ZABORAVLJENI SRPSKI GENIJE: Dobrivojev izum je rešio najveći železnički problem veka, a danas malo ko zna njegovo ime!

Kada se govori o srpskim velikanima nauke i tehnike, gotovo svi će prvo pomenuti Nikolu Teslu ili Mihajla Pupina. Međutim, postoji još jedan srpski pronalazač čiji se izum svakodnevno koriste širom sveta, iako njegovo ime zna tek mali broj ljudi. Reč je o Dobrivoju Božiću, mašinskom inženjeru iz Raške, čoveku koji je praktično postavio temelje savremenog sistema kočenja železničkih vozila.

Božić je rođen 23. decembra 1885. godine u Raškoj. Studije mašinstva završio je u Karlsrueu i Drezdenu, gde mu je jedan od profesora bio čuveni Rudolf Dizel, tvorac dizel motora. Po povratku u Srbiju 1911. godine zaposlio se u Srpskim državnim železnicama, gde je vrlo brzo počeo da se bavi problemom koji je tada mučio gotovo sve železničke uprave sveta – bezbednim i pouzdanim kočenjem sve težih i sve bržih vozova.

U to vreme gotovo sve evropske železnice koristile su sistem američkog pronalazača Džordža Vestinghausa. Iako revolucionaran za svoje doba, taj sistem imao je ozbiljna ograničenja kada su brzine i dužina vozova počele naglo da rastu. Upravo zato Božić nije izumeo vazdušnu kočnicu, ona je postojala decenijama ranije, već je rešio ključne nedostatke postojećeg sistema i stvorio znatno naprednije rešenje koje je omogućilo bezbednije, brže i pouzdanije kočenje vozova.

Njegovo najvažnije dostignuće bila je konstrukcija novog razvodnika vazdušne kočnice sa tri radna pritiska, uređaja koji se smatra „srcem“ celog kočionog sistema. Zahvaljujući ovom rešenju vozovi su mogli brže da prenesu signal za kočenje kroz celu kompoziciju, kočenje je postalo ravnomernije, omogućeno je postepeno otpuštanje kočnica, automatsko prilagođavanje opterećenju voza i znatno veća bezbednost pri velikim brzinama. Stručnjaci smatraju da su upravo Božićeva rešenja postala osnova svih kasnijih evropskih pneumatskih sistema kočenja.

Međunarodna unija železnica priznala je njegov patent, a stručni krugovi širom Evrope počeli su da govore o takozvanoj „Božićevoj kočnici“. Njegovi patenti bili su zaštićeni u čak 18 država, dok je tokom života registrovao ukupno 62 pronalaska iz različitih oblasti mašinstva.

Pošto tadašnja Kraljevina Jugoslavija nije imala industrijske kapacitete za proizvodnju ovako složenih kočionih sistema, Božić je patente prodao čuvenoj češkoj kompaniji Škoda. Prema podacima Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, za njih je dobio oko 400.000 američkih dolara, što je za to vreme predstavljalo ogromnu sumu. Ipak, vodio je računa i o interesima svoje zemlje – ugovorom je obezbedio da Jugoslovenske državne železnice mogu besplatno da koriste njegov sistem.

Stečeno bogatstvo nije trošio raskalašno. Investirao ga je u domaću industriju i nekretnine, među kojima je bila i njegova poznata vila u Krunskoj ulici u Beogradu, u koju se porodica uselila pred Drugi svetski rat.

Njegov život, međutim, nije bio lišen dramatičnih obrta. Kao dobrovoljac učestvovao je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, uključujući i Cersku bitku. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su pokušavali da ga angažuju zbog njegovog ogromnog inženjerskog ugleda, ali je po oslobođenju dočekao potpuno drugačiju sudbinu.

Nova komunistička vlast uhapsila ga je pod sumnjom da je sarađivao sa okupatorom, iako za to nije bilo dokaza. Nakon saslušanja pušten je na slobodu, ali je ostao bez velikog dela svoje imovine, koja je nacionalizovana, uključujući i bez porodične vilu u Beogradu.

Razočaran odnosom države kojoj je podario jedno od najvećih tehničkih dostignuća u njenoj istoriji, Božić je sa porodicom napustio Jugoslaviju i započeo novi život u Vindzoru, u kanadskoj provinciji Ontario. I u emigraciji je nastavio da radi kao vrhunski železnički inženjer i konsultant, a kasnije se preselio u Sjedinjene Američke Države. Dok je u Severnoj Americi njegovo znanje bilo cenjeno i traženo, u zemlji u kojoj je ostvario svoje najveće pronalaske njegovo ime polako je padalo u zaborav.

Posle gotovo dve decenije provedene u inostranstvu, Dobrivoje Božić vratio se u Beograd 1964. godine. Povratak nije bio trijumfalan, niti je dočekan sa priznanjima kakva je odavno zaslužio. Samo tri godine kasnije, 13. novembra 1967. godine, preminuo je u 81. godini života.

Danas se ime Dobrivoja Božića retko pominje van stručnih krugova, iako mnogi istoričari tehnike smatraju da bez njegovih inovacija razvoj evropske železnice ne bi izgledao isto. Njegova rešenja postala su deo standarda koji su decenijama unapređivani, ali osnovni principi koje je razvio ostali su ugrađeni u moderne pneumatske kočione sisteme.

Možda upravo zato Dobrivoje Božić zaslužuje da se njegovo ime češće nađe uz Teslu, Pupina i Milankovića.