Connect with us

Amerika

TRI DANA DO IZBORA: Glasalo više od 92 miliona ljudi, Tramp u poseti Pensilvaniji!

Published

on

Više od 92 miliona Amerikanaca glasalo je unapred na predsedničkim izborima u SAD, znatno više nego ikada pre, zbog čega je moguće da pobednik ne bude poznat u izbornoj noći između idućeg utorka i srede.

Analitičari ocenjuju da su realni izgledi da na izborima ukupno glasa rekordnih 150 miliona birača, što bi, gledano u procentima, bila najveća izlaznost na predsedničkim izborima u SAD od 1908. godine, kada je iznosila 65,4 odsto.

Pre izbora zakazanih za utorak, 3. novembar, u SAD je moguće glasati na biračkom mestu i putem pošte. U nekim saveznim državama glasanje unapred je moguće jedino putem pošte, a ne i na biračkom mestu.

Prema federalnom zakonu, brojanje takvih glasova ne počinje pre izbornog dana, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Na biračkom mestu je unapred glasalo oko 33,14 miliona Amerikanaca, odnosno 36 odsto do sada izašlih, dok je 64 odsto to učinilo putem pošte.

Birači su od nadležnih zatražili nešto više od 91,2 miliona glasačkih listića.

Popunjene listiće do sada je vratilo, odnosno glasalo, 58,9 miliona, dok 32,3 miliona to još nije učinilo, navodi se na portalu „U.S. Elections Project“, koji vodi profesor Univerziteta Florida Majkl Mekdonald.

Savezne države su postavile različite rokove za slanje popunjenih glasačkih listića, što bi moglo da dovede do toga da u slučaju neizvesne trke pobednik ne bude poznat u izbornoj noći, odnosno u sredu rano ujutro po istočnoevropskom vremenu.

Severna Karolina, jedna od ključnih država za ishod izbora, odlučila je da će važeći biti svi glasovi koji stignu poštom do 12. novembra, pod uslovom da su poslati najkasnije 3. novembra.

Profesorka Univerziteta Novog Meksika Lona Rae Atkeson rekla je u okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Center, FPC) da će posle izbora dosta vremena biti potrošeno na brojanje glasova.

„To će uticati na ishod procesa. Nećemo imati brz odgovor na pitanje ko je izabran za predsednika“, kazala je Atkeson u okviru programa FPC „Virtuelna novinarska tura“.

Ona je navela da glasanje poštom uvek za rezultat ima veći broj odbijenih listića nego u slučaju glasanja na biračkom mestu.

„Jedna od stvari koje svi očekujemo je veći broj odbijenih listića nego ikada pre zbog velikog broja ljudi koji su izabrali da glasaju poštom. Ne znamo kakav će biti uticaj toga, ni kako će sve izgledati na kraju“, dodala je Atkeson.

Na trgu u centru Čikaga okupili su se Srbi, ali i Crnogorci, Makedonci i pripadnici drugih balkanskih nacija koji će glasati ili su već glasali za reizbor aktuelnog prvog čoveka Amerike…

Posted by Serbian Times on Saturday, October 31, 2020

Oba predsednička kandidata – republikanac Donald Tramp i demokrata Džozef Bajden, glasala su unapred, što u ranijim izbornim ciklusima nije bio slučaj.

Tramp (74), aktuelni predsednik SAD, glasao je na Floridi pre osam dana, a Bajden (77), bivši potpredsednik SAD i dugogodišnji senator, izašao je na izbore u sredu u saveznoj državi Delaver.

U 44 savezne države podneto je više od 300 pritužbi na način brojanja glasova poštom, ili na to ko ima pravo da glasa unapred ili kako se prikupljaju glasovi poštom, navodi BBC.

Tramp je pre više meseci pokrenuo kampanju protiv glasanja poštom, navodeći da će povećanje broja takvih glasova dovesti do „najkorumpiranijih izbora“ u američkoj istoriji, i tvrdeći da će birači na taj način moći da glasaju i po više puta.

Pretpostavlja se da će zbog Trampovog izrazitog protivljenja glasanju putem pošte neke njegove pristalice sačekati 3. novembar da glasaju na biračkom mestu.

Dokazi za raširenu prevaru u slučanju glasanja poštom ne postoje, navodi BBC i dodaje da je stopa izborne prevare u SAD između 0,00004 odsto i 0,0009 odsto, prema studiji Centra Brenan za pravdu iz 2017. godine.

