Connect with us

Srbija

ZABORAVLJENI HEROJI, VERA BLAGOJEVIĆ: Dok je izlazila pred nemački streljački vod, 22-godišnja devojka je digla pesnicu: “Pucajte, pobeda je naša!”

Published

on

Mlada Vera Blagojević bila je upečatljivog izgleda – plave kose, vitkog stasa i visokog rasta, vragolasta, razborita, borac za prava. Bila je i neustrašiva devojka koja je sa samo 22 godine život izgubila za slobodu svog naroda. 

Bila je voljena i zbog toga što je svakodnevne sitnice delila sa svojim siromašnijim prijateljicama i gotovo ih svakodnevno posećivala u studentskom domu “Kraljica Marija”, ne znajući da provodi vreme u domu koji će godinama kasnije poneti njeno ime. Posthumno je ukazom Josipa Broza Tita proglašena narodnim herojem. Ovo je priča o Verinom kratkom životu.

PORODICA BLAGOJEVIĆ I BORBENA VERA

Vera Blagojević je rođena 16. maja 1920. godine u Beogradu. Poreklom iz veoma ugledne porodice, od oca advokata Jovana Blagojevića i majke Ane, domaćice koja se posvetila porodici. Kada je Vera imala tri godine, porodica Blagojević donosi odluku da se preseli iz Beograda u Šabac, gde Vera povodi svoje detinjstvo. U Šapcu završava osnovnu školu i gimnaziju i već tada, iako na prvi pogled povučena, pokazuje neverovatnu borbenost, a svojim intelektom se ističe u školi i društvu.  Veoma vredna i sa puno interesovanja, Vera je redovno posećivala Francuski dom u Šapcu i tako odlično naučila francuski jezik.

Njen otpor prema nepravdi nazirao se još pri kraju osnovne škole kada je organizovala štrajk zbog lošeg ponašanja određenih profesora prema učenicima u školi koju je pohađala. 

Škola joj uvek “išla od ruke” pa je tako bila odličan učenik i najbolji đak Šabačke gimnazije, a maturski rad, koji je proglašen za najbolji u generaciji bio je inspirisan Njegoševim stihom “Na grobu će iznići cveće za daleko neko pokolenje”. Ovi stihovi kao da su predvideli njenu sudbinu. 

“TO JE TRNOVIT PUTIM KOJIM ŽELIM IĆI…”

Paralelno sa završetkom gimnazije, Vera počinje da iskazuje veliko interesovanje za politiku. Oni koji je se sećaju, isticali su njenu druželjubivost i blagu narav, te je već tada oko sebe okupila grupu prijatelja sa kojima je pričala o stanju u društvu. Zajedno sa svojim tadašnjim najboljim prijateljima učlanjuje se u šabačku biblioteku “Šabačka narodna knjižnica i čitaonica”. Veoma je volela i često čitala dela Dostojevskog, Viktor Igoa i Tolstoja, svojih omiljenih pisaca.

Uskoro Vera počinje da se kreće u krugovima “levičara”, a na njeno političko opredeljenje je snažan uticaj druženjem izvršila, takođe levo orijentisana, bliska prijateljica iz škole Stojanka, koja je jedno vreme čak i živela u kući Verinog oca. Među značajnim uticajima na njeno političko opredeljenje bio je i Verin učitelj Žika Popović, komunista i upravnik šabačke biblioteke. 

Tako Vera u proleće 1937. godine sa svojih 17 godina postaje ponosna članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije – SKOJ. Dotrčala je kući da javi majici Ani srećne vesti, ali je time nije obradovala, jer se majka brinula znajući šta sve loše može da joj donese bavljenje politikom. Govorila da vrebaju opasnosti sa svih strana, pogotovu za slobodoumne kakva je bila Vera. Ona je toga bila potpuno svesna ali jasno je stavlja do znanja šta želi: “To je trnovit put na kojem ne cvetaju ruže, ali je to jedini put kojim želim ići”.

POVRATAK U BEOGRAD I STUDIJE MEDICINE

Po završetku gimnazije Vera se vraća u rodni Beograd. Protivno volji svojih roditelja, koji su smatrali da je to previše za njeno zdravlje koje je bilo krhko, 1938. godine upisuje Medicinski fakultet u Beogradu. Ni njeno angažovanje u politici ne jenjava, pa se po početku studija upisuje u “Napredni studentski pokret”. 

Za razliku od druge studentarije, Vera je poticala iz imućne porodice, što joj je omogućilo da živi samostalno u iznajmljenom stanu. Ipak, njen ugodni život nije bio prepreka da se saoseća sa manje srećnim drugaricama kojima je uvek pokušavala da pomogne na svaki način. Pošto su joj najbolje drugarice živele u ženskom studentskom domu “Kraljica Marija”, većinu svog slobodnog vremena je sa njima tamo i provodila. Studentkinje koje su bile komunistkinje kao i Vera, imale su pravilo da često, a posebno za vreme praznika, kada stignu paketi od porodica sa hranom dele drugaricama koje su bile siromašnije i čije porodice nisu sebi mogle da priušte slanje paketa. 

