TRAGIČNA NOVOGODIŠNJA NOĆ U ARILJU! Branko usred kafića ubio Predraga i Ivanu, dobio ukupno 18 godina robije

Pre tačno godinu dana Srbiju je potreslo dvostruko ubistvo u Arilju. U novogodišnjoj večeri Branko Pušica je svirepo ubio supružnike Predraga i Ivanu Novaković ostavivši dvoje dece bez roditelja.

Branko Pušica osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina – 17 godina za dvostruko ubistvo, kao i godinu dana za nedozvoljenu proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. To je prvostepena presuda Višeg suda u Užicu, na koju je podneta žalba.

Porodicama Predraga i Ivane, a naročito njihovoj deci, utehe nema.

Podsećamo, Branko Pušica je ubio Predraga i Ivanu u punom lokalu u Arilju tokom novogodišnje noći. Kako su ispričali svedoci, Pušica se po dolasku u kafić sve vreme ponašao čudno. Više puta je prilazio Predragu Novakoviću koji je bio za drugim stolom, pa se vraćao za svoj. To je primetila žena koja se nalazila u kafiću i odmah skrenula pažnju svom poznaniku.

Predrag pao, Pušica ispalio još 3 hica u njega

– On je odmah razgovarao sa pokojnim Predragom i Brankom Pušicom zbog njegovog ponašanja. I sada pokojna Ivana Novaković ukazala je isto drugom svedoku. Sve to je došlo čak i do vlasnika lokala kojem je jedna žena tražila da smiri Pušicu, jer će napraviti problem, jer je prilazio Predragu. Nakon toga je vlasnik lokala došao do stola za kojim je bio poznanik Pušice i pitao ga u vezi sa njim, te i upitao da li da ga izbaci iz lokala. Pomenuti muškarac je vlasniku rekao da Pušica sedi sa svojom suprugom i da bi bilo ružno da ga zbog toga izbaci iz lokala – stajalo je između ostalog u optužnici.

– Nekoliko minuta kasnije, Pušica je uzeo pištolj i prišao Predragu i sa male udaljenosti pucao u njega. Žrtva je pala na pod, a ubica je stao iznad njega i ispalio još tri hica. Potom se okrenuo ka Ivani i ispalio hice i u nju – navodi se u optužnici.

Među iskazima svedoka navodi se i svedočenje muškarca kojem se ubica obratio neposredno pred dvostruko ubistvo u Arilju. Kako je ispričao, Pušica mu je rekao:

„On je zatrovao moju porodicu, zatrovaću ja njegovu!“.

View this post on Instagram

A post shared by INFO_LIGA (@info_liga_mediatim)

Istragom je utvrđeno da je Branko Pušica bio svestan onoga što čini. Da je imao umišljaj i da je iz bezobzirne osvete i animoziteta kao niske pobude ubio bračni par Novaković.

Veštaci su, na jednom od ročišta, kazali da je Pušica imao 2,7 promila alkohola u krvi, ali da to nije bilo presudno za određivanje u kakvom se on tada stanju nalazio.

Ivanina majka: Sramna presuda

Ivanina majka Gorica Blagojević rekla je da je presuda sramna, ponižavajuća i tužna.

– Taj čovek je živeo 15 godina u kući mog zeta. Možda je tu bila ljubomora, možda je umislio da pripada toj kući, a kada je Predrag doveo moju ćerku da tu živi odatle datira mržnja Branka Pušice. Nama ostaje tuga i da se pitamo šta je bilo u njegovoj glavi kada je sa pištoljem prošao pored svoje troje dece u stanu i došao da ubije Predraga, a zatim prošao pet metara kroz kafić da ubije moju ćerku. Ubio ih je na nabrutalniji način – kaže Gorica, koja ne može da se pomiri sa činjenicom da je sudija uzeo u obzir da je u momentu ubistva Pušica bio neuračunljiv jer je bio pod dejstvom alkohola.

