VELIKI POVRATAK TRAMPA: Evo kako je bivši predsednik napravio najveći politički preokret u istoriji!

Donald Džej Tramp je ostvario najveći politički povratak u savremenoj istoriji SAD u ranim satima srede, osvojivši dovoljno elektorskih glasova da pobedi potpredsednicu Kamalu Heris i vrati se u Belu kuću na drugi mandat.

Izabrani predsednik je proglasio pobedu u govoru iz Floride u 2:30 ujutro po istočnom vremenu, rekavši da je osmislio „najveći politički pokret svih vremena“ i obećao da će „pomogati našoj zemlji da se izleči“, nakon što je tokom kampanje obećao da će izreći „osvetu“ svojim političkim neprijateljima. To je bila gotovo nezamisliva tačka u onome što se sada može smatrati intermecom u Trampovoj eri, koja je započela njegovim odbijanjem da prihvati poraz pre četiri godine.

Nasilni napad na Kapitol od strane gomile njegovih pristalica usledio je potom, a zatim su usledile četiri krivične optužnice, osuđujuća presuda po 91 tački optužnice, presuda o novčanoj kazni od 354 miliona dolara u građanskoj tužbi protiv njega i njegove firme, kao i još jedan porotnički nalaz u kojem je Tramp proglašen odgovornim za seksualno zlostavljanje i klevetu.

„Pravi ishod će doći 5. novembra, od strane naroda“, rekao je Tramp ranije ove godine.

I, naravno, ishod je stigao u njegovu korist. „Prešli smo prepreke za koje niko nije mislio da su moguće“, rekao je Tramp okupljenoj publici na konvenciji u blizini njegovog imanja Mar-a-Lago.

Nakon što je zahvalio glasačima, rekao je da neće stati dok ne obezbedi „zlatno doba“ za Ameriku.

„On je najtvrđi sin kojeg sam ikada video“, rekao je Brit Hjum sa Foks Njuza u utorak uveče, dok su rezultati počeli da idu u Trampovu korist.

Nakon Grovera Klivlenda 1892. godine, nijedan predsednik SAD-a nije izabran za dva nerezidencijalna mandata. Na kraju, Tramp je uspeo da postigne ovu pobedu, ne samo strategijom mobilizacije svoje baze, već i širenjem republikanske elektorske karte.

Strategija njegove kampanje uglavnom je izbegavala mainstream medije, fokusirajući se umesto toga na privlačenje mladih muškaraca i nezadovoljnih manjinskih birača uz pomoć istaknutih nastupa na popularnim podkastima, podržana od strane influensera koji su zamenili tradicionalne medije među tim biračima.

Kako je utorak uveče prelazio u noć, postalo je jasno da ova visokorizična strategija donosi plodove. Tramp je postigao bolje rezultate nego u 2020. godini širom zemlje, dok je Heris podbacio u odnosu na Bajdena u ključnim okruzima i među ključnim biračkim grupama, uključujući Latinos i bele muškarce.

Tramp je, činom čiste sile, pobedio izazivača koji je potrošio milijardu dolara da ga pobedi, sa kampanjom koja je imala najbolju „terensku igru“ u politici.

PROČITAJTE VIŠE:

„Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji je bio otpisan nakon 6. januara 2021. godine, sada je jači nego što je bio u poslednjoj kampanji“, rekao je Džon King na CNN-u, napominjući da Tramp sada vodi ispred svog nastupa iz 2020. godine za 3 poena na nacionalnom nivou.

„Tramp je defijant istoriji i stvorio novu, raznoliku koaliciju“, rekao je politički naučnik Stiv Šir za Njuzvik. „Ovo je izuzetno postignuće u predsedničkoj istoriji.“

Izabrani predsednik će preuzeti vlast sa vetrom u leđa. Republikanci su takođe povratili kontrolu nad Senatom, što znači da će njegovi izbori za kabinet i sudijske nominacije verovatno naići na minimalan otpor (kontrola Doma je i dalje bila neizvesna u ranim satima srede i verovatno će ostati tako nekoliko dana dok se ne budu prebrojali svi glasovi u Kaliforniji).

Nakon perioda inflacije uzrokovane pandemijom, ekonomija sada funkcioniše punom brzinom, a očekuje se da će Savezne rezerve smanjiti kamatne stope ponovo kada se sastanu kasnije ove nedelje. A tekući pravni slučajevi protiv njega sada su ili mrtvi na dolasku ili ozbiljno poremećeni.

Sada, umesto da svoju karijeru završi na gubitničkoj noti – kao dvostruko smenjeni, jednokratni predsednik i osuđeni zločinac – Tramp će imati još četiri godine da preoblikuje vladu i šansu da dalje učvrsti svoju ostavštinu kao najuticajniji republikanski predsednik od Ronalda Reagana.

Međutim, za razliku od Reaganove ubedljive pobede pre 40 godina, Tramp možda neće ponovo ući u Belu kuću sa širokim mandatom za vladu. Ipak, da li on smatra svoju pobedu mandatom, to je već druga priča.

U tom pogledu, Džo Bajden daje upozorenje. 46. predsednik je došao na vlast obećavajući da će biti „most“ ka „novoj generaciji lidera“, a zatim je pokušao da vlada u stilu FDR-a. Uprkos lošim anketama, Bajden je odlučio da se kandiduje za reizbor, iako su veliki delovi biračkog tela, uključujući i one u njegovoj vlastitoj stranci, više puta signalizirali da smatraju da je on previše star.

Što se tiče Heris, ona će imati zadatak kao potpredsednica da predsedava sertifikaciji Trampove pobede u Kongresu 6. januara sledeće godine – četiri godine nakon nereda na Kapitolu koji je tada, činilo se, bio sudbina koja će njenog protivnika poslati u zaborav istorije.