Poslednja sedmica pred veliki Vaskršnji post naziva se Bela nedelja a poslednji dan bele poklade. Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Ovaj običaj zadržao se i danas u selima oko Topole, a najmlađi su sačuvali tradiciju svojih predaka od zaborava.
„Jedva čekam da sa drugarima idem u maskiranu šetnju. Mame i bake nas oblače i to su uglavnom njihove stvari koje nama nikako ne stoje dobro, ali to i jeste cilj da budemo što više maskirani kako nas niko ne bi prepoznao, navučemo šta stignemo. Najviše dobijamo slatkiše i jaja, desi se ponekad i da padnemo jer ove haljine su dugačke, po neko jaje se i razbije ali ipak na kraju dana imamo punu korpu darova, komšije i prijatelji nam daju šta ko ima“, kaže Nemanja.
Ovako „sređena“ deca obilaze svoj kraj. Uspeli su da sačuvaju običaje i na svačijem licu da izazovu osmeh. Stariji meštani se prisećaju kako je nekada izgledala Bela nedelja, pa prepričavaju mlađim generacijama.
„Čitave sedmice se maskira i obilazi selo, ali nedelja je najvažnija. Mi smo ranije išli i u susedna sela, sakupi se nas nekoliko, pevamo, smeh, šala. Daruju nas onim što se ima u kući, najčešće je to bila slanina, jaja, po neki slatkiš, voće. Dobijali smo i po neki dinar uglavnom u metalu, valja se tako. Na kraju dana se dele sakupljeni pokloni, sreći tad nije bilo kraja. Sada zbog ovog virusa i to se dosta promenilo, deca ne mogu da se okupljaju u većem broju i da šetaju po selu, nego eto tako malo u komšiluku čisto da sačuvaju običaj“, dodaju stariji meštani.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: RINA
Foto: RINA
