STUDENT HUMANITARAC SE JAVLJA SA KOSMETA: Narod na Kosovu je okrenuo leđa Aleksandru Vučiću i Srpskoj listi, to će ovi izbori pokazati!

Filip Bogićević je student treće godine Fakulteta političkih nauka u Beogradu koji se godinu i po dana aktivno bavim humanitarnim radom i aktivnostima na Kosovu i Metohiji, a naš je sagovornik kao neko ko je imao prilike da izbliza vidi kako živi naš narod na Kosovui Metohiji, u mnogo čemu zaboravljen od države Srbije, ali i od svih nas.

-Za ovih godinu i po dana iza sebe imam brojne posete Kosovu i Metohiji, učešće u različitim humanitarnim akcijama; kupili smo dresove za jedan fudbalski klub na Šar-planini, organizovali likovni konkurs sa vrednim novčanim nagradama, tu su bile i humanitarne akcije, a napisao sam mnogo tekstova za časopise koje uređuju studenti sa Kosova i Metohije. Zajedno sa svojim saborcima organizovao sam i protest podrške našem narodu na Kosovu i Metohiji na Jarinju, u martu ove godine, u trenutku kada su Srbi na KiM, kako smo tada ukazivali, bili suočeni sa sve težim položajem i osećajem da postaju stranci u sopstvenoj državi, kaže Filip na početku razgovora za Serbian Times, pa nastavlja:

SRBI ŽIVE U GETU: Uništeni mural Novaka Đokovića u Orahovcu

-Pešačio sam deset dana i oko 400 kilometara do Kosova i Metohije, a polagao sam i vence na brojnim mestima stradanja srpskog naroda, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u Republici Srpskoj. Nedavno smo pokrenuli i prodaju majica čiji prihod ide u humanitarne svrhe, a u narednih mesec dana planiramo da pokrenemo i emisiju „Stazama Kosmeta“. Obilazićemo različita mesta, razgovarati sa ljudima i beležiti njihove priče. U planu je, između ostalog, i priča iz Gnjilana sa čovekom koji je poslednji srpski ugostitelj u centru grada.

Uskoro će, kako kaže, otvoriti u Beogradu i jedan lokal u kome želimo da promovišemo i predstavimo proizvode sa Kosova i Metohije, vina iz Hoče, Orahovca i Dečana, šarplaninske sireve, manastirske proizvode, kao i piva koja proizvodi manastir Banjska.

-Ideja je da ljudi u Beogradu, ali i širom Srbije, imaju priliku da upoznaju i podrže ono što proizvode naši ljudi na Kosovu i Metohiji. Sve što radimo ima jedan cilj: da pomognemo, da svedočimo i da priče našeg naroda ne budu zaboravljene.

Osim svega nabrojanog na početku teksta, Filip je sa Kosovom i Metohijom povezan i poreklom…

-Moja pokojna baka je poreklom sa Kosova i kao mali sam odlazio tamo. To je bilo nakon proglašenja jednostrane nezavisnosti, a pre Briselskog sporazuma. Od tada mi naviru samo lepa sećanja na taj prostor, koji je svakako mnogo više od geografije i teritorije. Pre nekoliko godina, pred njenu smrt, osetila je potrebu da ponovo odemo u Lešak, njeno rodno mesto. Uz sve napore i, ponovo smo krenuli dole. Nakon njene smrti, ja sam dobio potrebu da nastavim da odlazim. Počeo sam redovno da idem na crkvenu slavu u njenom selu, 2023. i 2024. godine. A onda se 2025. dogodilo to desetodnevno pešačenje koje mi je u potpunosti promenilo život i pogled na svet i ljude koji dole žive. Tada sam video kako ta deca tamo žive, sa kakvim strahom se suočavaju, i kroz njihove reči mogao da osetim taj strah i tu neizvesnost.

FILIP I NJEGOVA BAKA NA GAZIMESTANU: Baka je tu bila 1990 a on 35 godina posle

Najteže mu je, kaže, bilo kada je ostao dan duže u Partešu, nakon desetodnevnog pešačenja, kako bi imao priliku da se upozna decu i ljude iz fondacije „Kosovsko Pomoravlje“, za koju su prikupljali novac.

-Najteže mi je bilo kada sam čuo kada Ivan, trener košarkaškog kluba „Kosovsko Pomoravlje“, koji je jedini klub sa Kosmeta koji se takmiči u Košarkaškoj ligi Srbije, rekao
jednoj devojčici, koja jedina nije imala srpski pasoš, da ako ga ne izvadi na vreme, neće moći da ide na turnir. Svaki put kada se setim tih reči, u meni se probude teške emocije: ljutnja, bes i tuga.

