Tri nastavnice Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu našle su se na listi najuticajnijih naučnika, prema najnovijoj rang-listi za 2020. godinu, koju objavljuje grupa istraživača sa Univerziteta Stenford. Među njima je i dr Aleksandra Buha Đorđević, koja je govorila o putu do prestižnog odlikovanja, o uslovima za naučni rad u Srbiji i o tome šta jo jviše znači od države – finansijska podrška ili neki drugi vid podrške od institucija, prenosi Nova.rs.
Aleksandra je za početak ispričala šta je potrebno da bi se dospelo na prestižnu Stenfordovu listu:
“Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu upisala sam 2003. godine nakon završene Pete beogradske gimnazije. Tokom studija bila sam stipendista Ministartsva prosvete Vlade Republike Srbije, grada Beograda i Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Po završetku studija upisala sam doktorske studije na istom Fakultetu i zaposlila se na Katedri za toksikologiju gde i danas radim. U međuvremenu završila sam specijalističke akademske studije iz Toksikološke procene rizika, kao i doktorske studije iz oblasti toksikologije, te stekla zvanje Evropskog registrovanog toksikologa. Završila sam brojne kurseve i usavršavala se u zemlji i inostranstvu. Izdvojila bih boravak na prestižnoj naučnoistraživačkoj instituciji Medical Research Council Univerziteta u Kembridžu, nakon kojeg je usledio i prvi zvanični ugovor o akademskoj saradnji između Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta u Beogradu.
Bila sam koordinator zajedničkog istraživanja koje je potom realizovano delom i na Farmaceutskom fakultetu. U svom naučno-istraživačkom radu, bavim se ispitivanjem uticaja različitih hemikalija prisutnih u životnoj sredini, kao i njihovih smeša na zdravlje ljudi. Intenzivno sarađujem sa brojnim naučno-istraživačkim institucijama u Evropi i svetu, poput pomenutog Univerziteta u Kembridžu, kao i Kings koledža London, Univeziteta u Vestminsteru, Oklahoma Univerziteta, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kritu, Instituta za forenzičku medicinu u Hajdelbergu, Medicinskog fakulteta Univeriteta u Sasariju i brojnih drugih.”
Trenutno učestvuje, kako kaže, u nekoliko nacionalnih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata.
“Istakla bih nacionalni projekat Decodinge the role of exposome in endocrine health (DecodExpo) čiji sam rukovodilac i koji je finansiran u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) od strane našeg Fonda za nauku. U okviru međunarodne COST akcije Bench to bedside transition for pharmacological regulation of NRF2 in noncommunicable diseases angažovana sam kao koordinator za naučnu komunikaciju. Na Univerzitetu u Beogradu, imenovana sam za predsedavajuću akademske katedre za globalno zdravlje u okviru Circle U alijanse koja okuplja 7 evropskih univerziteta i posvećena je izgradnji istraživačkog i interdisciplinarnog evropskog univerziteta. Dobitnica sam nekoliko nacionalnih i internacionalnih nagrada i priznanja, među kojima bih istakla međunarodnu nagradu za recenzente koju dodeljuje Web of Science, kao i nagradu Fondacije Đoka Vlajković za najbolji naučni rad mladih naučnika istraživača sa Univerziteta u Beogradu. Član sam radne grupe za endokrine ometače Evropskog udruženja endokrinologa.”
Aleksandra je takođe prokomentarisala da li je Srbija pravo mesto za nauku, ostati ili otići, kao i kako da zadržimo naučnice i vredne ljude poput.
„Boravila sam u mnogim internacionalnim laboratorijama i naučno-istraživačkim institucijama, stekla veliko iskustvo i ostvarila kontakte sa nekim od najznačajnijih naučnika iz oblasti toksikologije, ali sam uvek želela da se vratim u svoju zemlju i na neki način vratim ono što je uloženo u mene tokom mog školovanja. To se, u mom slučaju, pokazalo kao dobra odluka. Moj put možda nije uobičajen za naše prilike, ali baš zbog toga možda sadrži „magičnu formulu“ uspešnog bavljenja naukom u Srbiji. Moram istaći da sam kroz svoje doktorske studije imala u svakom trenutku bezrezervnu podršku moje mentorke, pokojne prof. Vesne Matović i na tome ću joj uvek biti zahvalna. Takođe pomenula bih i sjajnu grupu istraživača Katedre za toksikologiju na kojoj radim, budući da iza svakog značajnog rezultata po pravilu stoji odličan tim i prijatna radna atmosfera. Podršku sam uvek imala i u mom matičnom Farmaceutskom fakultetu, kao i u Univerzitetu u Beogradu. Kao jedan od prelomnih momenata dosadašnje karijere istakla bih trenutak kada je upravo moj projekat izabran za finansiranje na izuzetno kompetitivnom pozivu PROMIS Fonda za nauku, Republike Srbije. Fond za nauku mi je time omogućio da realizujem svoju naučno-istraživačku ideju i formiram istraživačku grupu, što je za jednog mladog istraživača od neprocenjivog značaja“, ispričala je naučnica.
Sve to ukazuje da Srbija može biti pravo mesto za bavljenje naukom.
„Ali je potrebno imati dobar tim ljudi oko sebe, odgovarajuću podršku institucija i intenzivnu saradnju sa inostranim naučno-istraživačkim grupama. Kada kažem podrška institucija, ne mislim samo na podršku u finansijskom smislu, već na taj osećaj da neko vidi i ceni Vaš rad i rezultate, što često može biti čak i važnije od finansijske podrške. Verujem da će se u narednom periodu nastaviti rad na unapređenju uslova za naučnoistraživački rad u Srbiji i nadam se da će se sve veći broj naših istraživača odlučivati da ostane u našoj zemlji. Gledajući moje studente vidim da je Srbija puna mladih, pametnih, ambicioznih i vrednih ljudi i upravo tu leži naš najveći potencijal. Negujmo ga i čuvajmo“, zaključuje ona.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Nova.rs
Foto: Printscreen YouTube / RTS Obrazovno-naučni program – Zvanični kanal
