VLADIKA GRIGORIJE PREDSTAVIO NOVI ROMAN U ČIKAGU: „Knjige nam pomažu da kroz tuđe sudbine razumemo svoju dušu“

Sinoć je u Čikagu, u crkvi Svetog vaskrsenja Hristovog, održana promocija novog romana mitropolita nemačkog Grigorija pod nazivom “Stranac u šumi”. Promocija je napunila crkvu poštovaocima lika ali i dela Grigorijevog, kome je ovo treći roman i četvrta knjiga u nizu.

Pre nego se autor obratio prisutnima govorili su mitropolit čikaški Longin, a nakon njega i paroh crkve domaćina, otac Darko Spasojević.

Program je kao moderator vodio protođakon Jovan Aničić, koji je ispred Mitropolije novogračaničko-srednjezapadnoameričke zadužen za omladinu i edukativni rad.

Mitropolit Longin je pozdravio i poželeo dobrodošlicu Grigoriju rekavši da je svaki njegov dolazak prilika da “nam neka lepa reč padne na dušu”.

– Ima raznih sveštenika i vladika, svaki ima svoje talente, ali vladika Grigorije je od čovek koji je višestruko talentovan, ali i vredan, pa je svojim radom uspeo te talente i da umnoži. A tu je i ona druga strana, pa kad ga poredim obično kažem: Griša je naš čovek, jedan od onih hercegovačkih duhovnika koji nastavlja putem vladike Atanasija, koji je uvek razborit, razložan i razuman, s kojim možete da razgovarate na razne teme. U isto vreme je čovek ljubavi i dobrote, i radosti koju nosi sa sobom svugde, kazao je vladika Longin.

Otac Darko Spasojević, govoreći o knjigama kao izborima duhovnosti, rekao je sledeće:

-Jedan Rus, Mihail Bahtin, postao je popularan u Americi 1970-tih, a čuvene su njegove teorije o interkontekstualnosti. One podrazumevaju da svaki tekst koji se napise otrgne se od pisca i svaki čovek, svaki čitalac, nađe sebe u tom tekstu. Reč se ne da kontrolisati i ne da zaustaviti. Isto važi i za čoveka. On ima i psihološko tumačenje i svaki čovek živi tu reč kroz sebe i odnos sa drugima i to određuje naše biće, naš identitet i potragu za sobom samima, istakao je otac Darko.

A onda se obratio autor romana “Stranac u šumi”, koji je sa svojim čitaocima, i onima koji će to tek postati, govorio o romanu, ali i onome što književnost čini od ljudi, izmeštajući ih iz njihovog intimnog mikrokosmosa u makrokosmos, u kome su u stanju da bolje razumeju i prihvate svet i ljude oko sebe.

-Zašto je toliko važno da čitamo knjige? A važnije je da ih čitamo nego da ih pišemo…Zato što se naša vizija svega proširuje u nedogled. Ali ono sto je najbitnije, mi se saživljavano sa junacima romana, koji su i tragični i komični, i nesrećni i srećni, uspešni i neuspešni, koji su jednostavno živi ljudi, a naš mikrokosmos postaje makrokosmos, i mi kroz te junake počinjemo da razumevamo sebe, zato što se mi s njima saživljavamo, s njima se poistovećujemo, s njima saosećamo…

-Tako da možemo da shvatimo da neki tamo mladić koji ubije babu zbog novca može da se pokaje, da neka devojka koja na ulici prodaje svoje telo može da bude sveta, da njemu spase život i navede ga na pokajanje. Možemo da shvatimo kako su to braća Ivan i Aljoša jedan vernik a jedan nevernik, i kad razgovaraju jedan napada a drugi brani Boga, a u stvari se kao braća mnogo vole, rekao je mitropolit Grigorije.

Publika je imala prilike da postavlja pitanja na koja je autor romana odgovarao, a posle promocije usledilo je i potpisivanje knjige.

Autor ovih redova imao je priliku i sreću da prisustvuje svim promocijama romana vladike Grigorija, a ova poslednja je samo potvrdila utisak koji postoji odranije, kako vladika Grigorije poseduje neobičan književni, ali i dar da teme, doživljaje i emocije koje su bliske samo njemu, ne samo podeli sa drugim ljudima, nego ih učini i svojim saučesnicima na tom putovanju.