SRBIN DAO ZNAČAJAN DOPRINOS: Dr Miljković deo tima koji je kreirao digitalnu platformu za rano otkrivanje bolesti bubrega!

Upozoravajuće prognoze da bi hronične bolesti bubrega mogle postati peti vodeći uzrok smrti u svetu do 2040. i da nedostatak nefrologa dodatno otežava situaciju, motivisale su tehnološkog stručnjaka Borisa Berata da sa timom inovatora iz Bostona kreira digitalnu platformu za rano otkrivanje ove bolesti.

Ova ideja pronašla je primenu u Bermudama, a uskoro će biti korišćena i u Kamerunu.

Osnovna ideja krenula je od toga da se izbore sa tihom epidemijom hronične bolesti bubrega – stanjem koje često ostaje neotkriveno dok ne postane prekasno upravo zbog neprimetnih simptoma.

Misija Carna Health startap tima ili kako sam Boris Berat kaže u razgovoru za Forbes Srbija – pionirski poduhvat – bio je da omoguće brze testove krvi i urina koji će olakšati posao zdravstvenim ustanovama, a ujedno i dati mogućnost pacijentima da provere svoje zdravlje i urade analize sami, u svojoj kući.

Sistem se fokusira na merenje kreatinina i procenjene brzine glomerularne filtracije (eGFR) iz kapilarne krvi, kao zlatnih standarda za detekciju rizika kod hroničnih bolesti bubrega. Takođe, obuhvata i analizu UACR iz urina, odnosno odnosa albumina i kreatinina. Uređaji koje su osmislili su jednostavni za upotrebu, poput onih za merenje glukoze kod dijabetičara, što olakšava samostalno praćenje zdravlja kod kuće.

PRATITE NAS I NA FEJSBUKU:

Berat kaže da su ovom poduhvatu pristupili sa strateškim partnerom – Nova Biomedical, kompanijom koja se bavi analizama kliničkog kvaliteta krvi i urina. Više od godinu dana zajedno su analizirali problem bubrežne insuficijencije, istražujući kako njihova tehnologija može da doprinese rešavanju ovog sve većeg zdravstvenog problema.

Kada je reč o poslovnom modelu koji su predvideli on za sada uključuje prodaju ili iznajmljivanje uređaja zdravstvenim radnicima, apotekama, a nadaju se u budućnosti i direktno pacijentima.

Jednostavno korišćenje

Za test iz krvi, pacijent koristi lancetu koja je priložena uz uređaj, a mala kap krvi iz prsta se zatim sakuplja na test traku za jednokratnu upotrebu koja se ubacuje u uređaj. Za test urina, uzorak se uzima u standardnu čašu za sakupljanje urina i test traka se uroni u uzorak.

„Kada se uzorak prikupi, uređaj ga brzo analizira. Rezultati se prikazuju na ekranu uređaja u roku od nekoliko sekundi. Lako se čitaju i razumeju, sa indikatorima ili upozorenjima za vrednosti koje mogu zahtevati medicinsku pomoć“, objašnjava.

Rezultati se automatski šalju na digitalnu platformu Carna Health što omogućava da se zdravstveni podaci pacijenata odmah ažuriraju i da su dostupni lekarima. Predviđeno je da na Carna Phisician Portalu, zdravstveni radnici mogu da vide rezultate testova svojih pacijenata.

Pacijenti takođe mogu da vide svoje rezultate u aplikaciji Carna Patient, koja nudi dodatne funkcije kao što su zdravstveni saveti, podsetnici za lekove ili testiranje i direktnu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima.

Prvo testiranje na ministarki

Carna Platform je imala prvo testiranje na Bermudima, gde su se fokusirali na ljude sa povećanim rizikom od hronične bolesti bubrega poput onih sa dijabetesom, hipertenzijom ili gojaznošću. Prva osoba u redu za testiranje bila je upravo ministarka zdravlja Bermuda.

“Otkrili smo da je više od polovine osoba koje smo testirali imalo hroničnu bolest bubrega u nekom stadijumu. Još šokantnije, skoro svi, tačnije oko 94%, prethodno nisu bili svesni svog stanja. Petini njih je bila odmah potrebna medicinska nega specijalista za bubrege. Ohrabrujuće je to da je više od 30% bilo u ranim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije“, priča Berat.

Kako kaže, cilj im je bio da osnaže tamošnje stanovništvo i zdravstvene radnike u lokalnoj zajednici da rano identifikuju hronične bolesti bubrega kroz inovativnu platformu za testiranje, što je ključni korak u sprečavanju potrebe za dijalizom i transplantacijom bubrega u budućnosti.

Kada je reč o tome kakve su bile reakcije pacijenata i lekara, ističe da su bile veoma pozitivne i da lekari ističu da im to omogućava brže reagovanje i bolju brigu o pacijentima.

