VELIKA HAPŠENJA, A GDE SU EPILOZI? Ovo su sve špijunske afere i akcije BIA koje su završile u fiokama!

Dok domaće bezbednosne službe i tužilaštvo iz nedelje u nedelju pune medijske stupce saopštenjima o novim hapšenjima, akcijama i razbijanju špijunskih mreža, u javnosti je sve prisutniji utisak da se mete i tajming ovih realizacija biraju vrlo pažljivo i selektivno. Dok se pojedini slučajevi najavljuju kao „pobeda države”, podsećamo na niz skorašnjih hapšenja i afera koje su uzburkale javnost, ali do danas nisu dobile nikakav sudski epilog niti konačnu presudu.

Slučaj špijunaže u Vranju

U zajedničkoj akciji Bezbednosno-informativne agencije, Višeg javnog tužilaštva u Jagodini i policijskih uprava u Vranju i Jagodini juče su uhapšene dve žene zbog sumnje da su počinile krivično delo špijunaže, a istraga se odnosi na dostavljanje podataka o aktivnim pripadnicima BIA i njihovom angažovanju stranim obaveštajnim strukturama.

U Vranju je uhapšena D. C. (46) iz Šilova, opština Gnjilane, dok je u Jagodini uhapšena N. P. (50) iz tog grada.

Njima se, prema raspoloživim informacijama, na teret stavlja krivično delo špijunaže iz člana 315, stavova 1 i 3 Krivičnog zakonika Srbije.

Sumnja se da su podatke o aktivnim pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, kao i informacije o njihovom angažovanju, dostavljale albanskoj obaveštajnoj službi ŠIŠ, kao i strukturama na Kosovu i Metohiji — takozvanoj Obaveštajnoj agenciji Kosova (OAK) i Obaveštajnoj jedinici Kosovske policije.

Reč je, prema navodima iz istrage, o podacima koji su se odnosili na identitet i aktivnosti pripadnika srpske bezbednosne službe, dok bi dalja istraga trebalo da utvrdi obim, vremenski period i način na koji su informacije prikupljane i prosleđivane, kao i sve kontakte osumnjičenih sa obaveštajnim strukturama kojima su, kako se sumnja, podaci bili namenjeni.

Špijuniranje studenata

Studenti su objavili da je najmanje 14 ljudi, među njima studenti, aktivisti, opozicioni poslanici i lokalni odbornici, bilo meta naprednog špijunskog softvera. Najvažniji konkretan nalaz bio je Pegasus, na telefonu najmanje jedne studentkinje. Telefon su veštačili u Citizen Lab-u. Viši istraživač u toj istraživačkoj jedinici pri Univerzitetu u Torontu, Džon Skot-Rejlton govorio je za N1 o ovom slučaju.

„Pa, utvrdili smo nekoliko stvari. Pre svega, imamo niz Appleovih upozorenja koja su stigla korisnicima. To je veoma zabrinjavajuće jer ukazuje na to da je očigledno u toku operacija velikih razmera u kojoj se koristi komercijalni špijunski softver. Takođe smo sproveli forenzičke analize, uključujući analizu koja nam omogućava da sa visokim stepenom pouzdanosti kažemo da je došlo do infekcije Pegasusom. Svi ovi elementi ukazuju na jednu stvar – verovatno se dešava nešto mnogo šire.“

„NoviSpy“ — nastavak afere iz 2024, istraga i tokom 2026.

Gotovo godinu i po nakon što je nekoliko organizacija civilnog društva podnelo krivičnu prijavu zbog sumnje da su BIA i policija novinarima i aktivistima ubacivale špijunski softver u telefone, slučaj se i dalje nalazi u pretkrivičnoj fazi. Prema navodima Beogradskog centra za ljudska prava, do sada je saslušano samo dvoje od ukupno sedam identifikovanih oštećenih, zbog čega su pre dve nedelje punomoćnici oštećenih Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala podneli urgencije tražeći da se postupa u predmetu.

Raskrikavanje, BIRN i Amnesty International objavili su krajem 2024. godine da je BIA aktivistima i novinarima, koje je privodila ili pozivala na razgovore, uz pomoć izraelskog alata Cellebrite otključavala telefone, a zatim na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.

