Uprava na čelu sa Žikom Pavlovićem i Vesnom Noble je svesna da će, ako kontrola uđe u Muzej i ispita njihovo poslovanje, neko zaglaviti u zatvor. Zato su jedina Uprava na svetu koja se osigurala u slučaju da je neko tuži. Iako tvrde da nemaju para i gomilaju dugove, oni iz kase Muzeja plaćaju to osiguranje, što je skandalozno. Ali ni to im neće pomoći…

Nakon intervjua koji je Vesne Noble, sekretar Muzeja “Sveti Sava” iz Čikaga, dala našem portalu, otvorena je prava pravcata – Pandorina kutija.

Na videlo su isplivali mnogi detalji koji svedoče o dugogodišnjem nemaru i poslovanju na ivici zakona, kojim je Muzej doveden u skoro bezizlaznu situaciju. U njemu već tri i po godine nema nikakvih aktivnosti, a dugovi su se duplirali u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući između ostalog i zelenaškim kamatama pod kojima su mu novac pozajmljivali članovi Uprave(!) koja je trebala da vodi računa o njemu, na čelu sa Dr. Žikom Pavlovićem i pomenutom Vesnom Noble.

Ti koji su Muzej svojim neradom i neznanjem (začinjenim sukobom interesa prilikom davanja famoznih “pozajmica”), doveli na prosjački štap, sada su rešili da ga prodaju, a uporište za to pronalaze u odluci nekolicine (15-20) preostalih članova Muzeja, te blanko potpisima nekih drugih članova, za koje postoji ozbiljna sumnja da su ikada nogom kročili u zdanje Srpske kuće. I to nakon što su promenom Statuta sprečili pristupanje novih članova i tako se svesno odrekli prihoda koji su neophodni za održavanje legata.

Kad analizirate taj, ali i druge postupke Uprave, s pravom se zapitate da li je njihov cilj zapravo svo vreme i bio da se Srpska kuća ugasi i proda. Za čiji “groš” i interes, procenite sami.

Pisanje Serbian Timesa izazvalo je i reakciju druge strane, nazovimo je Opozicijom, koju čine ljudi koji su godinama bili članovi Muzeja, a onda ih je Uprava naterala da istupe ili ih jednostavno isključila iz članstva. Ova grupa je kasnije u dva navrata pokušala da, kako kaže, “zaštiti Muzej od loših namera sadašnje Uprave”.

Slikar Savo Rakočević te dvojica građevinskih preduzetnika, Dragan Vujošević i Nebojša Radosavljević, tvrde da iza njihove borbe ne stoje lični interesi već želja da pomognu Muzeju, čija Uprava, kako sumnjaju, zloupotrebljava glasove Radoša Bajića i drugih bivših članova da bi sebi obezbeđuje većinu i legitimitet za sprovođenje svojih planova.

Prvi put su uspeli da izdejstvuju da Grad Čikago proglasi Muzej istorijski vrednim objektom, tzv Lendmarkom, čime je sprečeno njegovo rušenje za potrebe zidanja višespratnice. Drugi put su pokrenuli tužbu protiv Upravo zbog malverzacija u radu i poslovanju po više osnova, ali je sud u februaru ove godine presudio u korist Odbora. Opozicija posumnja da je razlog za ovakvu presudu činjenica da je advokat, zastupnik druge strane, bio bivši sudija pomenutog suda.

Slikar Savo Rakočević te dvojica građevinskih preduzetnika, Dragan Vujošević i Nebojša Radovanović, tvrde da iza njihove borbe ne stoje lični interesi već želja da pomognu Muzeju i “izbave ga iz kandži sadašnje Uprave”.

Na početku ovog intervjua, komentarišući izjavu glumca i režisera Radoša Bajića, bivšeg člana Srpske kuće, iznose svoje sumnje da aktuelna Uprava, predvođena Pavlovićem i Noble, zloupotrebljava glasove Bajića i drugih bivših članova i tako sebi obezbeđuje većinu glasova i legitimitet za sprovođenje svojih planova.

-Verujemo da njih dvoje, uz prećutnu podršku ostatka Uprave, fingiraju te glasove što naravno, ne možete da proverite, jer već godinama ne objavljuju nikakve izveštaje o svom radu, što je protivno Zakonu o poslovanju neprofitnih organizacija, ističu uglas.

