Connect with us

Srbija

VELIKO MEĐUNARODNO ISTRAŽIVANJE: Evo ko je najveći zagađivač vazduha u Srbiji!

Published

on

Veliko međunarodno istraživanje objavljenog u časopisu Nature, ispitivalo je izvore zagađenja vazduha i njihov uticaj na zdravlje u 204 države na svetu.

Najveći izvor zagađenja vazduha PM2,5 česticama u Srbiji je sagorevanje uglja u elektroenergetskom sektoru, pokazuju podaci velikog međunarodnog istraživanja objavljenog u časopisu Nature, koje je ispitivalo izvore zagađenja vazduha i njihov uticaj na zdravlje u 204 države na svetu, prenosi sajt Klima101.

Autori istraživanja navode da je dugoročno izlaganje PM2,5 česticama najveći spoljni rizik po zdravlje ljudi, te da je izazvalo 4,1 miliona smrti na celoj planeti u 2019. godini. Imajući u vidu veliki uticaj na zdravlje, svrha istraživanja bila je da se otkriju izvori zagađenja ovim česticama.

Prema podacima do kojih je došao tim naučnika sa više prestižnih univerziteta iz SAD, Kine i Kanade, sagorevanje uglja radi proizvodnje struje je odgovorno za 19,7% ukupnog zagađenja vazduha PM2,5 česticama u Srbiji. Drugi najveći izvor PM2,5 čestica je sagorevanje biomase u indivdualnim ložištima sa udelom od 16,4%, dok se na trećem mestu nalaze prirodni pesak i prašina sa 12,6%. Posmatrano na nivou Beograda, ugalj koji se sagoreva u termoelektranama ima još veći udeo i odgovoran je za više od četvrtine (26,3%) zagađenja PM2,5 česticama.

Naučnici su do rezultata došli korišćenjem različitih baza podataka, satelitskim osmatranjem i modeliranjem hemijskog sastava atmosfere.

Podsećamo, kada je reč o zagađenju vazduha najveću štetu zdravlju upravo čini čestično zagađenje, koje pratimo tako što merimo koncentraciju sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu.

Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometara ili manje.

Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih oboljenja.

RAZLIKA U ODNOSU NA PODATKE AGENCIJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Onima koji prate stanje kvaliteta vazduha u našoj zemlji podatak da je sagorevanje uglja u termoelektrana vodeći izvor čestičnog zagađenja može biti pomalo iznenađujući, s obzirom na to da se kao ubedljivo najveći izvor čestičnog zagađenja vazduha u Srbiji izdvajaju individualna ložišta. Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) male toplane i individualna ložišta odgovorni su za 77% zagađenja PM2,5 česticama.

Ova razlika postoji zato što su u Izveštaju SEPA predstavljeni podaci o primarno emitovanim česticama, međutim u vazduhu se pored primarnih nalaze i sekundarne PM čestice koje nastaju od gasova posredstvom različitih hemijskih i fizičkih procesa.

“Primarne čestice su one koje su iz izvora emitovane kao čestice. Na primer, ako posmatramo neki izvor zagađenja, recimo odžak šporeta, zbog nepotpunog sagorevanja goriva (drva, ugalj itd.) jedan od produkata koji će biti emitovan kroz odžak je i čađ. Ukoliko su čestice čađi dovoljno malih dimenzija, ostaće da lebde u vazduhu, i vetrom mogu biti prenete relativno daleko od izvora, a time će na kraju doprineti i ukupnom čestičnom zagađenju vazduhu na tom mestu”, objašnjava Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Đurđević naglašava da od gasova koji se emituju iz različitih izvora mogu nastati takozvane sekundarne PM čestice. “Recimo ako posmatramo termoelektrane, one pored emisija primarnih PM čestica, emituju mnogo više gasova i to prvenstveno oksida sumpora i azotovih oksida. Posle nekog vremena, jedan deo molekula gasa proćiće kroz proces partikulacije, odnosno jedan broj molekula će početi da se “skuplja na gomilu” i formiraće malu česticu. Ovaj proces je prilično složen i uključuje i hemijske transformacije ali i fizičku interakciju sa okolinom. Kao rezultat partikulacije, koncentracija gasa u vazduhu će se smanjiti a povećaće se koncentracija čestica.”

Vladimir Đurđević dodaje i da su neke studije pokazale da pri određenim uslovima kao što su visoka vlažnost vazduha i niska temperatura sekundarne PM čestice mogu predstavljati većinski izvor zagađenja vazduha. Međutim, jednostavnim očitavanjem podataka sa mernih stanica ne možemo doći do odgovora odakle je “došlo” čestično zagađenje.

“Sama stanica ne može da napravi razliku između primarnih i sekundarnih čestica, već je potrebno uraditi naknadne analize, koje uključuju više metodoloških pristupa. U svakom slučaju ako hoćemo da razumemo odakle dolazi čestično zagađenje, ne možemo samo gledati koji su to zagađivači najveći emiteri čestica, već moramo da razumemo i koji deo čestica vodi poreklo od gasova, kao i odakle ti gasovi dolaze”, zaključuje profesor Đurđević.

Podaci koji su predstavljeni u pomenutom istraživanju mogu nam dati deo slike, ali bi za kompletan odgovor bilo potrebno uraditi hemijsku analizu čestičnog zagađenja u našoj državi, što se nažalost trenutno radi sporadično. Takođe i detaljno numeričko modeliranje procesa transporta i transformacije zagađenja bilo bi od velike koristi za razumevanje ovih procesa.

Izvor: National Geographic
Foto: Printscreen YouTube / Novinska agencija Beta / Beta News Agency

Advertisement