Dosadašnja izlaznost predstavlja 66,8 odsto izlaznosti na prethodnim predsedničkim izborima 2016. godine, a znatno prevazilazi tadašnji broj birača koji su glasali unapred.

U nekim saveznim državama broj glasalih unapred prevazišao je ukupnu izlaznost na prethodnim izborima.

U Teksasu je unapred glasalo 9,6 miliona birača, dok je 2016. u toj saveznoj državi na izbore ukupno izašlo 8,9 miliona. Teksas je po broju stanovnika na drugom mestu među američkim državama, iza Kalifornije.

Najviše birača unapred je glasalo upravo u Kaliforniji, 10,5 miliona, dok je na trećem mestu Florida sa 8,2 miliona izašlih na izbore.

“Upravo svedočite pred ovim odborom da #Twitter, kada ućutkuje ljude, kada cenzuriše ljude, kada blokira politički govor, nema uticaja na izbore?” #TedCruz

Posted by Serbian Times on Saturday, October 31, 2020

Glasanje unapred u SAD konstanto raste prethodnih decenija. Broj birača koji su unapred glasali na izborima 2016. godine više je od pet puta veći od takvog broja na izborima 1992. godine.

Glavni razlog za znatno povećanje glasanja unapred ove godine je pandemija korona virusa. Tradicionalan način glasanja u SAD, uz višesatno čekanje u redu, u suprotnosti je s merama protiv širenja korona virusa. Sanitarnu situaciju pogoršava to što obavezu nošenja maske u zatvorenom prostoru nisu uvele sve američke države.

Ipak, u nekim državama poput Džordžije, i glasanje unapred je izgledalo isto kao izbornog dana, pošto su ljudi stojali satima u redu na biračkom mestu, navodi BBC.

Najmanje 30 saveznih država promenilo je pravila za glasanje zbog pandemije i olakšalo biračima da glasaju bez dolaska na biračko mesto 3. novembra.

Između ostalog, ukinuta je stroga odredba da birači moraju da imaju čvrst razlog za glasanje poštom ili im je dozvoljeno da kao izgovor navedu strah od zaraze korona virusom.

Neke države su na ulicama postavile posebne kutije za ubacivanje glasačkih listića ili su ponudile da unapred plate troškove za slanje listića poštom.

Profesorka Atkeson je rekla da su neke države bile pripremljene za nove okolnosti, a druge ne.

„Imate neke države, kao što su Kolorado, Vašington, Oregon i Montana, koje su svakako bile spremne jer su i ranije imale mogućnost glasanja poštom. Ali postoje i države koje nisu pripremljene. U Novom Meksiku je 2018. godine oko 70.000 ljudi glasalo poštom. Sada je to zatražilo 350.000 birača, tako da je sistem svakako prenapregnut“, kazala je Atkeson.

Profesor Univerziteta Teksasa u Ostinu Deron Šo (Daron Shaw) rekao je u okviru programa FPC da će realna izlaznost ove godine biti visoka, ali da je moguće da bude dosta odbačenih listića zbog velikog broja glasova putem pošte.

„Postoji mogućnost da zbog glasanja putem pošte bude više nevažećih listića nego obično. Na primer, u Mičigenu kada glasate putem pošte, morate da potpišete listić, a izborni zvaničnici moraju da provere da li se potpis slaže s onim koji oni imaju u evidenciji“, kazao je Šo.

"Oženjen sam pravoslavnom hrišćankom i zanemarivanje patnje pravoslavnih hrišćana koji su bili žrtve muslimanskih…

Posted by Serbian Times on Saturday, October 31, 2020

On je dodao da jedan od problema može da bude što mladi koji na izbore izlaze u većem broju nego ranije, nikada nisu slali pismo i što mogu da pogreše u nekom tehničkom detalju.

Povodom zabrinutosti da poštanski sistem neće uspeti da se izbori sa velikim brojem glasova putem pošte, Šo je rekao da ne veruje da će problem biti u toj službi, već pre u neiskusnim biračima ili predstavnicima administracije koji neće hteti da prihvate listiće poslate putem pošte zbog tehničkih nepravilnosti.

Profesor Američkog univerziteta Dejvid Lublin (David Lublin) kazao je da se u nekim državama vode debate u vezi s načinom i vremenom trajanja glasanja unapred.

