U novom izdanju nedeljnika „Radar“ objavljeno je istraživanje autorke Nataše Korlat o ukupnoj količini novca koju su košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan dobili od države Srbije, Grada Beorada i najvećih državnih kompanija i banaka, preko Telekoma i Dunav osiguranja do Poštanske štedionice.
„Samo na plate igrača, članova stručnog štaba i zaposlenih prošle godine potrošili su 37 miliona,“ piše „Radar“ i konstatuje sume koje su objavljene i u istraživanju Sport kluba:
„Uprkos tome, Zvezda je u minusu od 4,6 miliona, Partizan u plusu od 3.200 evra, ali samo na papiru“.
Ako se posmatra šira slika…
„Košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan za pet godina potrošili su više od 180 miliona evra, a najbolji rezultat koji je ostvaren u tom periodu je Partizanov plasman u četvrtfinale Evrolige, da bi potom usledio veliki pad. Uprkos ogromnim izdvajanjima, o kojima vodeći klubovi u regionu mogu samo da sanjaju, Zvezda je i prošlu godinu završila u gubitku i to od oko 4,6 miliona evra. S druge strane, Partizan je na kraju 2025. i dalje otplaćivao zajam za poreski dug i to novcem od sponzora,“ piše Nataša Korlat.
Zvezdin gubitak porastao za 170 odsto
„Troškovi Crvene zvezde u 2025. bili su ogromni, toliki da je godinu završila u minusu od 540,3 miliona dinara ili oko 4,6 miliona evra. Zvanični podaci pokazuju da je prošle godine njen gubitak bio za oko 170 odsto veći nego u 2024, kada je iznosio 198,1 milion dinara ili oko 1,7 miliona evra. Klub sa Malog Kalemegdana je i 2025. i 2024. imao ogromne prihode. Prema podacima iz finansijskih izveštaja, u Zvezdinu kasu je u 2025. leglo oko 2,5 milijardi dinara ili oko 21,4 miliona evra, a godinu dana ranije budžet je bio veći i iznosio je oko 2,7 milijardi dinara ili oko 23,4 miliona evra“ piše „Radar“.
„Novac je stizao sa raznih strana. Zvanična dokumentacija doduše ne otkriva mnogo. Piše da su prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija u prošloj godini iznosili oko 12 miliona evra, dok je nešto manje, oko 10,3 miliona evra, po tom osnovu prihodovala u 2024. Nije poznato da li je celokupan iznos stigao iz državnog i gradskog budžeta i to preko Košarkaškog saveza Srbije, koji služi kao protočni bojler da se novac iz budžetske rezerve uplati beogradskim košarkaškim klubovima. Deo prihoda obezbeđen je i kratkoročnim kreditom od oko četiri miliona evra i sponzorskim ugovorima sa Telekomom i Meridijanom. U finansijskom izveštaju piše da su sponzorski ugovori sa Telekomom od oko 236 miliona dinara ili oko dva miliona evra i Meridijanom u ukupnom iznosu od oko pet miliona evra bili zalog za kredite kod AIK banke.“
Krediti kod „Alta banke“
„U dostupnoj dokumentaciji navodi se i garancija Alta banke Davora Macure, vredna 550 miliona dinara ili oko 4,7 miliona evra, ali nije poznato čemu ona služi, odnosno u koje je svrhe data. Navodi se i dugoročna obaveza od oko 200,7 miliona dinara ili oko 1,7 miliona evra, ali nije poznato da li je reč o još jednom kreditu,“ piše „Radar“ u novom broju koji je od jutros na kiocima.
„Na zvaničnom sajtu tog košarkaškog kluba vidi se da su njegovi sponzori Banka Poštanska štedionica i Dunav osiguranje, ali u Zvezdinim finansijskim izveštajima ne može da se vidi koliko novca izdvajaju za klub sa Malog Kalemegdana. Tih podataka nema ni u izveštajima Poštanske štedionice, niti Dunav osiguranja. Uprkos velikim prihodima, Zvezdin problem je što su joj troškovi još veći. U njenom bilansu uspeha za 2025. vidi se da su rashodi iznosili oko 25 miliona evra, a u 2024. oko 23,6 miliona“.
Autorka ističe da je najveći deo novca otišao na plate.
„Najveći deo novca otišao je na plate. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi u 2025. iznosili su oko 19,9 miliona evra, a od tog iznosa na naknade fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora, koji bi mogli da se tretiraju kao profesionalni ugovori, potrošeno je oko 19,2 miliona evra. Dakle, toliko je otišlo na plate igrača i stručnog štaba u 2025, dok je godinu dana ranije po tom osnovu potrošeno oko 16 miliona evra“.
SAZNAJTE VIŠE:
Za kraj…
„Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da je Zvezda u poslednjih pet godina potrošila oko 91,7 miliona evra. U ovu brojku, osim rashoda, uključene su i dugoročne obaveze, koje će tek doći na naplatu, kao i kratkoročni kredit“.