Pitamo ih na početku gde leži razlog za dugogodišnje tavorenje i propadanje Srpske kuće…

Žika Pavlović je obezbeđivao većinu uz pomoć praksi-glasova, ovlašćenja ljudi koji nisu prisustvovali sastancima. Neka od njih su glasila na ljude iz Kalifornije, koji verovatno ne znaju ni gde se Muzej nalazi

Dragan Vujošević

-Srpska kuća je propala, tačnije prestala sa radom kada su oni odlučili da je prodaju. To je urađeno smišljeno, da bi se ona obezvredila, a oni mogli u miru i tišini da ostvare svoje planove i interese. Neki od članova su izbačeni, neki su u znak protesta sami odustali. Od 50-tak članova pre tri-četiri godine, na sastancima se pojavljivalo jedva petnaestak, od kojih je polovina bila protiv Uprave. Međutim, predsednik Žika Pavlović je obezbeđivao većinu uz pomoć praksi-glasova, a to su zapravo ovlašćenja ljudi koji nisu prisustvovali sastancima, a na njega su prenosili pravo da glasa u njihovo ime. Sve odluke su donošene tako, a dešavalo se da Pavlović ima i po 20-30 takvih glasova. Neka od njih su glasila na ljude iz Kalifornije, koji verovatno ne znaju ni gde se Muzej nalazi, kaže Dragan Vujošević, ali odmah dodaje:

-Ja za takvu situaciju ne krivim njega, jer je jasno šta on i oni žele, ali krivim srpsku zajednicu, jer da je ona kakva treba da bude, ljudi poput Žike Pavlovića nikada ne bi bili predsednici, a pogotovo nakon pisma vladike Longina u kome tvrdi da mu je Pavlović dao obećanja koja je prekršio posle tri dana. Ovih 250.000$ koliko je Muzej dugovao u vreme kada je sadašnja Uprava došla na vlast je moglo da se isplati za 24 sata, samo da je zajednica bila na visini zadatka. Grci su pre 5 godina sazidali Muzej u centru Čikaga za 20 miliona a ima ih znatno manje nego nas ovde. Imali smo par sastanaka gde su prisustvovale sve organizacije srpske, zajednički smo osudili i tražili da se preispitaju razlozi za prodaju, o tome su pisale novine “Ogledalo” i “Sloboda”, ali se na žalost ništa nije desilo, ogorčen je Vujošević.

Nebojša Radovanović je bio član Muzeja od 2015. godine da bi 2017. bio isteran iz njega.

-Isteran sam kada sam digao glas protiv onoga što Pavlović i Noble rade u Muzeju. Iz Muzeja su prvo prognali pozorište koje je radilo 10 godina, zbog koga su ljudi dolazili tamo. Ugasili su sve postavke, ukinuli promocije, projekcije filmova, sveli su prihode na nulu i zadužili se do kraja. Usput su smislili veliku laž, da popravke koje su neophodne vrede 500.000$. A popravke su minorne i koštaju deset puta manje, što svaki laik može da vidi ako ode na sajt grada Čikaga i ukuca adresu 448 W Barry Ave, ističe Radovanović.

Na niškoj pijaci možete da nađete Karađorđeve zvezde koje se prodaju za 10 evra. Ali imate i porodice koje takve stvari ne bi prodale ni za milion evra, jer im je ostalo od dede. Sve zavisi od toga koliko nešto cenite i koliko vam je do nečega stalo.

Nebojša Radovanović

On naglašava da, čak i ako su troškovi toliki koliko tvrdi Uprava, nije jasno zašto je ta ista Uprava odbila ponudu deset srpskih firmi da besplatno urade sve popravke koje je tražila Inspekcija grada Čikaga.

-Bili smo spremni da odmah dođemo, podelimo i završimo posao. Zašto nisu pristali na to? Očigledno da njima uopšte nije bilo u interesu da se Kuća popravi, konstatuje Radovanović, koji odnos Uprave prema legatu opisuje sledećim rečima:

– Činjenica da je grad Čikago, Amerikanci dakle, prepoznala istorijsku vrednost te zgrade i proglasila je Lendmarkom. Dakle, oni su procenili njenu vrednost, njima je to važno. S tim u vezi…Na niškoj pijaci možete da nađete Karađorđeve zvezde koje se prodaju za 10 evra. Ali imate i porodice koje takve stvari ne bi prodale ni za milion evra, jer im je ostalo od dede. Sve zavisi od toga koliko nešto cenite i koliko vam je do nečega stalo.