TUŽNA GODIŠNJICA; Gorica Blagojević

U momentu ubistva njena starija ćerka je bila u kafiću pored sestre Ivane.

– Druga ćerka je bila nepsoredno pored Ivane kada je ubijena. Ivana je u 5 do 7 odgovorila na poruku svojoj mlađoj devojčici, u 4 minuta do sedam je ubijena.

„Momenat kad sam došla kući deci da kažem da su im roditelji ubijeni…“

– Kada sam čula sanitet zvala sam stariju ćerku, bilo je jezivo, da je pitam šta se dogodilo. Ona mi je odgovorila nahladnijim tonom “Gde mama?”. Ponovo je pitam, a ona mi kaže:”Ne znam, mi smo krenuli u Ševelj”. Tražila sam da mi da Ivanu, ona je izbegavala. I posle trećeg mog insistiranja da mi da Ivanu, ona mi je rekla da su Peđa i Ivana ubijeni. Za dva minuta sam došla ispred kafića. Slika
je bila jeziva, 150 ljudi je tu bilo. Ono što meni nije bilo jasno što niko od tih 150 ljudi nije bar bacio stolicu na njega. Ali, kada mi je ćerka objasnila da su to bile u sekundu u pitanju, da se ništa nije moglo učiniti, onda sam se pomirila sa tim.

„Upucan je Peđa…“

– U tom kafiću se dogodilo jedno, teško da kažem, zversko ubistvo dvoje ljudi, mog rođenog brata i moje snaje. Ja u tom trenutku nisam bio tu, to je bilo kasno posle podne 31. decembra i ja sam spavao, ne znam iz kog razloga i telefon mi je bio ugašen. Kada sam se probudio, video sam preko 140 propuštenih poziva. Prvo sam mislio da je neka greška, da je telefon „zabagovao“, da se nešto događa sa njim. Međutim, video sam da sam najviše poziva imao od snajine sestre. I logično, prvo sam pozvao nju i pitao sam: „Jelena, šta se događa?“. Ona me samo pitala, da li mogu da dođem. Odgovorio sam da mogu i pitao da li je nešto loše. Rekla mi je da jeste. Pitao sam: „Koliko je loše?“. Rekla mi je: „Upucan je Peđa“ – priseća se on poziva koji mu je zauvek promenio život.

Kako priča, ono što mu je prolazilo kroz glavu jeste reč „upucan“. Mislio je da upucan, ne znači ubijen. Znači, sigurno postoji šansa za neku borbu. To je verovao još nekih 30,40 minuta.

Najcrnje vesti saznao na putu ka Arilju

– Vozio sam ka Arilju, kroz teške uslove, kroz maglu, pokušavao da dobijem neku informaciju. Naravno, nada me nije ni u jednom trenutku ostavljala, verovao sam. U trenutku mi je samo prošlo kroz glavu da pozovem jednog prijatelja doktora koji je u Užicu. On isto nije znao za to, pozvao me nakon dva minuta i rekao: „Nažalost, primi moje saučešće. Izgubio si brata, a za snaju ti se bore za život.“ – priseća se on sa teskobom u glasu.

Kaže, mislio je da je Ivani pozlilo, ni na kraj pameti mu nije palo da je i ona zverski upucana. On se prisetio i momenta kada je saznao da je Ivana izgubila borbu za život.

– Mislio sam da to nije istina, da ja vozim u snu, ubeđen sam bio da ću se probuditi, da ću ih odmah pozvati i naravno podeliti sa njima šta sam sanjao, ali kako sam bliže prilazio našem porodičnom domu, bukvalno noge nisu htele da mi idu u tom pravcu. I definitivno da dolaziš u dvorište te naše porodične kuće gde vidiš ogroman broj ljudi koji su se skupili da idu da daju krv, da pomognu. Znači, svako je nešto želeo da uradi. Dosta jecaja, dosta tuge, patnje i onda u tom trenutku kapiraš da to je to, to se dogodilo – priseća se on.

Izvor/Foto: Kurir