„Radar“ navodi da je od Crvene zvezde tražio odgovor koliko je novca Zvezda dobila od države, ali i državnih kompanija.
„Poštovana, pitanja koja mi postavljate važe najvećim delom za period u kome nisam bio predsednik. Takođe, uz dužno poštovanje, vaša pitanja sugerišu i već delimično daju odgovore. Molim vas da kontaktirate za sva pitanja pi-ar kluba Igora Vujičina koji će vam u budućnosti biti na raspolaganju za sva pitanja. Srdačan pozdrav!“, pisalo je u odgovoru predsednika Drčelića.
Crno-beli sponzorskim novcem otplaćuju poreski dug
„U odnosu na Crvenu zvezdu, KK Partizan u poslednjih pet godina potrošio je nešto manje novca, oko 90,3 miliona evra. Ipak, prošle godine, u odnosu na večitog rivala veći su bili i prihodi i rashodi, a formalno gubitka nije bilo. Kasa Partizana bila je u plusu za 370.000 dinara ili za oko 3.200 evra, a godinu dana ranije neto dobitak je iznosio 226.000 dinara ili oko 1.931 evro“, navodi „Radar“.
„U kasu kluba iz Humske tokom 2025. leglo je 2,8 milijardi dinara ili oko 24 miliona evra, a u 2024. 2,7 milijardi dinara ili oko 23,6 miliona evra, što je takođe više nego u slučaju Crvene zvezde. Ipak, mnogo su manji prihodi od donacija, dotacija i subvencija. Lane je po tom osnovu Partizanu leglo oko 504,4 miliona dinara ili 4,3 miliona evra, a godinu ranije 682,8 miliona dinara ili oko 5,8 miliona evra. U finansijskom izveštaju piše i da klub ostvaruje prihode koje su uplatili donatori, potom Košarkaški savez Srbije ili Skupština grada, te da ima prihode i od dotacija međunarodnih košarkaških organizacija, kao i od raznih članarina“, navodi koleginica Nataša Korlat i konstatuje:
„Više detalja nema“.
Rashodi crno-belih samo rastu…
Među državnim kompanijama koje sponzorišu Partizan je Telekom Srbija, a u sponzore je upisana i Naftna industrija Srbije, u kojoj je država manjinski vlasnik. Sa koliko novca pomažu klub nije navedeno. Ipak, taj novac je praktično založen.
„U zvaničnoj dokumentaciji, naime, piše da dugoročne i kratkoročne obaveze (dug koji bi trebalo da se otplati u narednom periodu) iznose oko 3,3 miliona evra, te da se najveći deo tih obaveza odnosi na eskont sponzorskog ugovora koji je realizovan za potrebe otplate celokupnog poreskog duga u oktobru 2024. To bi trebalo da znači da je Partizan uzeo sredstva za otplatu poreskog duga, a da taj zajam otplaćuje zahvaljujući sponzorskim ugovorima. U oktobru 2024. Ostoja Mijailović je saopštio da je Partizan namirio kompletan poreski dug od 702 miliona dinara ili oko šest miliona evra“, navodi se u tekstu i nastavlja:
„Kada je reč o rashodima, oni su prošle godine iznosili oko 24 miliona evra, a godinu dana ranije 23,6 miliona. I u slučaju Partizana najviše novca je otišlo na troškove zarada i plate. U 2025. u te svrhe potrošeno je oko 17 miliona evra, dok su u 2024. ti troškovi iznosili oko 15,4 miliona. Osim dugoročnih obaveza koje se odnose na otplate kredita zbog poreskog duga, u finansijskom izveštaju se navodi da postoje neisplaćene bruto zarade igrača i članova stručnog štaba, kao i sportskih agenata. Kako se navodi, navedene obaveze u iznosu od oko 3,1 milion evra su još nedospele na dan 31. decembra 2025. i isplaćene su tokom ove godine, kada su i dospevale za plaćanje“.
„Inače, najveća razlika u novcu koji je potrošio Partizan napravljena je 2023, kada je u kasu kluba legao 21 milion evra. Samo godinu dana ranije prihodi kluba bili su niži za čak 12,4 miliona evra i iznosili su „svega“ 8,6 miliona evra. Kad se saberu svi rashodi i dugoročne i kratkoročne obaveze, koje treba da se plate u narednom periodu, proizlazi da je Partizan za pet godina potrošio 90,3 miliona evra“, navodi autorka i konstatuje da su i u Partizanu vrata ostala zatvorena.
„Tim povodom, preko pi-ara Partizana, pokušali smo da od predsednika kluba Ostoje Mijailovića čujemo njegovu ocenu o rezultatima koji su postignuti, budžetu kojim je klub raspolagao, kao i o iznosima koje je Partizan dobio od države i državnih kompanija, ali on na tu temu nije želeo da govori,“ piše autorka Nataša Korlat.
OSTALE TEME:
VUČIĆ O ODLASKU U CRNU GORU: Ne plašim se bezbednosnih pretnji, važno da predstavljam Srbiju
Izvor: SportKlub; Foto: ATAImages