Sve više ljudi iz grada prelazi na selo. Tako su tri brata Beograd zamenili eko-farmom u okolini Gornjeg Milanovca. Uz dobro osmišljen posao gaje svinje rase moravka, a meso prerađuju po domaćim i mediteranskim procedurama.
Umesto u velikim kompanijama u velikom gradu, odlučili su se za sopstveni posao u Kalimanićima. U kooperaciji sa domaćinima u selima takovskog kraja, svake godine uzgoje više od sto svinja domaće autohtone rase.
“Ovaj kvalitet mesa smo želeli da ponudimo ljudima u Srbiji. Kada smo 2019. godine krenuli sa formiranjem ove farme bilo ih je jako malo, ovo je ugrožena vrsta i od tada se trudimo da ovu rasu ponovo raširimo po Srbiji”, kaže Željko Milosavljević iz eko-farma “Moravka Kalimanići”.
Kako je ideja sinula Vladimiru
Ideja je sinula Vladimiru, a braća su je odmah prihvatila. Poreklom su iz Boke, a mama im je poreklom iz Topole, Šumadinka. Vladimir kaže da je mama otišla na more u Boku na letovanje, upoznala se sa ocem i posle dan i po su se venčali. Vladimir je kuvar sa 30 godina iskustva, radio je i na brodu, a Željko je pomorski oficir. Darko je dugo radio u marketingu a Željko je kreativac pa je tako nastao i njihov logo. Darkova supruga Martina je uspešan korporativni menadžer koja upravlja i jednom američkom firmom sa više stotina zaposlenih.
Rođena je u Zadru, na moru, kao i Darko koji je rođen na moru a s kojim se upoznala na beogradskom betonu, kako je rekla, a sad su oboje u blatu! Dugo su, kaže, razmišljali da pokrenu svoj biznis pa kad je tokom korone s mužem stalno dolazila na farmu kod oba devera, na selo, rodila se ideja da i oni uđu u posao a da ona svoja znanja u upravljanju i biznisu primeni baš na njihov.
U šali kažu da su svog nemačkog ovčara prekvalifikovali u svinjskog ovčara.
Tek kad nas je sve zadesila korona, shvatili su kolika je važnost hrane. Otad su stekli stalne mušterije koje vole prefinjene ukuse ali i naručivanje preko društvenih mreža i dostavu na kućni prag, ispričali su za Agro TV.
Željko kaže da prvo nije ni čuo za moravku a kad je čuo saznao je da ima više omega 3 masnih kiselina od plave ribe a da im je mast zdrava kao maslinovo ulje. Dodaje i da crna svinja moravka živi napolju, u štali samo spava, i da oko njih nema naročitog posla osim da im se da voda i da jedu. Čišćenja nema jer su stalno napolju a zahvaljujući tome ne razboljevaju se.
Prase od 8 do 10 prasića. Reč je o autohtonoj rasi iz vremena Obrenovića, i spadaju u ugrožene vrste. Ukrštene su davno sa mangulicom, jorkširom i berkširom. Tove ih do 120, ukus je fantastičan, a glavni proizvod im je pršut po španskoj proceduri plus italijanske salame sa začinima i pistaćima.
Ključ uspeha je, kako tvrde, što poljoprivredno gazdinstvo tretiraju kao kompaniju. Napravili su koncept od farme do stola, a godišnje prerade 15 tona mesa.
“Specifična je tehnologija prerade mesa i tehnologija zrenja mesa koja je naša tajna, način sušenja, mesto sušenja, drvo kojim se meso dimi, začini koji se koriste prilikom dimljenja i sam proces začinjavanja mesa”, kaže Vladimir Seferović iz eko-farme “Moravka Kalimanići”.
Uz višedecenijsko iskustvo u kulinarstvu i ugostiteljstvu, inspiraciju za proizvode pronašli su na putovanjima. Tako je na njihovoj eko-farmi tradicionalno sušeno meso dobilo nove ukuse.
“Imamo i razne proizvode u kojima sam iskombinovao autohtono, meso autohtone životinje buše, moravke, našu šljivu ranku, orahe, šumadijsko vino iz Topole i napravio jedinstven proizvod kog nema na tržištu”, rekao je Vladimir Seferović.
Spoj tradicije i savremenih trendova primenjuju i u prodaji.
Nesvakidašnji ukusi kvalitetnih mesnih prerađevina iz Kalimanića lako nalaze put do kupaca preko društvenih mreža.
POVEZANE TEME:
SVETSKI, A SRPSKI: Beogradski bar izabran među 50 najvećih svetskih otkrića!
Izvor: Kurir
Foto: Printscreen Youtube/ Agro TV; Printscreen RTS
