STROGI KRITERIJUMI
Vitez ili dama ovog reda postaje se na kredibilan predlog drugog punopravnog člana. Kandidati za prijem najpre postaju postulanti i u tom statusu ostaju najmanje godinu dana. Za to vreme prati se i proverava njihov rad i posvećenost osnovnim zadacima reda. Nakon toga, postulant se podiže u rang viteza ili dame i postaje punopravni član. Čin uzdizanja u taj status naziva se velika investitura, na kojoj se polaže zakletva i na kojoj novi član dobija odgovarajuće regalije i insignije reda: viteški plašt i viteški krst.
Iz uvodne reči Dragutina Zagorca, velikog priora Srbije u reviji Templar, saznajemo da su standardi za članstvo namerno visoko postavljeni i da traže stalnu posvećenost ne samo redu već i porodici, otadžbini i hrišćanstvu. Srpski templari su uglavnom uspešni profesionalci: visoki državni službenici, članovi diplomatskog kora, više sveštenstvo, oficiri, lekari, inženjeri, profesori, naučnici, stvaraoci u kulturi i humanitarni radnici. Investure se najčešće održavaju u fruškogorskom manastiru Velika Remeta, manastiru Sveti Nikolaj u Soko Gradu kod Ljubovije i dvorcu Fantast, koji je izgradio Bogdan Dunđerski.
Kodeks reda postoji i u njemu se definišu ne samo prava i obaveze članova već i poštovanje vrhunskih etičkih vrednosti. Na primer: „Zaklinjem se da sam spreman da služim svojim prijateljima, pomognem progonjenima i nemoćnima, da budem uz svoju braću i sestre, da promovišem i primenjujem principe hrišćanstva i humaniteta i da dozvolim da časne namere budu praćene dobrim delima.” Članstvo u templarima nije u nesaglasju s pripadnošću SPC.
„Odnosi našeg Velikog priorata prema SPC nisu formalizovani. Zasad se odvijaju na bazi ličnih kontakata u kojima ih informišemo o svojoj delatnosti i sarađujemo u meri obostranih interesa zaštite i pomoći hrišćanima”, kaže dr Despotović. „Ta aktivnost zasad nije velika, ali se većina naših članova smatra i ponaša kao lojalni član svoje crkve.”
Goran Benić, Biblija i templari
U Srbiji nema više od 150 aktivnih templara ovog izvornog reda, a u svetu ih je pet-šest hiljada. Organizacija je ista svuda. Vitezovi i dame rade u okviru svojih komanderija kojih u Srbiji ima desetak. Prošle godine formiran je i Priorat za Vojvodinu „Sveti Maksim Branković”, koji zasad ima tri komanderije.
„Nismo masovna organizacija, niti tome težimo”, naglašava prior Vojvodine dr Despotović. „Naglasak je na izboru časnih i uspešnih ljudi koji su se potvrdili u svom životu i široj zajednici.”
Kada se 2018. navrši punih 900 godina od osnivanja reda, Veliki priorat Srbije namerava da kandiduje našu zemlju kao domaćina za centralno obeležavanje ovog jubileja. U međuvremenu, međunarodni O.S.M.T.H. pokušaće da do tog datuma izgradi hram na reci Jordan, na mestu gde je, po legendi, Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Projekat „Reka Jordan” podržali su jordanski kralj Abdulah II i papa Franja.
„Dođite i ostanite s nama i gradite svoje crkve na svetoj zemlji u Jordanu, gde je kršten Isus”, pozvao je kralj Jordana. Ovaj jedinstveni objekat služiće kao tačka okupljanja svih ljudi dobre volje i jedinstva u svetoj zemlji. Veliki priorat Srbije učestvuje u izgradnji ovog testamenta međuverskog poverenja. Sedam hrišćanskih denominacija prisutnih u Jordanu već su izgradili 12 crkava na muslimanskom tlu.
„Daćemo najveći deo sebe kao podršku ovom projektu”, poručuje veliki majstor reda Patrik Rija.
Na Fejsbuku templari Srbije zasad imaju 1.420 lajkova i po sadržaju drže čvrstu patriotsku liniju. Pronaći ćete i priču o 1.300 kaplara koji se porede s Leonidinih 300 Spartanaca. A u časopisu Viteška kultura ima toliko toga zanimljivog, od požara islamskog fundamentalizma i ćutanja Zapada, do odsustva viteštva u holivudskim filmovima, okova mita o kralju Arturu i 70 ekranizacija „Don Kihota”.
Ako imate viteškog duha, uživajte.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Piše: Ljilja Jorgovanović (Tekst je prvobitno objavljen u srpskom izdanju magazina Newsweek)
Foto: Wikimedia Creative Commons
