Connect with us

Srbija

VAPAJ ZA POMOĆ SA KOSOVA: Ilići sa troje male dece žive u kontejneru punom zmija i pacova, hitno su im potrebni šporet, fižider, hrana za decu, mašina za veš!

Published

on

Kontejner naselje Padalište nedaleko od manastira Gračanica je verovatno najtužnija srpsko naselje na Kosovu i Metohiji. Trideset duša, među kojima i dvanaestero dece, živi pod krajnje nehigijenskim uslovima u limenim kutijama koje se u letnjim mesecima doslovno pretvaraju u rerne, a zimi u hladnjače, koje je skoro nemoguće ugrejati jer promaja duva sa svih strane, a isključenja struje su takoreći redovna.

Stanovnici kontejnera koje su ruski vojnici ostavili sa sobom nakon povlačenja sa Kosmeta dospeli su u Padalište nakon martovskog pogroma 2004. godine, kada su bili prisiljeni da napuste svoje domove pred eskalacijom albanskog nasilja. Retko ko radi pa otud nemaju od čega struju da plaćaju. Njih trideset na raspolaganju ima samo jedan toalet i jednu tuš kabinu, oboje u raspalom stanju.

-Po krevetima nam trče pacovi, kontejneri se raspadaju, bube trče na sve strane, a sada kada je počelo leto i došlo toplo vreme pojavile su se i zmije. Neki dan sam uhvatio jednu na vratima mog kontejnera. Deca, supruga i ja konstantno imamo neke alergije, izjedoše nas bube, a higijena je na katastrofalnom nivou, kaže za Serbian Times Zoran Ilić, koji u deset metara kvadratnih živi sa suprugom Katarinom, sinovima Mihajlom (5) i Ilijom (2) i malenom ćerkicom Helenom, koja je nedavno napunila godinu dana.

Na zidovima kontejnera na papiru isprintane ikone, porodične fotografije, u ćošku raspala peć, dva kreveta na razvlačenje, nekoliko polica i… to je to.

-Ovo je najgore mesto na Kosovu, slobodno to napišite. Nehumano je, prljavo, toaleti su uništeni. Nadležni iz srpske opstine Priština sa sedištem u Gračanici ne vode računa o nama iako za to primaju platu. Obećavaju nam svašta pred izbore, a posle nema nikoga, kud koji. Od nas skoro 30 u naselju samo njih sedmoro primaju hranu, a naša deca gledaju. Kako to da neki dobijaju hranu, a drugi ne? Živimo od socijalne pomoći jer posla nema. Fizikališem kad nešto naleti, a i to retko, očajan je naš sagovornik.

Dodaje kako su ga pre dve godine napale komšije, Albanci, da je dobio udarac čekićem u glavu od čega mu je naprsla lobanja.

-I dan danas imam bolove i ne spavam noćima, a nemam novac da se pregledam, da odem na magnetnu razonansu koja košta 200 evra.

Kaže da ne voli da moli, ali da su u tako teškoj situaciji da im je pomoć neophodna, i to hitno.

-Ne tražimo mnogo, trebaju nam osnovne stvari za život, kao što su frižider, mašina za pranje veša, električni šporet. Sve što imamo je staro i dotrajalo, pa molimo dobre i humane ljude da nam pomognu da lakše preživimo sa ovo troje dece, a mi ćemo to znati da cenimo. Nedostaju nam i mleko, dečja hrana. Mi matori ćemo nekako i da preživimo, samo da nekako decu zbrinemo. Najviše bi voleli da nam neko, ako može, kupi te stvari i pošalje, da se zna u šta je utrošen novac. Kome je lakše, može da nam pošalje novac preko računa (Humani ljudi iz Srbije mogu pomoći porodici Ilić iz Gračanice uplatom na račun: 205 900 102553 747415. ****Dijaspora iz SAD novac može uplatiti preko udruženja NGO Serbia Online, na broj računa: 271761006 (Routing: 071000013) ili preko Zelle Quick pay, uplatom na broj telefona (708) 981-5244.)

Zoran ističe kako bi voleo da svoju porodicu izdržava lično, sa svojih deset prstiju, ali da zato prosto nije dobio priliku.

-Završio sam za frizera, imam i sertifikat, diplomu, ali nemam posao. Kada bih imao novca za frizerski salon da otvorim to bi me spaslo, da ishranim porodicu, da ne moram nikoga da molim, konstatuje na kraju ove tužne priče Zoran Ilić.

Tekst: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

Advertisement