Na pitanje kakva je trenutno situacija u južnoj srpskoj pokrajini, on odgovara:

– Situacija u južnoj srpskoj pokrajini je, blago rečeno, katastrofalna. Svi smo svedoci nestajanja jednog naroda sa prostora na kojima je vekovima živeo, nestajanja hrišćanske, vekovne kulture sa prostora Kosova i Metohije, svi smo svedoci apsolutnog aparthejda prema Srbima na Kosovu i Metohiji, ali i nezainteresovanosti beogradske javnosti za Kosovo i Metohiju i za narod koji tamo živi. U ovom trenutku postoji i velika bojazan u srpskom narodu od mogućeg novog pogroma. Jako mi je teško čak i da izgovorim ovo, jer ne želim da plašim ljude, ali taj strah postoji. Slike paljenja crkava, lomljenja krstova i proterivanja izbegličkih kolona iz 2004. godine ponovo su pred očima srpskog naroda.

Sklanjanja KFOR-a sa mosta na Ibru u Mitrovici, sve ono što se dešava oko Dečana, njemu sluti na loše po preostale kosovske Srbe.

BIVŠI NBA IGRAČ MILOŠ BABIĆ PORUČUJE: „Voziću šest i po sati iz Tenesija do Čikaga da bih sa porodicom glasao za spas Srbije!“

-Ljudi dole imaju utisak da Evropska unija i Priština, ali i Beograd, koji više apsolutno ne želi da se bavi kosovskim pitanjem, spremaju neku vrstu konačnog obračuna sa svim onim što ima veze sa Srbijom i srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. To je najgori mogući scenario. I svi se toga plašimo.

Šta ste sve doživeli na Kosovu i Metohiji u poslednje vreme?

-Imao sam dole mnogo lepih, ali i mnogo tužnih iskustava. Svaki put kada izađem sa Kosova i Metohije, negde već posle Zvečana, krenu mi suze. Imate taj neki osećaj krivice kada odete. Vi se vraćate u Beograd, u svoj topli dom, u svoj život, a ostavljate ljude koji ostaju tamo i sutradan ponovo žive u toj neizvesnosti. Oni ne znaju da li će im neko ući u kuću, da li će biti privedeni zbog neke izmišljene optužbe za ratne zločine, da li će im se na vratima pojaviti neki papir na kojem piše da imaju deset dana da se isele. Ne znaju ni da li će neko, recimo, njihovu majicu na kojoj piše „Delije sever, Grobari jug“ protumačiti kao nacionalizam ili govor mržnje.

REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA SE PRAVI MRTVA: Dijaspora traži nova glasačka mesta, stižu joj nemušti odgovori i prebacivanje odgovornosti!

Na njega je poseban utisak ostavio susret sa poslednjim srpskim ugostiteljem u Gnjilanu, gradu u kome je nekada živelo preko 20,000 Srba

-Ranđel Busatović je poslednji Srbin koji je ostao da živi danas u centru Gnjilana, uz crkvu Svetog Nikole, u samom centru Gnjilana. Nisam ni znao da tu u centru živi neki Srbin, a kamoli da postoji srpska kafana. Zamislite koliko hrabrosti morate da imate da biste imali kafanu danas u centru Gnjilana i koliko je taj čovek morao da bude uporan da bi se zadržao tu. Nije nam bilo u planu da svraćamo, ali smo poželeli smo da čujemo priču o njegovom životu, njegovim iskušenjima u pokušajima da se izbori za opstanak. I rekao nam je da nikada neće otići, da nikada neće napustiti svoj rodni prag, svoju kafanu. Kafana je preživela i rat, martovski pogrom, raznorazne sporazume i on je odlučio da ostane tu dok je živ. U kafanu inače dolaze i Albanci. Imali smo čak i blizak susret sa Albancem za koga smo mislili da je Srbin jer tečno priča srpski jezik. I među Albancima ima dobrih ljudi, onih koji su negovali dobre odnose sa Srbima i pre rata i za vreme rata.

POSLEDNJI SRBIN U CENTRU GNJILANA: Sa Ranđelom Busatovićem

Pogodio ga je i odlazak u Orahovac, srpsku enklavu koju bi on nazvao drugačijim imenom…

-Za Orahovac mnogi kažu da je srpska enklava. To nije enklava, to je geto u kome Srbi u Orahovcu žive, okruženi bodljikavim žicama, neprijateljski raspoloženim komšijama. Orahovac je jedini grad, izuzev Kosovske Mitrovice, koji nije očišćen od srpskog naroda. U Orahovcu živi preko 200 naših ljudi, od toga čak 50 dece, koja pohađaju osnovnu i srednju školu. Potresno je kad uđete u taj gornji deo Orahovca, kod crkve, gde Srbi žive okupljeni u par uličica. Albancima je prodato čak i lokalno igralište, na kome sada albanska deca kače zastave OVK. Naša deca su prisiljena da fudbal igraju u dvorištu crkve, a tamo je i jedan koš koji su napravili.

FUDBAL U CRKVENIOM DVORIŠTU: Kadar iz srpskog geta u Orahovcu

Staro Gracko…Još jedna slika, još jedna trauma.

