Chicago, IL
55°
Sunny
6:22 am5:42 pm CDT
Feels like: 54°F
Wind: 11mph S
Humidity: 49%
Pressure: 30.04"Hg
UV index: 2
4 pm5 pm6 pm7 pm8 pm
57°F
55°F
52°F
50°F
48°F
SunMonTueWedThu
66°F / 54°F
70°F / 41°F
45°F / 36°F
48°F / 36°F
48°F / 41°F

Published 3 weeks ago

By Serbian Times

U JEDNOM DANU SMO DVA PUTA PREBILI GROBARE I TO JE PROMENILO SVE: Vođa navijača Zvezde ponovo otkriva, nastavlja se Timina priča!

Veliku pompu izazvao je serijal “Ultras – Timina priča”, u kom nekadašnji vođa navijača Crvene zvezde – Zoran Timić Tima govori o navijačkim danima. U prvoj epizodi je otkrio da je postojao plan da se Draženu Petroviću polome noge, kao i da su Zvezdini navijači imali “štek” stan u Medulićevoj ulici u Zagrebu, a sada se podsetio sukoba sa navijačima Partizana koji su u jednom danu, dva puta dobili batine, a Bata Trlaja dva puta bio nokautiran.

Kafana “Beli grad” se nalazila na mestu gde je sad MekDonalds na Zelenom Vencu. U tom kraju je živeo tada veliki mangup sa naše tribine, koga nisam poznavao, ali sam čuo priče o njemu – Boža Robija. Ljudi su spontano počeli da se okupljaju zbog njega i to je postalo mesto Zvezdinih navijača. Grobari su se okupljali na Terazijskoj česmi, i često je dolazilo do tuča. Ključni događaj kada smo preuzeli primat što se tiče navijanja se desio 1987. godine. Tada je naša generacija stasala, a o toj grobarskoj ekipi se i dan danas pričaju bajke – kaznena ekspedicija i slično. Te priče su naravno prenaglašene. Naših 15, 20 je sedelo u kafani “Beli grad” pre utakmice i pilo. Grobari su došli s česme i predvodio ih je Pampi, ali je bio tu i Bata Trlaja, koji je posle otišao u kriminalne vode. Već tad je bio jedan od žešćih momaka u gradu. Oni su došli, ali nisu hteli da se biju, jer nas je bilo malo. Pampi je rekao momku iz Australije – Pjeru koji je dolazio na naše utakmice da ustane i dođe da popričaju, znajući na šta se aludira time. Ipak, Pjer je njega prvi udario, Pampiju su pale naočare i on je izvadio nož, nakon čega je krenula opšta frka. Neko je nokautirao Batu Trlaju, a grobari su počeli da beže po tezgama, dok smo ih mi jurili po pijaci. Bili su besni posle utakmice i spremali se da krenu u osvetu. Na Slaviji su naleteli na istu našu ekipu, bili su tu Kajman, Gangula, Crv, Zelja, Pjer, Toma, Stane, Žika doktor… I onda su posle nekog natezanja i tu dobili batine. Bata Trlaja je ponovo završio na zemlji. Ispao je hrabar, hteo da se bije, ali nije imao sreće, a ni dovoljno dobru ekipu da izađe kao pobednik. Posle toga smo preuzeli primat u potpunosti.

Prisetio se Tima i čuvenog časopisa – Sprint, čiji je dodatak o navijačima izazvao veliko interesovanje i uticao na formiranja navijačkih grupa, koji je potom stopirala policija.

Zagrebački časopis Sprint je podigao navijačku scenu. Sećam se da je 1988. godine izašao intervju sa nekim policajcem koji je ocrnio navijače, bukvalno nas je nazvao običnom bandom. Nas je to zabolelo, i neformalni dogovor između nas, grobara, Splićana i Zarepčana bio je da odreagujemo i pošaljemo pismo demantija. Sprint je objavio sva četiri pisma, za divno čudo. Posle mi je pričao sportski urednik tog zabavnog dela Sprinta da su počela da stižu navijačka pisma u džakovima maltene. Oni su ih objavljivali, a tiraž je krenuo da raste. Toliko je to krenulo da ide, da su napravili navijački dodatak, a pomama za tim je bila takva da smo ustajali u 7 ujutru i išli na trafike, da se ne prodaju. Taj časopis je odigrao ključnu ulogu u stvaranju navijačkih grupa u svim gradovima, ali je policija potom zabranila da se taj navijački dodatak objavljuje.

Petrović je tada bio najbolji igrač Cibone sa kojom smo se mučili u košarci, i želeli smo da ga neutrališemo. Prvo smo hteli da ga zaplašimo i zapretimo, a posle i da ga prebijemo. Ideje su se sve više radikalizovale, pa smo došli do toga da mu motkama polomimo noge pred neku važnu utakmicu protiv Zvezde. Pratili smo ga nekoliko dana u Zagrebu, ali je to bilo dosta teško, jer nismo imali mobilne telefone – govori Tima u prvoj od sedam epizoda koliko ima serijal “Ultras – Timina priča”.

No, uvideli smo njegovu rutinu, znali smo gde ide posle treninga, u kom kafiću sedi, gde stanuje. Problem je bio što nikada nije išao sam, uvek je bio sa devojkom ili društvom. Vratili smo se u Beograd i dogovorili da sve to uradimo kad bude odlučujuća utakmica sa Cibonom te sezone. No, izgubili smo tad u polufinalu, pa nije bilo potrebe za tako nečim.

Prisetio se velike tuče u Zagrebu u momentima kada je nacionalizam i mržnja prema Srbima od strane Hrvata bila ogromna.

