TRAMPOV TIM ZA BALKAN: Ko su ljudi koji bi mogli da promene odnose u regionu?

Potencijalni Trampov novi tim za Balkan uključuje neka poznata lica s bliskim vezama sa Srbijom: zeta Džareda Kušnera, bivšeg specijalnog izaslanika Ričarda Grenela i nekadašnjeg guvernera Roda Blagojevića.

Prve nedelje drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa pokazale su da je „The New York Times“ bio u pravu kada je na dan inauguracije objavio naslov: „Glavni tvorac dogovora se vratio.“

Trampova spoljna politika takođe pokazuje da će njegovi omiljeni dogovori ostati dominantna tema i u drugoj administraciji.

Već postoje tri naznake toga: SAD su spremne da nastave slanje vojne pomoći Ukrajini u zamenu za pristup njenim rezervama sirovih materijala, poput retkih metala i litijuma, „preuzimanje“ pojasa Gaze radi stvaranja „Rivijere Bliskog istoka“, i – klasični Tramp – „Trampov toranj“ u srpskoj prestonici, Beogradu.

Prvi pokušaj da se ovaj poslednji projekat pokrene zaustavljen je 2012. godine. Činjenica da će izgradnja sada, 13 godina kasnije, konačno početi, u velikoj meri je zasluga Trampovog bliskog savetnika Ričarda Grenela.

Trampov toranj broj 5

Grenel ima bliske – gotovo prijateljske – odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, koji je ranije bio ambasador Srbije u SAD.

Vučić je čak 2023. godine Grenelu dodelio Orden srpske zastave u znak priznanja za njegov „uravnotežen pristup“ najmlađoj evropskoj državi, Republici Kosovo, na koju Srbija i dalje polaže pravo 26 godina nakon završetka rata na Kosovu.

Ugovor o izgradnji Trampovog tornja u Beogradu – koji, prema pisanju „The New York Timesa“, vredi pola milijarde dolara – sklopljen je u martu 2024. godine između Vlade Srbije, Trampovog zeta Džareda Kušnera i arapskih investitora.

Plan je da se nekadašnja zgrada Generalštaba Vojske Srbije (tada Savezne Republike Jugoslavije) pretvori u hotelski kompleks sa luksuznim apartmanima, uključujući i memorijal posvećen žrtvama NATO bombardovanja Beograda 1999. godine, u kojem je ta zgrada bila oštećena.

Posle Njujorka, Čikaga, Manile i Istanbula, ovo bi bio peti Trampov toranj na svetu.

„Savršen čovek za Beograd“

Politiko je 7. februara izvestio da Tramp razmatra postavljanje Roda Blagojevića za ambasadora SAD u Srbiji. Ovaj bivši demokratski guverner Ilinoisa je zanimljiva politička figura – čak i po Trampovim standardima.

Blagojević, sin srpskih imigranata, smenjen je s funkcije 2009. godine, a tri godine kasnije osuđen na 14 godina zatvora zbog korupcije.

Tramp mu je u prvom mandatu skratio kaznu, pa je Blagojević pušten iz zatvora 2020. godine.

PROČITAJTE VIŠE:

To ga, prema rečima Danijela Servera, eksperta za Balkan sa Univerziteta Džons Hopkins i bivšeg američkog pregovarača za Balkan pod predsednikom Bilom Klintonom, čini idealnim saveznikom republikanskog predsednika. „Blago je savršen čovek za Beograd: duboko korumpirani političar koji će biti spreman da uradi sve što Tramp poželi da bi bio rehabilitovan“, rekao je Server za DW.

Tramp omiljen među Srbima – u zemlji i dijaspori

Nakon što je smenjen s funkcije, Blagojević se 2010. godine pojavio u Trampovoj emisiji „The Celebrity Apprentice“.

Kada je Tramp u julu 2024. godine ponovo nominovan za predsedničkog kandidata Republikanske stranke, Blagojević i Grenel su održali nekoliko predizbornih skupova zajedno, posebno u delovima SAD sa velikim srpskim zajednicama, gde je Tramp imao visok rejting – kao i među nacionalističkim srpskim političarima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Početkom 2024. godine pet američkih biznismena srpskog porekla prisustvovalo je prijemu u Trampovoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi. Među njima je bio i Ranko Ristić, osnivač kompanije „Zastava Arms USA“, koja ima ekskluzivno pravo na uvoz oružja iz srpske fabrike „Zastava Oružje“ u SAD.

