Connect with us

Istorija

SRPSKI STOUNHENDŽ: Ovo zaboravljeno groblje čeka da uđe na listu UNESCO baštine! (FOTO, VIDEO)

Published

on

U blizini Negotina, u Rajačkim pimnicama, nalazi se jedinstveno groblje koje često nazivaju i “srpski Stounhendž”. Ovo blago istočne Srbije čeka da bude upisano na UNESCO-vu listu svetske baštine.

U selu Rajac, 22 kilometra južno od Negotina, nalaze se čuvene Rajačke pimnice – kompleks vinskih podruma koji je poznat i kao Rajačke pivnice. Rajačke pimnice predstavljaju zasebnu celinu sela, sezonsko naselje u kome svaka porodica ima jednu ili više pimnica u kojima se prerađuje grožđe i čuva vino. Pretpostavlja se da su izgrađene u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka.

U ovom selu se nalazi i jedinstveno groblje koje mnogi nazivaju “srpski Stounhendž”. Na samom kraju Rajačkih pimnica, 1.540 spomenika, visokih i do tri metra, i dalje čuvaju tajne nekih prošlih vremena. Rajačke pimnice sa svojim neobičnim grobljem su kandidat za upis na UNESCO-vu listu svetske baštine.

“Nije slučajnost što se na mestu gde se nalazimo završava Vinsko selo, odnosno Rajačke pimnice, a počinje groblje, tu ima neke simbolike. Poslednji pozdrav pokojnika mora proći kroz Vinsko selo, kada kovčeg prolazi onda prosipaju po njemu vino. To je kultura sahranjivanja koja je doneta iz Metohije”, navodi Miroslav Karamančić.

Karamančić dodaje: “I danas se poštuje ta kultura sahranjivanja. Stari deo groblja je vrlo interesantan. Da biste ušli na UNESCO-vu listu mora se izvršiti ekshumacija svih nadgrobnih spomenika koji su od granita. Samo se u obzir uzimaju kameni spomenici, a specifični su zbog toga što je to isti kamen od kog su građene pivnice. Postoji tim stručnjaka koji detaljno proučava ovo groblje, a 1.540 spomenika još nije istraženo. Kada istraže sve, reći će nam koje priče nose spomenici”.

Meštani kažu da su Rajačke pimnice imale svoje zlatno doba u periodu od 1864. do 1900. godine, kada je filoksera, bolest vinove loze, uništila francusko vinogorje. Tada su Francuzi otkrili bogatstvo srpskih vinara. “Onda su plaćali jedan čabar jednim zlatnikom sa likom Napoleona. To je trajalo oko 30 godina i smatra se zlatnim dobom Rajačkih pimnica”, ispričao je jedan meštanin.

Najveći broj spomenika je u obliku stuba, a mnogi na vrhu imaju kamene “kape”. Gotovo čitave površine spomenika su bogato ukrašene reljefnim ornamentima. Najčešći motiv je krst, prikazan u različitim varijacijama, ali se mogu videti i simboli Sunca, svastika (kukasti krst), krugovi, izlomljene cik-cak linije, kao i vegetalni motivi poput grana vinove loze. Još uvek nisu dešifrovani svi simboli sa ovih spomenika, ali se radi na tome.

“Siguran sam da se u spomenicima kriju tajne naših predaka i Balkana. Gosti često ne znaju da ovo postoji, ja onda preporučim da dođu i obiđu. Nadamo se da ćemo poput Romulijane steći uslove za ulazak na UNESCO-vu listu. Ovo je jedinstveno u svetu. Stranci se oduševe kada vide groblje”, rekao je Miroslav.

Arheološkinja Julka Kuzmanović Cvetković objašnjava još neke neobične karakteristike spomenika: “Shodno materijalnom statusu pokojnika se postavlja i nadgrobni spomenik. Spomenici koji su rađeni od lokalnog kamena su izuzetno zanimljivi. Neki podsećaju čak na grčke stubove i baš takvi spomenici odražavaju istaknut status pokojnika. Oblik spomenika je takođe zanimljiv, on je rađen u skladu sa vremenom. Za male spomenike pretpostavljamo da su namenjeni deci. Od XVII veka pa nadalje vidimo da nije bilo dozvoljeno pisati po spomenicima, tek kasnije od XIX veka se pojavljuju tekstovi na njima. Ono što je posebno interesantno je da se pojavljuju i novi spomenici, ljudi žele da naprave svojim precima spomenik kako bi odali počast”.

Prema rečima, Arnoa Gujona „Evropa nostra“ je ozbiljna organizacija i nije baš naklonjena Srbiji i ako ona govori o ugroženosti srpske svetinje, to znači da je situacija jako loša!

Posted by Serbian Times on Tuesday, April 27, 2021

Izvor: National Geographic
Foto: Printscreen YouTube / Dragana Pušica

Advertisement