Srbija

UKAZAO NA NEHUMANE USLOVE U DOMU ZA DECU, PA OSTAO BEZ POSLA: Potresna priča defektologa koji je odbio da ćuti!

by Serbian Timesoktobar 14, 2026oktobar 14, 2026

Kada je 2018. godine javno progovorio o uslovima u kojima žive štićenici Ustanove za decu i mlade „Sremčica“, defektolog Petar Vladetić nije znao da će njegovo upozoravanje prerasti u višegodišnju borbu za pravo da govori o onome što smatra nepravdom. Nakon dva otkaza, dugotrajnih sudskih postupaka i više od šest godina provedenih van radnog mesta, njegova priča otvara pitanje odgovornosti za zaštitu najranjivijih.

Pre nego što je o problemima progovorio u javnosti, Vladetić je zajedno sa još 15 defektologa upozoravao rukovodstvo na posledice promena u organizaciji rada. Nekoliko meseci kasnije, nakon smrti dvadesettrogodišnjeg štićenika, javno je izneo tvrdnje o stanju u domu, ukazujući na prenatrpanost, nedostatak osoblja, lošu higijenu i neadekvatnu negu korisnika. Prema njegovom svedočenju, nije bilo dovoljno zaposlenih da korisnicima pomognu ni u osnovnim svakodnevnim aktivnostima, dok su njihove individualne potrebe ostajale zanemarene.

Ubrzo nakon javnih istupanja, Vladetić je ostao bez posla. U obrazloženju prvog otkaza, iz 2018. godine, tadašnja direktorka Gordana Ković navela je da je davanjem izjava za medije narušio ugled ustanove, uz druge optužbe koje su se odnosile na njegov rad. Vladetić je osporio takve navode i pokrenuo postupke radi zaštite svojih prava. Sudskim putem izborio se za zaštitu kao uzbunjivač i povratak na radno mesto.

Međutim, njegova borba time nije završena. Tokom 2020. godine ponovo je dobio otkaz, uprkos statusu uzbunjivača. U javnosti je izneo dodatne tvrdnje o uslovima u ustanovi, opisujući ih kao nehumane i nedostojne čoveka. Prema njegovim rečima, korisnici su dve godine boravili bez odgovarajućeg toaleta i adekvatnih uslova za smeštaj, dok su nedovoljni kapaciteti za održavanje higijene dodatno otežavali svakodnevni život. Posebno je upozoravao na kartonske barijere koje su mesecima stajale umesto prozora.

Tvrdio je i da su u pojedinim prostorijama postojala oštećenja i nezaštićene instalacije, dok je zbog nedostatka zaposlenih stručni rad sa korisnicima bio sveden na osnovnu negu.

Važan trenutak u ovom slučaju dogodio se u aprilu 2021. godine, kada je Etički odbor Komore socijalne zaštite direktorki ustanove Marini Vidojević izrekao javnu opomenu zbog povrede profesionalnog kodeksa.

Istom odlukom odbijena je kao neosnovana prijava ustanove protiv Vladetića. Ova odluka predstavljala je važan korak u višegodišnjem sporu, ali sama po sebi nije značila da su potvrđeni svi njegovi navodi o uslovima u domu.

Vladetić je tokom više od šest godina vodio deset sudskih postupaka, nastojeći da zaštiti svoja prava i vrati se na posao. Iako je sudskim odlukama izborio zaštitu kao uzbunjivač i povratak na radno mesto, tvrdi da mu je u praksi bilo onemogućeno da nastavi svoj posao. Dugotrajna pravna borba, profesionalne posledice i narušeno zdravlje obeležili su godine tokom kojih nije odustajao od ukazivanja na probleme u ustanovi.

Priča Petra Vladetića jedna je od četiri koje donosi dokumentarni film „Cena obraza“, autorke Jovane Maletić. Film prikazuje i iskustva dr Borka Josifovskog, koji je upozoravao na zloupotrebe u beogradskoj Hitnoj pomoći, Ranke Kašiković, koja se suprotstavila političkim pritiscima na radnom mestu, i Katarine Petrović, policijske službenice koja je javnosti učinila dostupnim podatke o saobraćajnoj nesreći u kojoj je učestvovao kum predsednika Srbije.

Četvoro ljudi, četiri različite priče i isto pitanje: šta se događa kada odlučite da ne prećutite ono što smatrate pogrešnim? Njihova iskustva govore o profesionalnim i ličnim posledicama takve odluke, ali i o istrajnosti ljudi koji ne odustaju od svojih uverenja uprkos pritiscima.