SAZNAJTE VIŠE:

„NISMO IMALI VREMENA NI DA RAZMIŠLJAMO“: Bojan je tata heroj iz Čačka, porodio suprugu ispred zgrade za 5 minuta!

Špijun na Merdaru

Pripadnici BIA u saradnji sa Policijskom upravom Prokuplje 28.07.2025. godine su na administrativnom prelazu Merdare uhapsili S. Đ. iz Štrpca, zbog sumnje da je bio saradnik Obaveštajne službe Albanije, preko takozvane Obaveštajne agencije Kosova, saznaje Kosovo onlajn.

S. Đ. , iz sela Jažince, inače zaposlen u Domu zdravlja Štrpce, tereti se da je u dužem vremenskom periodu bio saradnik Obaveštajne službe Albanije – Državne informativne službe (ŠIŠ) posredstvom tzv. Obaveštajne agencije Kosova (OAK), po čijim zadacima je preduzimao aktivnosti usmerene protiv interesa srpske zajednice na Kosovu i Srbije na tom području, kao i na planu prikupljanja podataka o pripadnicima srpskih bezbednosnih struktura.

Slučaj srpskih državljana osumnjičenih za špijunažu i rasističke incidente u Francuskoj i dalje u fazi istrage

Gotovo tri meseca nakon što je u Srbiji uhapšena grupa od 11 osoba, osumnjičenih za izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj, slučaj je i dalje u fazi istrage.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, u čijoj nadležnosti je ovaj postupak.

Devet osumnjičenih i dalje je u pritvoru, rečeno je za RSE u smederevskom Višem sudu. Njima je nakon hapšenja, krajem septembra određen jednomesečni pritvor ali je odlukom suda sve do danas produžavan. Dvoje osumnjičenih kojima je nakon hapšenja određen kućni pritvor, ne pominju se u odgovoru suda, odnosno nije poznato da li je i njima produžena mera.

U međuvremenu, francuski istraživački mediji nedavno su objavili nove informacije o ovom slučaju. Pozivajući se na podatke obaveštajnih službi, navode da je Francuska pribavila čvrste dokaze da je cela akcija dirigovana iz Kremlja s ciljem da „unese nemir u francusko društvo“.

Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovim informacijama.

Uhapšenima u Srbiji se, pored izazivanja rasističkih incidenata, na teret stavlja stavlja i špijunaža.

Aleksandar Radić — odavanje tajnih podataka i „zvučni top“, 2026.

Viši sud u Beogradu usvojio je predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pa je odredio pritvor jednom od prvih koji je, kako kažu, plasirao neistine u vezi sa upotrebom „zvučnog topa“ Aleksandru Radiću i naredio raspisivanje poternice za njim, saznaje RTS. Iz VJT navode da postoje osnove sumnje da je A. R. izvršio krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i da je izvršio krivično delo Odavanje tajnih podataka iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka.

Rasplet

U Srbiji su afere dosta česta pojava, kao i hapšenja koja se često pompezno prenose kao veliki uspeh sektora i sistema bezbednosti, a priče koje građani najviše žele da vide kao rešene ostaju u fiokama nekih sudova, tužilaštva ili BIA. Slučajevi ovde navedeni su bez pravnog epiloga u smislu izricanja konkretne kazne i donošenja presude, ili su istrage u toku ili se gubi trag informacijama o tome dokle je proces došao. Stiče se utisak da je rad bezbednosnih službi nešto poput „sportskog ribolova“ gde se plen vraća nazad u vodu i služi samo za slikanje i pravljenje neke uspomene. Najveće afere ostaju nerešene: Jovanjica, Generalštab, Nadstrešnica, Senjak, pa čak ni slučaj generala Perišića koji je skoro ponovo došao u žižu javnosti nije dobio konkretan epilog, nalogodavci i pravi krivci ostaju na slobodi i dokazima se gubi svaki trag. Postavlja se pitanje koji je zapravo krajnji cilj ovih hapšenja?