Moja prva navijačka tuča je bila 1982. godine u Zagrebu. Posle utakmice nas je policija zadržala na tribini, bilo nas je oko 150. Posle sat vremena su nas sproveli do zapadne tribine i pokazali nam u kom pravcu je železnička stanica. Iznenadili smo se, jer smo mislili da će nas sprovesti u policijsku stanicu. Krenuli smo ka železničkoj stanici, ušli u park, i u tom trenutku smo videli ogromnu grupu Dinamovih navijača koja ide ka nama. Bilo ih je pet puta više nego nas. Verovatno im je neko javio da smo tu. Jedan od starijih navijača nam je rekao: “Ako neko bude bežao, ja ću mu presuditi u Beogradu. Idemo svi u napad, juriš braćo Srbi”. Krenuli smo na njih, oni su se uplašili, jer su očekivali da ćemo bežati i počeli su da padaju jedan preko drugog. Bila je zaista ozbiljna tuča. Policija nas je razdvojila na kraju. Nacionalistički prizvuk se mnogo više osećao van Beograda. Kada sam otišao na nekoliko gostovanja u Hrvatsku, shvatio sam koliko nas mrze tamo i koliko je to ukorenjeno. Delovalo je kao tempirana bomba koja je posle eksplodirala.

Otkrio je i da su u Medulićevoj ulici u centru Zagreba imali štek stan u kom su se okupljali i čuvali navijače rekvizite. U toj istoj zgradi je bila i glavna baza Bed Blu Bojsa.

Počeli smo da se družimo sa Srbima iz Zagreba koji su navijali za Zvezdu. To je preraslo u takvo drugarstvo, da je stan u Medulićevoj ulici u centru Zagreba, postao naša navijačka baza tamo. Tu smo se skupljali i smišljali akcije da napadamo navijače Dinama ili Cibone i uzmemo im transparente. U prizemlju te zgrade bila je kafana koja se zove Kalnik – glavna baza Bed Blu Bojsa. To smo saznali tek nekoliko godina kasnije. Tada je u svakom gradu moglo da se desi nešto. Odeš recimo u Sarajevo i oni nisu imali huligansku ekipu koja može da nam parira po ulicama, ali je opet to domaća publika. Tada počinješ da shvataš da je stadion protiv tebe i da može da se desi da te domaća navijačka grupa napadne. Mi smo se udruživali da bi se branili, ali smo shvatili da ne bi bilo loše da i mi napadamo, pa smo počeli da smišljamo akcije.

Strah od države i policije je postojao, a represija je bila takva da je bilo zabranjeno da se pevaju patriotske pesme na tribini.

Mi smo tada živeli u zatvorenom komunističkom društvu i iskreno – plašili smo se i države i policije. Nikom nije moglo da padne na pamet da napadne policajca. Policija ništa to nije razumela, jer su oni zabranama i batinama hteli sve to da spreče, uz onu foru: “Ćuti i navijaj”. Tada je nacionalizam bio osetljiva tema, početkom 80ih godina prošlog veka, pogotovo između Srba i Hrvata. Čudila me je tada reakcija policije na pesme o vojvodi Sinđeliću, ili kad zapevamo “Marš na Drinu”, pa “Igrale se Delije”. Uvek su reagovali, uskakali na tribinu, terali te da sedneš i ćutiš. Ali kad je nešto zabranjeno, odmah stvara bunt.

Dežurni krivci za sve probleme u državi, tada su bili navijači.

Policiji i društvu je uvek lakše da glavno težište problema prebace na navijače. Početom 2000ih godina, bila je velika afera oko toga da su neka deca lečena alternativnim metodama uz neovlašćeno snimanje i fotografisanje, nakon čega je tadašnja vlast, da skrene pažnju sa tog problema, uvela neke sulude restrikcije za navijače. Zabranili su bubanj i zastave recimo, a na prvi sledeći derbi doveli 20 hiljada policajaca, gde je Beograd delovao kao ratna zona.

Severna tribina – nekad i sad.

Meni je severna tribina tad izgledala… Bio sam dobro dete i dobar učenik, i to mi je sve delovalo strahotno. Meni su svi ljudi tamo delovali kao da sam upao u zatvor sa gomilom kriminalaca i samo čekam da me neko ubije ili udari. Kasnije sam shvatio da to i nije tako strašno. Za formiranje navijačke grupe veliki uticaj ima konkurencija. Ti želiš da budeš bolji od njih, u svakom smislu. Da nas bude više, da lepše izgledamo, bolje pevamo, da nas čuju i vide, ako treba i da budemo jači na ulici. Danas imamo obrazovanu publiku, a nekad nije bilo tako. Kada krene pesma, danas je svi znaju i znaju zašto se navija. I to nije samo tribina, nego ceo stadion. Nekad je to bilo tako da kad kreneš da pevaš i navijaš, ljudi te gledaju kao vanzemaljca uz: Šta skačeš? Sedi dole i gledaj utakmicu” – rekao je Tima, kao i još mnogo toga u prvoj epizodi serijala.

Serijal “Ultras – Timina priča”, ima ukupno sedam epizoda i emitovaće se svake nedelje od 20 časova na Jutjub kanalu FK Crvena zvezda.

POVEZANE TEME:

SRBIN POKORIO KANADU: Jovica Spajić pobedio na najtežem ultramaratonu dugom 483 kilometara! (FOTO)

MOĆNI DELFINI U ČETVRTFINALU SVETSKOG PRVENSTVA: Potopili SAD i obezbedili vizu za Olimpijske igre!

CRVENO-BELI PALI U ARENI: Žalgiris posle velike drame u završnici porazio Zvezdu! (VIDEO)

Izvor: Sportal
Foto: Printscreen Sportal

YOU MAY LIKE