Prema Ristićevim rečima, Tramp je tom prilikom Blagojevića nazvao „velikim prijateljem“ i „bliskim saradnikom“. Ristić je dodao da je Trampu rekao da su bosanski Srbi tokom rata u Bosni 1991–1995. morali da se brane od 3.000 mudžahedina.

Kritike na račun kosovskog premijera

Blagojević se početkom februara sastao sa predsednikom Vučićem u Beogradu. Tokom posete, u medijima je žestoko kritikovao kosovskog premijera Albina Kurtija, tvrdeći da su Srbi na Kosovu meta „etničkog čišćenja“.

SAD i druge članice NATO-a bombardovale su Srbiju 1999. godine kako bi primorale njene trupe da se povuku s Kosova, tada dela Srbije, i sprečile proterivanje većinskog albanskog stanovništva iz pokrajine.

Blagojević se Vučiću izvinio zbog američkog učešća u toj intervenciji u ratu na Kosovu. „Moja zemlja je učinila strašnu stvar vašoj zemlji devedesetih godina“, rekao je potencijalni Trampov ambasador u Srbiji, dodajući: „To se ne razlikuje od onoga što Rusija radi u Ukrajini… Mislim da će predsednik Tramp raditi na poboljšanju naših odnosa.“

Radikalizacija retorike o Kosovu

Ovi događaji, koji idu naruku Vučiću, u suprotnosti su s masovnim protestima koji potresaju Srbiju od novembra.

Poslednjih nedelja, predsednik Srbije zaoštrio je retoriku o Kosovu, očigledno u pokušaju da skrene pažnju sa unutrašnjih problema.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić nazvao je Kosovo „našom južnom pokrajinom“, gde su Srbi izloženi „stalnoj diskriminaciji i uznemiravanju“.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, izjavio je da su srpske oružane snage spremne da „zaštite Srbe i druge nealbance“ na Kosovu.

Vučić je nedavno na televiziji nazvao Kurtija „zlikovcem“ koji „mrzi Srbe“.

Šta to znači za Bosnu?

Kurt Basuener, direktor berlinskog instituta Democratization Policy Council, rekao je za DW da velikosrpske ambicije ne predstavljaju pretnju samo teritorijalnom integritetu Kosova, već i Bosne i Hercegovine.

Prema njegovim rečima, EU bi mogla da odgovori na agresivan stav Beograda prema susedima „značajnim jačanjem“ misije EUFOR Althea, koja osigurava mir u Bosni i Hercegovini, uključivanjem borbenih trupa.

Ukoliko bi se to desilo, tim za Balkan sastavljen od Grenela, Kušnera i Blagojevića – sa direktnom vezom do Bele kuće – bio bi poklon za Beograd. Takođe bi značilo da bi poboljšanje odnosa između Srbije i Kosova, koje je već malo verovatno, postalo još teže ostvarivo.

EU je 2023. godine odgovorila na poslednje napade kosovskih Srba na NATO i kosovske snage bezbednosti, kao i na nagomilavanje srpskih trupa na granici sa Kosovom, uvođenjem sankcija – paradoksalno, protiv Kosova.

Tek ličnom intervencijom tadašnjeg američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je razgovarao sa predsednikom Vučićem, i ogromnim pritiskom NATO-a, srpski tenkovi su se povukli.

Danas, eksperti za Zapadni Balkan, Server i Basuener, sumnjaju da bi SAD sprečile Vučićevu vojsku u slučaju najgoreg scenarija. Server takođe upozorava da bi čak i razgovori o raspadu Kosova ili Ukrajine mogli podstaći srpske secesioniste u Bosni da preduzmu slične korake.

„Na Bosancima je da na to reaguju“, rekao je Server za DW. „Džavelini su trenutno najbolja odbrana Kosova.“ Bez isporuka visokoefikasnog američkog protivtenkovskog sistema Javelin, uspešan otpor Ukrajine protiv ruske invazije 2022. godine bio bi nezamisliv.

U svetlu trenutne bezbednosne situacije, eskalacija potencijalnih sukoba na Zapadnom Balkanu postaje sve verovatnija.