„Neke države kao Merilend postavile su biračka mesta za glasanje unapred, ali se vode debate da li je to u redu i ako jeste, na koliko mesta treba da bude i koliko dana treba da traje“, rekao je Lublin u okviru programa FPC „Virtuelna novinarska tura“.

Profesor Šo navodi da je u SAD niska izlaznost u poređenju s drugim zemljama i dodaje da ona varira tokom vremena. U periodu od 1960. do 1996. zabeležen je pad izlaznosti, potom je usledio nagli rast od 2000. od 2008. godine, zatim pad u 2012. pa blagi rast na prethodnim izborima, kada je bila 59,3 odsto.

Šo je kazao da postoji velika razlika u izlaznosti između saveznih država i naveo da je 2016. godine na Havajima glasalo 44 odsto birača, a u Minesoti i Viskonsinu 75 odsto.

Izlaznost belih i crnih birača bila je gotovo identična 2016. godine – 68 i 67 odsto, rekao je Šo i dodao da te dve grupe u znatno većoj meri glasaju od Latinoamerikanaca (57 odsto na prošlim izborima) i Azijskih Amerikanaca.

Brad Stephens je borac protiv korupcije i visokih poreza, podržava policiju i zalaže se za zakon i red. Porodično i…

Posted by Serbian Times on Friday, October 30, 2020

ZAVRŠNICA KAMPANJE

Sa samo tri preostala dana za kampanju pre izbora u SAD, dvojica glavnih kandidata posetila su ključne države koje mogu da odluče ishod. Republikanski predsednik Donald Tramp se fokusirao na Pensilvaniju, dok je demokratski kandidat, bivši potpredsednik Džo Bajden posetio Mičigen.

Tramp drži četiri mitinga u gradovima širom Pensilvanije. Predsednik je tesnom većinom glasova pobedio u toj državi 2016. i nada se da će ponoviti taj uspeh. Prema anketama Bajden je trenutno u laganom vođstvu u Pensilvaniji.

Prva od četiri Trampove stanice u Pensilvaniji bio je gradić u Baks Kauntiju na istočnoj strani države. Ponavljajući čestu temu svoje završne poruke biračima, Tramp je ponovo izneo svoje neosnovane tvrdnje o izbornim prevarama, posebno skrećući pažnju na Filadelfiju, grad čija je velika afroamerička populacija ključna za Bajdenovu sudbinu u toj državi.

“Kažu da treba biti vrlo, vrlo pažljiv oko toga što se događa u Filadelfiji”, rekao je Tramp. “Svi treba da paze.”

Predsednik se ponovo usprotivio nedavnoj odluci Vrhovnog suda koja dozvoljava Pensilvaniji da broji glasove upućene poštom i tri dana posle zatvaranja birališta. Dodatno vreme, rekao je Tramp bez dokaza, omogućiće prevare i potencijalno mu uskratiti pobedu u toj državi. “Šta se događa?”, pitao je na mitingu kasno popodne u gradu Reding u Pensilvaniji. “To je veoma razočaravajuća odluka ali dobijao sam mnoge razočaravajuće odluke od Vrhovnog suda.”

Tramp je novinarima u petak rekao da nije siguran gde će provesti izbornu noć, nakon što je Njujork Tajms objavio da je otkazao planove da se pojavi na skupu u Tramp Internešnel hotelu u Vašingtonu.

“Još nisam odlučio”, rekao je Tramp reporteru koji ga je pitao gde planira da provede izborno veče. Predsednik je ocenio da će restrikcije koje je lokalna vlada u Vašingtonu uvela zbog koronavirusa, uključujući zabranu okupljanja više od 50 ljudi, biti faktor u donošenju odluke.

“Znate, Vašington DC je zatvoren, gradonačelnica ga je zatvorila. Imamo hotel ali ne znamo smemo li da ga koristimo ili ne, ali znam da je gradonačelnica zatvorila Vašington. Ako je to slučaj, verovatno ćemo ostsati ovde ili izabrati neku drugu lokaciju.”

Prema nacionalnom anketama, Bajden je u vođstvu u odnosu na Trampa iako je razlika bitno manja u nekoliko ključnih država, koje će verovatno odlučiti ishod u Elektroskom koledžu.

Kako bude pristizalo sve više glasova poštom, očekuje se da raste i broj nevažećih listića, koji već prevazilazi milion!

Posted by Serbian Times on Thursday, October 29, 2020

Izvor: BBC / Voice Of America
Foto: Printscreen YouTube / The Sun

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement