Kralj, Vlada i diplomatski kor, a za njima narod. To je bila slika u noći 26. i 27. novembra 1915. godine kada je započeto povlačenje preko Albaniije. U istoriji nazvana Albanska golgota poznata kao jedno od najbolnijih stradanja srpskog naroda. Važna svedočanstva o Prvom svetskom ratu su pristigla u Muzej knjige i putovanja.
Sudbina petnaestogodišnjeg dečaka Sretena Šljivića, iz sela Rabrovica nadomak Valjeva, slična je kao i nekoliko hiljada njegovih vršnjaka koji su se u zimu 1915. i 1916. povlačili preko Albanije. Sreten je bio dobre sreće – preživeo je Albansku golgotu. Školovao se i doktorirao u Francuskoj, postao jedan od naših najcenjenijih fizičara. Njegovi ratni udžbenici nedavno su pronađeni i pristigli su u Muzej knjige i putovanja.
“Ova zbirka je prvenstveno zanimljiva kao zbirka, vi uglavnom pronađete jednu, dve, tri knjige iz tog perioda u nekoj biblioteci. Ali Sreten je prvobitno čuvao celu biblioteku ratnu koju je koristio dok je studirao u Bolijeu, dakle nekih dvadesetak svojih udžbenika”, objašnjava Viktor Lazić iz Muzeja knjige i putovanja.
I tu su najpre Sretenovi udžbenici iz fizike, hemije, ali i iz istorije, geografije. Mnogi pisani i prepisivani na neveštom francuskom jeziku.
“Zato što je najveći broj naših đaka bio u Francuskoj, a drugo naši intelektualci su knjige prevodili na francuski ili već direktno pisali na francuskom, da bi što veći auditorijum bio upoznat sa istorijom sa geografijom sa književnošću”, kaže bibliotekarka Svetlana Mirčov koja je obradila ovu zbirku.
Ratnih godina prava je muka bila obrazovati se u tuđoj zemlji, a još veća nevolja kako pronaći udžbenik.
“Prvo je objavljen izuzetno veliki broj rečnika jer su bili rečnici namenjeni i đacima i mladima ali i vojnicima. Opismenjavani su čak i tokom ratu, opismenjavani su i u bolnicama”, navodi Svetlana.
“Vi čak vidite i po pojedinim udžbenicima kako su se oni selili. On na svojim pojedinim udžebenicima piše Bizerta, dakle učio je u Bizerti, pa onda piše Alžir, i na kraju je završio u Bolijeu. Zamislite taj put preko Albanije, Krfa, Soluna ko zna kuda, preko Alžira, Bizerte i na kraju završi u Nici”, ističe Lazić.
Zato su svi ovi udžbenici, stari više od 100 godina od kojih mnogi i sa posvetom, dragoceno svedočanstvo. Pružaju novu sliku đačkog života u Prvom svetskom ratu.
Više od 2.000 bibliografskih jedinica o Prvom svetskom ratu nalazi se u Muzeju knjige i putovanja. Mnogobrojni su srpsko-francuski rečnici, gramatike ali ovde su i mnogobrojni udžbenici. Tako je na primer interesantna istorija srpskog naroda, koja je udžbenik za četvrti razred osnovne škole, a štampana je u Bizerti 1918. godine.
Osim Sretenovog legata ovde se nalaze i udžbenici druge dece, ratni dnevnici, pisma, fotografije i raznolika đačka i vojnička literatura.
“Naši vojnici dok čekaju neku borbu u rovu, čitaju i Đuru Jakšića i Boru Stankovića i Turgenjeva i Tolstoja. To je nešto neverovatno, ali imate i poljoprivrednu literaturu. To me je najviše zaprepastilo. Zamislite vi vojnika koji u rovu 1918. godine, ne zna da li će živ stići do svojih oranica ima potrebu da štampa knjigu uputstvo za oranje traktorima”, prepričava Lazić.
U Muzeju knjige i putovanja nastavljaju šire zbirku Prvog svetskog rata. Nadaju se da bi jednog dana mogla biti proglašena za kultruno dobro i veruju da će izrasti u nešto posebno. Zbog dokumenata koji svedoče o sudbinama poput Sretenove sa početka priče, ova kolekcija je već posebna.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: RTS
Foto: Wikimedia Creative Commons