Dragan Vujošević se nadovezuje rečima da je standardna procedura kada se vrše neke popravke da se uradi procena, tzv. “breakdown”, koji u ovom slučaju nikada nije urađen.

-Prvo su rekli da popravke vrede milion dolara, a onda su spustili cifru na 500.000, bez obrazloženja, što je interesantno. Drugo, Vesna Noble, koja je kao agent ovlaštena za prodaju, u poslednjih 10 godina je oprodala samo jednu kuću, i to kuću jednog člana Odbora, u vrednosti od 450.000$, a treba da se bavi prodajom nečega što vredi 10 puta više. Postavlja se pitanje: Kada je ona mogla da dobije 4 miliona $ sa takvim iskustvom, koliko bi onda za prodaju dobio neki profesionalac, možda bi to bilo i 6 miliona(?!)

Radovanović tvrdi da je Žika Pavlović, da bi ostao na mestu predsednika i obezbedio većinu, u Muzej učlanio sve članove svoje porodice, prijatelje koji žive hiljadama milja daleko…

-Od spiska na kome se nalazi 70 imena, tvrdim da bar 40 nikada nije došlo ni na jedan sastanak! Tako su iz Muzeja oterali ljude koji su želeli nešto dobro da urade. Poslednji slučaj je bio 2016.godine, kada je Pavlović pristao da se cela zajednica, sva udruženja, okupe i razgovaraju o budućnosti Kuće. Skupilo se oko 50 ljudi, koji su poneli novac za članarine, ali nisu mogli da uđu jer je na vratima stajalo privatno obezbeđenje. Posle velikog pritiska medija i crkve, pristao je konačno da nas primi, pozorište je obećalo bilo spremno da nastavi sa radom, mi smo bili spremni da uradimo sve popravke na zgradi…a onda nas je dočekao novi Statut, koji je u međuvremenu promenjen, po kome novi članovi nisu imali pravo glasa u periodu od dve godine. Sve su to uradili da bi bez problema mogli da prodaju Muzej i otuđe novac, apsolutno sam siguran.

Za sudski proces koji je Opozicija izgubila Radovanović ima sledeće opravdanje:

–Zakonodavac u Americi nije mogao da predvidi da članovi ni rukovodstvo neke organizacije mogu da rade protiv sebe, tačnije protiv institucije koju vode. Oni sutra mogu da prodaju Kuću, izglasaju da novac daju fudbalskom klubu iz Gusinja i da budu pred zakonom čisti, da vi u tome ne možete da ih sprečite, tvrdi on.

Za Vesnu Noble tvrdi da je mozak cele operacije Uprave i da kontroliše Pavlovića. Na koji način, kaže da zna, ali ne želi da komentariše:

-Sa Vesnom je ispao problem kada smo saznali da svome mužu rentira sobu u Muzeju, takođe i još jednom gospodinu koji je tu živeo, i koji je meni i članu Uprave Simeonom Zafiroskom potpisao izjavu da je Vesni 10 meseci davao novac (600$) za kiriju, koji ona posle nije prosledila u kasu. Tražio sam od finansijskog direktora da mi potvrdi uplate za tih deset meseci i ispostavilo se da postoji evidencija samo o tri. Nestalo je 4.200$. Pozvao sam Pavlovića i rekao mu da Vesna krade novac i da moramo to da rešimo. On me je zamolio da sačekam, da ne pravimo oko toga galamu. Ubrzo zatim je donesena odluka da ta ista Vesna bude ovlašteni agent za prodaju Muzeja, nakon čega sam pozvao Pavlovića i rekao da je to sramota i da ću da ih tužim. On je ovaj put obećao da će poništiti odluku da Vesna bude agent, a onda je iskoristio moj mejl da me izbaci iz članstva i zabrani pristup Muzeju. Inače, pre Vesne Noble Srbi nikada nisu plaćali rentu u Srpskoj kući, nego je to služilo kao privremeni smeštaj porodicama i pojedincima koji su tek došli u Čikago, dok se ne snađu i počnu da rade i zarađuju.

Radovanović dalje tvrdi da je Vesna Noble prilikom oglašavanja Muzeja za prodaju svesno umanjivala njegovu vrednost prikazujući ga običnom kućom, starom 100 godina, krijući vrednost zemljišta na kome je tada, dok još nije proglašeno Lendmarkom, mogla sazidati preko 30 stanova.