“Ključna figura u ovom putovanju bio je dr Bogdan Milojković, medicinski direktor u kompaniji Nova Biomedical. Njegova iskrena posvećenost rešavanju ovog problema i pružanje nade pacijentima bila je ključna. Zahvaljujući njemu i timu iz Nove, uključujući izvršnog direktora Franka Manganaroa, osećamo da smo na pravom putu ka transformaciji industrije, ali i bliže onome što nam je cilj: veće šanse za duži i kvalitetniji život pacijenta“, priča naš sagovornik.

Samotestiranja tamo gde nema pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti

Tim Carna Health ima ideje kako da ovo rešenje dalje razvija.

“Naš trenutni fokus je na proširenju i usavršavanju naših programa za skrining hronične bolesti bubrega kako bismo obuhvatili širi spektar hroničnih stanja. Takođe integrišemo najsavremeniju veštačku inteligenciju i mašinsko učenje u našu platformu kako bismo što preciznije prilagodili planove nege svakom pojedinačnom profilu pacijenta”.

Kaže da razmatraju proširenje opcija za samotestiranje posebno u regionima gde je pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti ograničen. Tako su osmislili pilot program koji će uskoro početi u Kamerunu, a ideja je da sa njime krenu u naredna dva meseca, sa fokusom na populacioni skrining za bolesti bubrega.

U Srbiji problem birokratija

Boris Berat kaže da trenutno razgovaraju sa potencijalnim partnerima i čim se stvore uslovi nadaju se da će proširiti primenu kako u Americi, tako i u Evropi.

Kada je reč o ovakvim digitalnim platformama i njihovoj primeni u Srbiji, kao i razvoju telemedicine on navodi da se u Srbiji prelazak na usvajanje novih koncepata poput ovog i u teoriji i u praksi odvija postepeno jer je zdravstveni sistem još uvek stegnut problemima krute birokratije.

„Svaka nova ideja se ovde primenjuje sporo, a kada su inovacije u zdravstvu u pitanju – polažem sve nade u dostižno. Srbija je po pitanju primena tehnologija, posebno u državnom sektoru često ograničena birokratijom i navikom da se novine primenjuju postepeno, često prvo decenijama rame uz rame sa postojećim sistemima i starim tehnologijama – što zbog toga što je tako lakše, što zbog interesa koji prevazilaze inovacije i viši cilj. Bio bih najsrećniji ukoliko bi Carna Health u godinama koje slede uspela i ovde da napravi svoje prve korake, što da ne“, kaže.

Uzimajući u obzir globalne trendove i ranije dostupne podatke, može se pretpostaviti da prevalenca hronične bubrežne insuficijencije u Srbiji verovatno prati slične obrasce kao i u drugim evropskim zemljama i zato bi bilo dobro raditi veliki skrining u Srbiji. Predstavnici Carna Health već razgovaraju sa predstavnicima Beogradskog Maratona oko ideje da zajedno pristupe ovoj akciji, kaže.

“Imamo puno potencijala, ali će biti potrebno neko vreme i trud da zaista uradimo nešto revolucionarno. Pilot projekti nam daju uvid u to kako bi budućnost mogla biti uzbudljiva i ovde. U Srbiji se manje radi o tehnologiji, a više o preispitivanju politika i usklađivanju digitalnih rešenja sa postojećim zdravstvenim okvirom. To je uvek ogroman izazov, ali svakako vredi truda”, kaže Berat.

Ljubav prema startapima

Ovo Borisu nije prvi startap poduhvat. On je inače jedan od osnivača i izvršni direktor BrightMarbles Group, holandske kompanije specijalizovane za softver, sajber bezbednost i kreativne usluge.

Njihovo iskustvo obuhvata razne sektore, uključujući medicinu (bioštampanje, personalizovana medicina, telemedicina) i finansije. Svoju pozicioniranost na polju digitalnih inovacija pokazali su radom na fintech projektima preko kripto brokera i berzi do institucija za elektronski novac i digitalnog bankarstva.

BrightMarbles je pomogao mnogim startapima da razviju svoje digitalne proizvode, kao strateški razvojni partner. Neki su postali jednorozi.

Kada je reč o tome šta je tajna uspeha u ovom polju, i kako razviti „jednoroga“ Berat kaže da mu je iskustvo u radu sa startapima bilo od neprocenjive koristi, od njihovih ranih dana do tačke gde dostignu one neverovatne vrednosti.

Navodi primer saradnje sa Cellink-om u oblasti biotehnologije kada su za samo pet godina iz perspektivnog startapa prerasli u jednoroga sa neverovatnom tržišnom vrednošću od milijardu dolara, što ih čini prvim jednorogom finansiranim od strane EIC-a (European Innovation Council).

“Slično, u prostoru elektronske trgovine, radili smo sa Gopuff-om, servisom brze dostave namirnica, koji je impresivno prikupio 3,4 milijarde dolara tokom 11 rundi finansiranja. Ove priče ilustruju raznoliku i dinamičnu prirodu startapa sa kojima smo imali sreću da sarađujemo”, dodaje.