Connect with us

Balkan

TEPA(94) OTIŠLA NA BOLJI SVET: Srpkinja provela rat u Sarajevu, pretrpela zlo, a ostala upamćena po dobrim delima!

Published

on

Biti čovek, bilo je možda najteže turobnih devedesetih godina, pogotovo u području Balkana zahvaćenom ratom. U prilog tome, najbolje ide priča o Dušanki Tepavčević, Srpkinji, koja je ratne godine provela u Sarajevu, ne želeći da napusti svoj dom, čak ni onda kada je život tamo bio nemoguć.

Dušanka, koja je preminula prvog maja ove godine u 94. godini života, radni vek je provela kao profesorka matematike u sarajevskom naselju Hrasnica. Tamo je bila i u doba rata, tokom opsade Sarajeva, deleći sa svojim Sarajlijama dobro i zlo. Jedan od onih koji je kraj nje učio razlomke i sabiranje, jeste Muhamed Kovačević, novinar iz Sarajeva, koji se biranim i emotivnim rečima oprostio od voljene profesorke i komšinice.

Njegov status sa Fejsbuka prenosimo u celosti:

“Na bolji svet je otišla Tepa.

Dušanka Tepavčević poznata kao Tepa, bila je fascinantna žena, koja je decenijama odgajala decu i adolescente, učivši ih matematiku u sarajevskom naselju Hrasnica. Ostala je u toj Hrasnici u najluđem i najtežem periodu, u vremenu rata, kada je sa svojim sinom, radila kao prosvetni radnik, učivši decu matematiku i nemački, pri tome strahujući i za svoju,i za sudbinu svog sina, kojeg su lokalni djikani tagetirali kao nekog koga treba likvidirati, što zahvaljujući lokalnim komšijama nisu uspeli napraviti. Nikada neću zaboraviti sliku, dok je sa bidonom čekala u ćošku, da naspe vodu na pumpi, puštajući sve te silne izbeglice koje su joj dobacivale, da ona kao Srpkinja nema tu šta tražiti.

Sećam se i kada je stajala sa cegerom, čekajući da uvek kao zadnja na spisku, dobije humanitarnu pomoć, koje u njenom slučaju uglavnom nije bilo. Sećam se i njenog stana na visokom 4 spratu, odakle smo gledali srpske transportere na aerodromskoj pisti, koji su sa protivavionskim mitraljezom, vrlo često gađali upravo taj prozor. Sećam se zavlačenja pod kuhinjski stol, strahujući da će nas pogoditi granata, koje su padale jako blizu dok smo vježbali matematiku i nemački. Sećam se mirisa pasulja bez mesa, makarona bez ulja, i beskrajnog strpljenja kojeg je ova divna žena imala. Najmanje i najednostavnije što čovek može reći je HVALA, ali to je tako bezveze i tako premalo. Neka je pokoj tvojoj divnoj duši. Bila je čast.”, napisao je Kovačević.

Izvor: Blic Foto: Facebook

Advertisement