PRVI ŽENSKI ČLAN PARTIJE

Verina politička aktivnost nastavljena je i tokom studija. Njen najveći angažman je bio u SKOJ-evskoj organizaciji na Beogradskom univerzitetu. U zimu 1940. godine zvanično je primljena u članstvo KPJ Komunističke partije Jugoslavije. 

Nakon početka rata aprila 1941. godine, Vera se peške vraća iz Beograda u Šabac. Pri povratku, jedan od prvih angažmana od strane partije je bio da pomogne u radu i organizaciji SKOJ-a. Zbog njenog velikog zalaganja i truda vrlo brzo su se videli i rezultati pa je tako bio obnovljen rad Mesnog komiteta SKOJ-a za grad Šabac.

Njen entuzijazam i energija su bila nezaustavljivi. Neprestano je radila na edukaciji omladine i žena Šapca o značaju politike za njihovo društvo, a glavna težnja joj je bila da ih uključi u političku borbu i borbu za pravo glasa, što  je smatrala najvažnijim. Takođe iste godine oformljen je Okružni komitet Komunističke partije Jugoslavije za okrug Podrinje čiji Vera postaje jedini ženski član, a istovremeno i sekretar omladinskog ogranka komiteta.

Osim političkog angažovanja, mršava devojka, plave kose i nejakog zdravlja, bez trunke straha učestvovala je i u borbama. Nije odustala ni kada je u borbama za Šabac 1941. godine  poginuo njen najbolji drug sa fakulteta. 

Zbog celokupnog svog zalaganja i isticanju u društvu, borbe za prava žena i članstva u zabranjenoj partiji, smetala je okupatorima. Policija Uprave grad Beograda dugo je skupljala informacije o Verinom kretanju. Iako se povukla u ilegalu, nije se smirivala, uprkos opasnosti da je protivnici otkriju. Jednom prilikom, dok je na  svoju odgovornost prenosila letke i sav partijski materijal u Loznicu, presreli su je i uhapsili. Međutim, kako se nikada nije predavala uspela je, uz pomoć svojih ljudi, pripadnika Mačvansko-partizanskog odreda koji su joj organizovali bekstvo, na kraju i da pobegne.

Krajem 1941. godine desilo se ono čega su se njeni roditelji najviše pribojavali, Vera se teško razbolela. Prilikom povlačenja Mačvansko-partizanskog odreda, bolesnike i ranjenike ostavili su u selu Tekeriš, pokraj Loznice. Među njima je bila i Vera. U toku akciji “čišćenja” mačvanskog kraja, marta 1942. godine, pronašli su i Veru, te je posle dugog i teškog mučenja predali je službi Gestapoa u Šapcu.

“PUCAJTE, POBEDA JE NAŠA!

Gestapo nije imao obzira prema Verinom teškom zdravstvenom stanju. Terali su je i ucenjivali da prizna i da oda sve one koji su radili za Narodnooslobodilački pokret u zamenu za slobodu. A Vera, već izobličena od zadobijenih udaraca, samo je ćutala držeći se hrabro i ponosno, ne želeći nikada nikoga da oda. Kako nisu mogli da izvuku iz nje bilo kakvu informaciju ili saznanje, posle dugog mučenja, nemilosrdno su je osudili na smrt.

Vera Blagojević je streljana 18. marta 1942. godine u svojoj dvadeset drugoj godini života. Život je dala za slobodu svog narodu, ostavši dosledna svojim uverenjima. Dok je čekala svoj red podigla je ruku i rekla: “Pucajte, pobeda je naša. Prkosno umiremo za slo..” , ali je prekinuta zvukom mitraljeza. 

Kobni događaj se dogodio u šumi Šicara u blizini sela Klenak, a sa njom je streljano još oko 70 ljudi. Vest da im je ćerka streljan Verini roditelji primili su zatočeni u logoru na Banjici.

NARODNI HEROJ

Zbog svih zasluga i zbog toga što je život hrabro dala za slobodu i otadžbinu, tadašnji predsednik Federativne narodne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito je svojim ukazom 7. jula 1953. godine, posthumno Veru Blagojević proglasio za narodnog heroja.

U znak sećanja na Veru, Ženski studentski dom “Kraljice Marije” u kome je provodila svoje studentske dane, preimenovan je u Dom “Vera Blagojević”.

Izvor: 011info Foto: Wikipedia

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement

Copyright © 2019 Serbian Times.

Website Security Test