TRAMP SE RAZGOROPADIO: Amerika opasno zapretila Kolumbiji, Meksiku i Kubi, poslato upozorenje i Iranu!

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro odbacio je pretnje američkog predsednika Donalda Trampa i optužbe da je povezan s trgovinom drogom, nakon što je Tramp zapretio Kolumbiji vojnom akcijom po uzoru na nedavni napad SAD na Venecuelu.

Tramp je u nedelju izjavio da Kolumbijom „upravlja bolesni čovek koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga Sjedinjenim Američkim Državama“, dodavši da to „neće još dugo trajati“. Takođe je zapretio da bi Kolumbija mogla da postane nova meta američkog vojnog delovanja u regionu.

Petro je optužbe odlučno odbacio.

„Moje ime se ne pojavljuje u sudskim spisima“, poručio je kolumbijski predsednik, a zatim se direktno obratio Trampu.

„Prestanite da me klevetate, gospodine Tramp“, napisao je Petro na mreži X.

U istoj objavi Petro je naglasio da se na takav način ne preti „latinoameričkom predsedniku koji je proizašao iz oružane borbe, a potom i iz borbe kolumbijskog naroda za mir“.

„Kuba spremna da padne, Meksiko da se sabere“

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi vlada Kube uskoro mogla da se uruši, odbacujući mogućnost da SAD vojnim putem ubrzaju pad kubanske vlade, ali je dodao da ta zemlja opstaje samo zbog ekonomske podrške Venecuele.

Tramp je, piše danas američki Politiko, ove izjave dao u predsedničkom avionu „Air Force One“ manje od 48 sati nakon što su američke snage izvele akciju u Karakasu tokom koje je uhapšen venecuelanski predsednik Nikolas Maduro zajedno sa svojom suprugom.

„Izgleda da je Kuba spremna da padne. Ne znam da li će izdržati“, rekao je Tramp.

Američki predsednik je odbacio mogućnost da SAD vojnim putem ubrzaju pad kubanske vlade, navodeći da Kuba opstaje zahvaljujući ekonomskoj podršci Venecuele.

„Kuba preživljava samo zahvaljujući Venecueli“, rekao je Tramp.

Istovremeno, Tramp je upozorio i susedni Meksiko, rekavši da ta zemlja „mora da se sabere jer (droga) juri kroz Meksiko“ i da će SAD morati da preduzmu nešto tim povodom.

Meksička vlada je sposobna da reši problem, „ali nažalost, karteli su veoma jaki u Meksiku“, rekao je Tramp.

„Karteli upravljaju Meksikom, sviđalo se to vama ili ne“, dodao je Tramp.

On je dodao da njegova administracija otvoreno očekuje i priželjkuje promene vlasti u više zemalja regiona, iako je, kako je naveo, budućnost Venecuele i dalje neizvesna.

On je rekao da očekuje da će nova vlast u Karakasu omogućiti Sjedinjenim Američkim Državama nesmetan pristup zemlji radi pomoći u obnovi, ali je zapretio da će, ukoliko se ne budu „ponašali kako treba“, uslediti „drugi udar“.

Tramp je istovremeno oštro kritikovao i kolumbijskog predsednika Gustava Petra, jednog od najglasnijih protivnika američke operacije u Venecueli.

„I Kolumbija je veoma bolesna. Vodi je bolestan čovek koji voli da proizvodi kokain i šalje ga u Sjedinjene Države, ali to neće još dugo trajati“, rekao je Tramp.

Tramp se osvrnuo i na Grenland, navodeći da je Sjedinjenim Američkim Državama „potrebna“ ta teritorija iz bezbednosnih razloga, a to je poručio svega nekoliko sati nakon što je danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala njegove izjave o mogućem pripajanju tog autonomnog područja.

„Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti. Evropskoj uniji je potrebno da mi imamo Grenland“, zaključio je Tramp.

Tramp zapretio Iranu

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Iran bio „veoma žestoko pogođen“ ukoliko tokom aktuelnih protesta u toj zemlji dođe do ubijanja demonstranata.

„Pažljivo to pratimo. Ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mislim da će ih Sjedinjene Američke Države veoma snažno pogoditi“, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu „Air Force One“, preneo je danas „Figaro“.

Protesti su počeli 28. decembra prošle godine u Teheranu, kada su trgovci zatvorili svoje radnje u znak protesta zbog hiperinflacije i teške ekonomske situacije, a potom su prerasli u pokret sa političkim zahtevima.

Prema zvaničnim podacima, u demonstracijama je poginulo najmanje 12 osoba, uključujući i pripadnike snaga bezbednosti, dok organizacije za zaštitu ljudskih prava navode da je broj stradalih najmanje 16.

Reč je o najvećim protestima u Iranu od kraja 2022. godine, kada je tu zemlju zahvatio talas demonstracija nakon smrti Mahse Amini u pritvoru, posle njenog hapšenja zbog kršenja strogih pravila oblačenja za žene.