VJEČNAJA PAMJAT, UZ FOTOGRAFIJU „BELIH ORLOVA“: Srbi za Trampa se oprostili od Čarlija Kirka!

Organizacija „Srbi za Trampa“ oprostila se od konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, koji je ubijen 10. septembra tokom javne debate pod nazivom „Dokaži da grešim“ na Univerzitetu Juta Veli. Kirk je bio pogođen iz snajperske puške dok je odgovarao na pitanja prisutnih, a napad je opisano kao politička egzekucija.

Na društvenim mrežama organizacija „Srbi za Trampa“ objavila je fotografiju Kirka iz vremena kada je igrao košarku za „Bele orlove“.

„Čarli Kirk i njegovi srpsko-američki saigrači iz Belih orlova. Večno sećanje“, navodi se u potpisu fotografije.

@charliekirk11 and his #SerbianAmerican 🇺🇲🇷🇸 basketball teammates from 🏀 @ILWhiteEagles
Memory Eternal 🙏 pic.twitter.com/7mpSefSFBp
— SERBS for TRUMP 2024 (@SerbsFor) September 13, 2025

Kirk je u više navrata isticao svoje srpsko-američke veze i iskustva iz detinjstva u Čikagu.

„Odrastao sam u Čikagu sa mnogo Srba. Imam slabost prema Srbima. Oni su sjajni. Znam najgoru reč na srpskom i neću je izgovoriti u emisiji, jer bi Federalna komisija za komunikacije (FCC) našla način da me kazni“, rekao je u jednom intervjuu.

Objasnio je da ga je tadašnji trener pozvao u tim i da je čak imao dres sa svojim imenom.

🚨🇺🇲 WATCH: Charlie Kirk shares his bond with the Serbs!

"I grew up around Serbs, played basketball on an all-Serbian team."

🇷🇸🙏 Serbia mourns your loss, Charlie – we’ll always love you, brother. pic.twitter.com/qEqGsHAKnv
— Mario ZNA (@MarioBojic) September 11, 2025

„Igrao sam u srpskom košarkaškom timu. Moje ime na dresu je bilo Sheva Krekovic. Imamo dres sa imenom Krekovic. Naziv našeg tima bio je Illinois White Eagles (Beli orlovi). Danas tim ne biste mogli tako nazvati. Svi smo bili beli, naravno, to nije imalo nikakvo rasno značenje, jer smo odrastali u Americi koja je bila sjajna.“

Kirk je naglasio da su igrali u lokalnoj ligi, uglavnom protiv afroameričkih timova, ali da nikada nije bilo problema sa rasizmom.

„Išli smo na turnire AAU, koji su zaista kompetitivni, u gradove poput Vukegana, Zion Bentona ili Elgina, putovali smo širom zemlje. Igrali smo protiv timova sa pretežno crnim igračima, i nikome to nije smetalo. Nikada nije bilo rasizma. Svi smo se slagali i družili.“