„TI ĆEŠ BITI SOCIJALNI RADNIK“: Miloš je slep od rođenja, ali uprkos tome je odličan student i mašta samo o jednom! (VIDEO)

Miloš Kojić je student druge godine na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Na prijemnom ispitu je bio prvi na rang-listi, uprkos tome što je slep od rođenja.

Slepilo je dobio nakon rođenja. Kaže da je rođen u sedmom mesecu zbog čega je morao da ide u inkubator, piše Srpskainfo.

–Nakon tog dugog držanja u inkubatoru sam imao sam par kriza, u kojima sam jedva preživeo, ali je sreća bila što se sve to odrazilo na vid, a ostale su funkcije odlične – istakao je Kojić.

Ovaj dvadesetogodišnji mladić, marljiv i vredan, u dve decenije života spakovao je mnogo toga. Iako se suočavao sa diskriminacijom u osnovnoj i srednjoj školi, to ga nije pokolebalo da se bavi onim najvrednijim – ljudima koji trebaju pomoć.

–Nije mi bilo teško pripremiti se za fakultet jer su to bili sve predmeti koje ja volim. Socijalni rad sam izabrao baš iz tog razloga što sam bio u školi u kojoj su boravile osobe sa invaliditetom i prema tim osobama neka deca su vršila diskriminaciju, deca bez invaliditeta su vršila diskriminaciju nad decom sa invaliditetom – započinje priču Kojić.

Diskriminacija

Za Srpskainfo priča da su pojedini učenici diskriminisali dete koje ima Daunov sindrom. Priča da su joj govorili da je debela, kao i raznorazne pogrdne reči koje on nije mogao slušati.

–Tu osobu sam štitio i branio i tada sam sebi rekao “Ti ćeš biti socijalni radnik”. Mora neko da se bavi tim osobama, da pokaže da i te osobe nešto vrede. I zbog toga sam izabrao socijalni rad. I naravno, zbog svoje socijalne radnice koji je svoj posao radila vredno i marljivo – priča ovaj vredni mladić.

On smatra da diskriminacija i nerazumevanje osoba sa invaliditetom kreće od porodice i od same sredine.

–Na primer, u manjim sredinama ljudi se nisu s tim susretali i jednostavno beže od toga. Ne žele toliko da se druže sa osobama sa invaliditetom. Možda uvesti edukacije tim ljudima, da uvedemo stručne edukacije o osobama sa invaliditetom i nadam se da bi možda narod bio svesniji svega toga, ali mislim da to ide od kuće i da je sve stvar vaspitanja – ističe mladi Kojić.

Boravak na fakultetu

Kojić priča da diskriminaciju nije doživeo na fakultetu i da je dosta drukčije u odnosu na period života u osnovnoj i srednjoj školi. Smatra da su studenti dosta zreliji i ozbiljniji.

–Oni ne doživljavaju tako već me smatraju ravnopravnom sebi i samo to druženje sa studentima doprinelo je da bude opušteniji na fakultetu nego u osnovnoj i srednjoj školi – priča Kojić.

Dodaje da su i profesori pristupačni i pomažu mu koliko god mogu.

-Ja sam sa svima njima zadovoljan. Svaki dan koji provedem na fakultetu je za mene jedno novo iskustvo. Upoznajem se sa novim sadržajem i profesori su uvek tu da mi objasne šta mi nije jasno. Studenti su odlični. Puno pohvala za njih. Pomažu mi i što se tiče učenja i kada trebam negde otići. Ali, takođe i drugi studenti koji su ovde u domu – kaže Kojić.

Prilagođenost osobama sa invaliditetom je, prema Miloševom mišljenju, dobra. U Trećem paviljonu Studentskog doma “Nikola Tesla”, gde i sam živi, ima sve potrebno.

–Ja sam se i kod svoje kuće navikao na okruženje. Mogu čak da hodam i stepenicama. Većina stvari je prilagođena. Sama ova soba ima u kupatilu tuš kabinu koja je prilagođena i za kolica. U gradu, nažalost, ima stvari koje nisu prilagođene za osobe sa invaliditetom – zaključio je ovaj vredni mladić.