-Bili smo na obeležavanju stradanja žeteoca u tom mestu. I onda shvatite da neke rane nikada ne zarastaju, pa ni 27 godina kasnije. Danas meštani Starog Gracka žive u velikom strahu da im se ne ponove ta julska žetva. Vitomirica je jedno malo mesto kod Peći, u kome živi samo jedna Srpkinja, koja čuva crkvu, gde se nalazi i groblje. Život crkve je duhovno obnovljen pre par godina, kada je došla i ta prva povratnica u Vitomiricu.
Obišao sam i srpsko groblje u južnom delu Kosovske Mitrovice. Upozorili su me da nije bezbedno da idem peške, pogotovo kao neko ko nije odatle. Bilo je to u vreme kada je jedna grupa ljudi iz Novog Sada kamenovana kod Crkve Svetog Save u južnom delu grada. Iskreno, tada sam prvi put osetio strah. Kada sam stigao, video sam polomljenu kapiju, polomljene krstove, oštećene spomenike, skinute fotografije i prezimena, slova koja su nedostajala, tragove oštećenja i smeće razbacano po groblju. I tu sam shvatio i šta znači promena etničke strukture. To nije samo kada ljudi odlaze, već kada nestaju tragovi jednog naroda, kada se uništavaju njegova groblja i sve ono što svedoči da su ti ljudi tu živeli.

POLAGANJE VENACA ZA STRADALE ŽETEOCE: Staro Gracko

U centru Mitrovice, na Trgu braće Milića, uskoro će prestati, ili je već prestao, da radi poslednji srpski kafić. Kada je počela ta albanizacija severa Kosova i da li su lokalni Srbi pokušali da joj se odupru?

-Albanizacija Severa počela je onog dana kada su Albanci dobili pristup svim poverljivim informacijama, odnosno kada su Srbi odlučili da napuste institucije: sudstvo, policiju, opštine i svoja radna mesta i prepustili ih albanskim predstavnicima. Iako je otpor Srba do tog momenta bio izuzetno veliki, upravo zahvaljujući tome što Albanci nikada nisu imali pristup severu Kosova, niti institucijama koje su Srbi kontrolisali. Taj dan bio je sudbonosan za kasniji tok procesa albanizacije severnog dela Kosova i Metohije. I to je bio samo početak. Francusko-nemački plan i kasniji Ohridski sporazum predstavljali su apsolutnu kapitulaciju Republike Srbije i njenog prisustva i državnosti na prostoru Kosova i Metohije.
Srbi su tada shvatili da ne mogu da pružaju ozbiljan otpor. To se i videlo i pokazalo, jer svako ko je pokušao nešto da uradi bivao je ili hapšen, ili je protiv njega podizana optužnica, ili mu je nešto podmetano. Bivao je sklonjen. Zato otpor više ne postoji. A evidentno je da je Beograd okrenuo leđa tim ljudima i da oni tu podršku više neće imati, barem ne u režimu Aleksandra Vučića.

MURAL MLADIĆU VIŠE NE POSTOJI: Izbrisali su ga Albanci u Severnoj Mitrovici

Šta je po tom pitanju uradila Srpska lista?

-Srpska lista je saučesnik u uništavanju Srbije.Svi ljudi sa te liste: Srđan Vulović, Igor Simić, Milan Radojević, Dragiša Milović, Zlatan Elek, Perović iz Zubinog Potoka, leže na bogatstvu, dok narod grca i jedva plaća račune.

Kakvo je raspoloženje Srba na Kosovu i Metohiji pred predstojeće izbore?

-Ljudi su umorni od velikih reči, obećanja i stalnog straha. Njih interesuje da li će sutra moći normalno da rade, da im deca idu u školu, da imaju posao i da mogu bezbedno da žive.
Zato mislim da će raspoloženje biti mnogo složenije nego što se predstavlja iz Beograda. Postoji ljubav prema Srbiji, postoji strah od Prištine, ali postoji i nezadovoljstvo sopstvenim političkim predstavnicima. Mislim da je najveća greška ako neko pomisli da će Srbi na Kosovu i Metohiji zauvek glasati iz straha, navike ili zato što im neko kaže kako treba.

TAMNA JE NOĆ, ZORA NIKAKO DA SVANE: Kosovska Mitrovica, severni deo

Da li narod i dalje veruje Vučiću i njegovim ljudima?

-Od Vašingtonskog sporazuma njemu je počelo da opada poverenje u narodu. Velika većina Srba koja je ostala da živi na Kosovu i Metohiji danas je protiv politike Aleksandra Vučića i ne podržava Srpsku naprednu stranku. To je slika koju ne vidi narod u centralnoj Srbiji. Ljudi misle da su Srbi sa Kosova i Metohije apsolutni poslušnici Aleksandra Vučića. To je velika laž koju je stvorila medijska manipulacija prorežimskih tabloida. A da je tako pokazaće i predstojeći izbori, kaže na kraju razgovora za Serbian Times Filip Bogićević.