SRPSKI NAUČNIK MEĐU NAJBOLJIMA NA SVETU: Milorad otkriva tajne ljudskog mozga i jedini je Evropljanin dobitnik prestižne nagrade!

Dok broj obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih demencija ubrzano raste širom sveta, mladi srpski naučnik dr Milorad Dragić, jedini je iz Evrope koji se našao se među svega 21 dobitnikom prestižne međunarodne nagrade IBRO Rising Stars Award, namenjene najperspektivnijim istraživačima u oblasti neuronauka.

Njegovo istraživanje moglo bi da doprinese razumevanju zašto pojedinim pacijentima pomaže magnetna stimulacija mozga, a drugima ne, što je jedan od ključnih izazova savremene medicine.

Ljudski mozak i dalje je najveća nepoznanica nauke. Bez njega nema ni života, ni sećanja, ni emocija, ni svesti. Nije slučajno što je poznati biohemičar Isak Asimov govorio da je mozak „najkomplikovanija organizacija materije koju poznajemo“. Upravo proučavanju te složene „komande“ ljudskog organizma posvetio je karijeru dr Milorad Dragić, docent Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.

Njegov rad prepoznala je Međunarodna organizacija za istraživanje mozga (IBRO), koja mu je dodelila nagradu namenjenu mladim naučnicima čija istraživanja menjaju način na koji razumemo ljudski mozak.

-Biti među 21 nagrađenim istraživačem iz celog sveta veliko je priznanje, posebno kada dolazite iz Srbije. To pokazuje da i ovde postoji nauka koja može da bude ravnopravna sa najprestižnijim svetskim centrima – kaže dr Dragić.

Njegov tim istražuje kako transkranijalna magnetna stimulacija, odnosno stimulacija mozga magnetnim talasima, utiče na rad nervnih ćelija. Reč je o metodi koja se već koristi u lečenju pojedinih psihijatrijskih poremećaja, ali naučnici i dalje ne znaju u potpunosti zbog čega kod nekih ljudi daje odlične rezultate, dok kod drugih gotovo da nema efekta.

-Naš cilj nije samo da vidimo da li terapija deluje, već da razumemo zašto deluje. Kada to budemo znali, moći ćemo mnogo preciznije da odredimo kome će pomoći, a kome neće – objašnjava profesor.

SAZNAJTE VIŠE:

OTKRIVENI DETALJI TRAGEDIJE KOD PANČEVA: Tri prijatelja se dobacivala bombom, ovo je mladić koji je stradao u eksploziji!

Sam postupak izgleda mnogo jednostavnije nego što zvuči. Pacijent sedi u udobnoj stolici, može da sluša muziku ili gleda televiziju, dok se na određeni deo glave postavlja poseban kalem koji stvara magnetno polje. Glava miruje, tretman traje od tri do 30 minuta dnevno i sprovodi se tri do pet nedelja.

-Pacijent može da oseti tek blago peckanje ili neprijatnost na mestu stimulacije. Terapija je neinvazivna i uglavnom bez ozbiljnijih neželjenih efekata – kaže Dragić.

Magnetni talasi prolaze kroz lobanju i podstiču aktivnost nervnih ćelija. Jednostavno rečeno, mozak dobija spoljašnji ritam koji pokušava da vrati narušenu aktivnost.

-To se može uporediti sa treningom. Kao što mišići postaju jači kada ih vežbate, tako i određene moždane mreže mogu ponovo da postanu aktivnije kada dobiju odgovarajuću stimulaciju – objašnjava sagovornik. – Kod pacijenata sa depresijom otpornom na lekove ova metoda već pokazuje dobre rezultate. Oko polovine obolelih reaguje na terapiju i poboljšanje može da traje mesecima, pa čak i do dve godine.

Istraživanja poput ovog posebno dobijaju na značaju jer svet ubrzano stari, a broj ljudi sa neurodegenerativnim bolestima raste iz godine u godinu.

-Procene pokazuju da će do 2050. godine Alchajmerova bolest i druge demencije biti među vodećim uzrocima smrti u svetu. Zato je važno da razumemo kako mozak funkcioniše i kako možemo da mu pomognemo kada oboli – upozorava Dragić.

Magnetna stimulacija već se ispituje i kao mogući način ublažavanja simptoma Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se otkrilo zašto kod nekih pacijenata daje bolje rezultate nego kod drugih.

Profesor Dragić slikovito objašnjava zašto je mozak toliko poseban.

-Nervna ćelija nije kao ćelija kože ili jetre, koju možete zameniti novom. Zamislite da jedna grupa neurona čuva uspomenu na mesto gde ste rođeni. Ako te ćelije odumru, nestaje i deo informacije koju su nosile. Nova ćelija može da zauzme njihovo mesto, ali ne može da vrati uspomenu koja je izgubljena – kaže on. – Upravo zbog toga naučnici pokušavaju da očuvaju postojeće nervne ćelije i njihovu međusobnu komunikaciju, umesto da ih jednostavno „zamene“.

Na kraju razgovora profesor priznaje da ga, uprkos svim dostignućima nauke, najviše fascinira jedno naizgled jednostavno pitanje.

-Ono što mene najviše zanima jeste kako nastaje prva odluka. Kako svojom voljom pokrenemo baš onu prvu nervnu ćeliju koja će pokrenuti čitav niz drugih i na kraju dovesti do toga da pomerimo ruku ili izgovorimo reč. Ja to zovem „nulti neuron“. Voleo bih da jednog dana razumemo kako nastaje taj prvi impuls iz kog počinje svaka naša misao i svaki naš pokret – kaže dr Dragić.

Možda upravo odgovor na to pitanje predstavlja jednu od najvećih tajni ljudskog mozga.