Vrhovni sud Sjedinjenih Država u petak je doneo odluku da će pilula koja se najčešće koristi za abortus ostati dostupna ženama, odbacujući time restrikcije nižih sudova dok su u toku sudske parnice.
Sud je na taj način odobrio hitne zahteve administracije predsednika Džoa Bajdena i kompanije Danko Laboratorije, koja proizvodi lijek mifepriston. Oni su se žalili na presudu nižeg suda u Teksasu kojom je poništeno odobrenje za upotrebu pilule.
Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je mifepriston za upotrebu 2000. godine. Od tada ga je za bezbedno okončanje trudnoće koristilo više od pet miliona žena. U kombinaciji sa drugim lekom – misoprostolom – danas se koristi u više od polovine svih prekida trudnoće u SAD.
Tužba kojom se traži zabrana mifepristona podneta je u Amarilu u Teksasu u novembru 2022. godine. Konzervativna hrišćanska organizacija Alijansa za odbranu slobode tvrdila je da je FDA donela pogrešnu odluku kada je odobrila mifepriston.
Tužba je podnesena baš u Amarilu zbog sudije Metjua Kačmarika, koga je imenovao bivši predsednik Donald Tramp i koji je u više navrata presudio protiv Bajdenove administracije, po različitim pitanjima. Tako je bilo i u ovom slučaju, gde je 7. aprila 2023. nametnuo ograničenja za pristup mifepristonu.
Odlučujući po hitnoj žalbi, dvoje sudija Apelacionog suda je navelo da originalno odobrenje za lek može ostati na snazi dok slučaj ne bude okončan na federalnim sudovima, ali su naveli da ostatak Kačmarikove presude može da postane važeći.
Takva njihova odluka bi u suštini poništila promene koje je FDA napravio od 2016. godine, uključujući produženje roka za bezbedno korišćenje mifepristona sa sedam na 10 sedmica trudnoće. Sud je takođe naveo da se lek više ne može slati poštom ili izdati kao generički lek, te da pacijentkinje koji ga traže moraju tri puta posetiti doktora.
Stvari je dodatno zakomplikovalo to što je istog dana federalni sud u Vašingtonu doneo odluku, po tužbi 17 država u kojima vlast imaju demokrate, da se ne ograniči pristup mifepristonu. Sudija Tomas O. Rajs, kojeg je imenovao Barak Obama, naložio je da FDA ne preduzima ništa što bi ograničilo dostupnost pilule.
PROČITAJTE VIŠE:
Bajdenova administracija i kompanija Danko Laboratorije su naveli da je nemoguće istovremeno poštovati direktive oba suda, te da će nastupiti haos ako restrikcije iz Teksasa ostanu na snazi dok slučajevi prolaze kroz različite sudske nivoe.
Predsednik Bajden je pohvalio Vrhovni sud što je dozvolio pristup mifepristonu dok se sudska borba nastavlja:
“Ulozi ne mogu biti veći za žene širom Amerike. Nastaviću da se borim protiv politički vođenih napada na zdravlje žena. Ali da budemo jasni – američki narod mora nastaviti da koristi svoj glas na biralištima kao svoj glas i izabrati Kongres koji će doneti zakon kojim se vraća zaštita iz slučaja Rou protiv Vejda”.
U junu prošle godine, Vrhovni sud je ukinuo ustavom zagarantovano pravo na abortus, odlukom većine konzervativnih sudija 6 protiv 3. Sudije su poništile dve ključne odluke koje su štitile pravo na abortus: u slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, i organizacije za zaštitu prava na abortus “Planned parenthood” protiv Kejsi 1992. godine.
U mišljenju suda, čiji je autor konzervatvni sudija Semjuel Alito, navodi se da se u Ustavu zemlje ne pominje abortus, niti Ustav garantuje pravo na prekid trudnoće preko prava na slobodu.
Upravo Alito, kao i sudija Klarens Tomas, glasali su da restrikcije koje je nametnuo sud iz Teksasa ostanu na snazi. Ostale sudije nisu davale komentare.
Izvesno je da će odluka Vrhovnog suda od petka ostaviti pristup mifepristonu nepromijenjen barem do naredne godine, dok ne budu okončani svi sudski postupci i žalbe, uključujući i potencijalne žalbe Vrhovnom sudu.
POVEZANE TEME:
PRAVDA U AMERICI: Nevini robijali 17 godina, a sad im država plaća 900.000 dolara!
Izvor: Glas Amerike
Foto: Pixabay