-Time je svesno rasterala kupce koji su mogli da plate veću sumu, a iz kog razloga nije teško zaključiti, dodaje Radovanović, koji ističe da, iako je sud u februaru doneo presudu u korist Uprave, oni ne nameravaju da odustanu.

Uprava je svesna da će, ako kontrola uđe u Muzej i ispita njihovo poslovanje, neko zaglaviti u zatvor. Zato su verovatno jedina Uprava na svetu koja se osigurala u osiguravajućoj kući u slučaju da je neko tuži. Iako tvrde da nemaju para i gomilaju dugove, oni iz kase Muzeja plaćaju to osiguranje, što je skandalozno. Ali ni to im neće pomoći

Nebojša Radovanović

-Planiramo da svu dokumentaciju o poslovanju predamo Javnom tužiocu. Tu ima dosta materijala za pokretanje postupka, pored ostalog i činjenica da su radili suprotno odluci koju je donela Skupština Muzeja a po kojoj nijedan član Uprave ne sme da se bavi prodajom Muzeja niti njegovom izgradnjom. Drugo, po izveštaju iz 2015. godine zavedeno je 100 članova Muzeja, a u kasu se slilo samo 4.000$, preostalih 6.000$ je nestalo. Zatim je tu i činjenica da za svo ovo vreme nije objavljen nijedan finansijski izveštaj, što je protivno Zakonu, kao i mnoge druge koje nećemo sada da otkrivamo. Uprava je svesna da će, ako kontrola uđe u Muzej i ispita njihovo poslovanje, neko zaglaviti u zatvor, tvrdi on i dodaje da o tome kakva panika vlada u Upravi svedoči i sledeći detalj:

-Ovo je verovatno jedina Uprava na svetu koja se osigurala u osiguravajućoj kući u slučaju da je neko tuži. Iako tvrde da nemaju para i gomilaju dugove oni iz kase Muzeja plaćaju to osiguranje, čime misle da će zaštititi svoje fotelje, što je skandalozno. Ali ni to im neće pomoći…

Na pitanje šta će uraditi ukoliko Vesna Noble proda kuću, kao što je u intervjuu Serbian Times-u najavila, on kaže da će tražiti da imaju uvid u sve podatke, kome i za koliko novca je kuća prodata.

-Naravno, insistiraćemo na tome da se u tom slučaju zna i gde će taj novac da ode. Pozvaćemo crkvu, sve srpske organizacije i pojedince da se uključe u ovu priču da bi spasili šta se spasti može. Nećemo da odustanemo, ići ćemo do kraja pa šta bude.

To njihovo zelenaško poslovanje ne može da urodi plodom i to će jednog dana biti kažnjeno, a oni će dobiti šta su zaslužili. Vreme će svakoga staviti tamo gde mu je mesto

Sava Rakočević, slikar

Slikar Sava Rakočević ističe da je, suočen sa dugovima i problemima oko Muzeja, u jednom trenutku pomislio da je prodaja možda dobro rešenje, ali je posle reakcije srpske zajednice koja je bila spremna da pomogne, shvatio da to nije najbolja opcija.

–Mene su iz kluba isključili tako što nisu hteli da unovče ček za članarinu koji sam im poslao. A nisu ga unovčili jer im nije odgovaralo da ja budem član Muzeja. To su uradili ljudi koji nisu ni znali da Muzej postoji u vreme kada sam ja postao član “Svetog Save” i družio se sa njegovim osnivačem i predsednikom, a mojim prijateljem doktorom Draškovićem. To njihovo zelenaško poslovanje ne može da urodi plodom i to će jednog dana biti kažnjeno, a oni će dobiti šta su zaslužili. Vreme će svakoga staviti tamo gde mu je mesto, završava Rakočević.

*Redakcija portala Serbian Times ovu temu doživljava kao jednu od suštinskih za srpsku zajednicu u ovom delu Amerike. Zato ćemo nastaviti da se kontinuirano bavimo njome i insistiramo da svi dalji postupci Uprave Srpsko Američkog Muzeja “Sveti Sava” budu transparentni, sve dok se ne reši pitanje njegovog statusa, namene i eventualne buduće lokacije.

Tekst: Antonije Kovačević Foto&Video: Goran Pikula