U Beogradu nije bilo odseka za harmoniku, a u Kragujevcu ga nisu primili. Kasnije će se ispostaviti da su mu učinili uslugu

Dejan Jovanović je kompozitor i solista na harmonici, Srbin koji nastupa po celom svetu. U inostranstvu je poznat, dok je u Srbiji malo ko za njega čuo.

Diplomirao je na muzičkoj akademiji u Berlinu jer za neke muzičke škole u Srbiji nije bio dovoljno talentovan, kako su mu tada govorili.

U Beogradu nije bilo odseka za harmoniku, a u Kragujevcu ga nisu primili. Kasnije će se ispostaviti da su mu učinili uslugu. Dejan je danas priznati umetnik, ima svoju muzičku školu. U međuvremenu se oženio i dobio decu. 

-Sve je počelo kada nam je u goste došao čovek sa harmonikom. Gledao sam cele noći u instrument, u dugmiće, pritiskao, pa čuo ton… za mene je to bilo nešto čarobno i odmah sam dobio želju da upišem muzičku školu – objasnio je Dejan, koga su u Obrenovcu odbili uz obrazloženje da nema talenta.

Uz podršku roditelja, ljubavi i topline, prebrodio sam razna omalovažavanja kojima sam bio izložen kao dete. Danas sam ponosan što sam Rom, zavoleo sam tu kulturu

Dejan je sumnjao da je pravi razlog odbijanja to što je Rom.

-Uz podršku roditelja, ljubavi i topline, prebrodio sam razna omalovažavanja kojima sam bio izložen kao dete. Danas sam ponosan što sam Rom, zavoleo sam tu kulturu – ističe ovaj muzičar.

Posle neuspešnog pokušaja upisa na klavir u rodnom mestu, sticajem okolnosti uspeva da upiše kontrabas na nižoj muzičkoj školi u Beogradu. Svoje obaveze završava u rekordnom roku i napokon dolazi u posed harmonike za potrebe daljeg školovanja na Srednjoj muzičkoj školi.

Dolazi vreme za upis na fakultet. U Beogradu nije postojao smer za harmoniku, a u Kragujevcu nije uspeo da upiše. Konkurencija je bila jača.

Bez bola nema pobede, bez poraza i tuge nema muzike

-Sa 300 maraka u džepu odlazim za Berlin sam sa harmonikom na leđima. Uspeo sam, bilo mi je zadovoljstvo uprkos tome što sam svirao po deset sati. Položio sam prijemni, počeo da studiram na nemačkom – ispričao je Dejan.

Iako nema koncertne dvorane u kojoj nije svirao, nema lepšeg osećaja nego kada svira u Beogradu – za svoje prijatelje, rođake, roditelje…

-Bez bola nema pobede, bez poraza i tuge nema muzike – zaključuje on.

TEKST: Serbian times/Prva FOTO: Printscreen/Prva TV