slobodu zlatnu u borbi na svetom Kosovu. Naši Solunci su ginuli da bi oslobodili Srbiju od Sila osovine kada su, zahvaljujući srpskoj hrabrosti, polomili kičmu okupatora i tako doprineli završetku Prvog svetskog rata. Ove slavne ličnosti daju Srbinu na koga da se ugleda  i razlog da očuva svoj koren. 

Srpska duša je slavna i čvrsta, ali ako čovek ne zna svoje poreklo, njemu duša oslabi. Zato je važno da deca uče srpsku kulturu i istoriju,  da su sposobni i čile duše dok rastu. Na taj način  će se očuvati srpska kultura  i tako će uspevati još mnoge srpske generacije”, napisao je u svom sastavu Radovan Dardić, učenik 8. razreda Akademije “Sveti Sava” iz Čikaga.

Piše: Antonije Kovačević/Serbian Times Foto: Wikipedia