Amerikanci će 5. novembra izabrati svog sledećeg predsednika. Glasanje će biti pažljivo praćeno širom sveta. Oni će takođe glasati za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona i mogu imati dubok uticaj na američki život.
Pobednik će služiti četiri godine u Beloj kući, počev od januara 2025. godine.
Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom on ili ona moraju da sarađuju sa Kongresom na usvajanju zakona.
Na svetskoj sceni, američki lider ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku.
SAZNAJTE VIŠE:
Ko su kandidati i kako se predlažu?
Dve glavne stranke nominuju predsedničkog kandidata, koji su prethodno odabrani na stranačkim predizborima.
U Republikanskoj stranci, bivši predsednik Donald Tramp dobio je podršku svoje stranke uz ogromnu prednost u odnosu na svoje rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju, u Viskonsinu.
Tanjug/AP Photo/Alex Brandon
Tramp je izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za svog potpredsednika.
Za demokrate, potpredsednica Kamala Haris pridružila se trci nakon što je predsednik Džo Bajden odustao i nijedan drugi demokrata nije izazvao njen izbor. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Volc.
Tanjug/AP Photo/Carlos Osorio
Postoje i nezavisni kandidati koji se kandiduju za predsednika, ali najveći problem zašto oni uglavnom ne ostvare značajan rezultat je taj što, sve i da pobede, ne bi imali većinu u Kongresu.
Jedan od najistaknutijih bio je Robert Kenedi Mlađi, nećak bivšeg predsednika Džona Kenedija, koji je suspendovao svoju kampanju krajem avgusta i podržao Trampa.
Za šta se zalažu demokrate i republikanci?
Demokrate su liberalna politička partija, čija je agenda definisana uglavnom zalaganjem za građanska prava, širokom mrežom socijalne sigurnosti i merama za rešavanje klimatskih promena.
Republikanci su konzervativna politička partija u SAD. Takođe poznata kao GOP, ili Velika stara partija, ona se zalaže za niže poreze, smanjenje veličine vlade, manje mešanje vlade u obične živote građana, prava na oružje i stroža ograničenja ilegalnih imigracija i abortusa.
Kako funkcionišu predsednički izbori u SAD?
Pobednik nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Umesto toga, oba kandidata se takmiče za pobedu na takmičenjima koja se održavaju u 50 država.
Svaka država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika. Ukupno ima 538 kandidata, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više.
Wikimedia Commons
Sve osim dve države (Mejn i Nebraska) imaju pravilo da pobednik uzima sve glasove, tako da koji kandidat osvoji veći broj glasova dobija sve glasove državnog izbornog kolegijuma.
Većina država se u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi. One su poznate kao kolebljive ili sving države.
Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou – kao što je to uradila Hilari Klinton 2016. godine – ali ipak bude poražen od elektorskog koledža.
Amerikanci se drže ovog sistema glasanja jer na taj način problemi svih država moraju da budu u fokusu. Kada bi bio važan samo broj glasova, kandidati bi se verovatno fokusirali samo na najmnogoljudnije države, dok bi one slabije naseljene pale u senku.
Ko može da glasa na američkim predsedničkim izborima?
Većina američkih državljana koji imaju 18 ili više godina imaju pravo da glasaju na predsedničkim izborima.
Svaka država osim Severne Dakote zahteva od ljudi da se registruju pre nego što mogu da glasaju.
Tanjug/Joe Burbank/Orlando Sentinel via AP
Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada moraju da se registruju.
Državljani SAD koji žive u inostranstvu mogu se registrovati za glasanje i zatražiti glasanje u odsustvu putem pošte, popunjavanjem aplikacije Federal Post Card (FCPA).
Prevremeno glasanje u nekim državama – uključujući ključne države Džordžiju i Severnu Karolinu – već je u toku.
Ko se još bira u novembru?
Sva pažnja će biti usmerena na to ko će pobediti na predsedničkim izborima, ali birači će takođe birati nove članove Kongresa – doma u kom se usvajaju zakoni – kada popune svoje glasačke listiće.
Kongres se sastoji od Predstavničkog doma i Senata.
Bira se svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
Republikanci trenutno kontrolišu Dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate su zadužene za Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.
Ova dva doma donose zakone i mogu delovati kao kontrolori planova Bele kuće.
Kada ćemo znati ko je pobedio na izborima?
Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.
Period nakon izbora poznat je kao tranzicija, ako dođe do promene predsednika.
Ovo daje novoj administraciji vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.
Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zgrade Kapitola u Vašingtonu.
POVEZANE TEME:
izvor: N1
foto: AP