SRBI PROSLAVILI BOŽIĆ ŠIROM JUŽNE AMERIKE: Molili se za spas Kosova i Metohije! (FOTO)

Najradosniji hrišćanski praznik – Božić, vernici Srpske pravoslavne crkve proslavili su u gotovo svim zemljama Latinske Amerike. U nekim hramovima, poput “karipske Gračanice” u Dominikanskoj Republici liturgiji je prisustvovalo više od stotinu vernika, dok je u drugima, poput crkve u argentinskoj provinciji Ćaki, bilo pedesetak pravoslavaca različitih boja kože i nacija koji su, kako bi ispoštovali običaje badnjak nabavili “preko veze”, iz Evrope. Na svim službama čitana je božićna poslanica patrijarha Porfirija i molili se za spas Kosova i Metohije, mada većina prisutnih nikada tamo nije bila.

Procene govore da na tlu Južne Amerike živi između 1, 5 i dva miliona pravoslavnih vernika. Deo njih pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja organizovano na ovom kontinentu deluje od 2011. kada je osnovana Eparhija buenosajreska i južnocentralnoamerička.

Po teritoriji najveća u okviru SPC, ova eparhija ima parohije i misije u Argentini, Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru, Venecueli, Peruu, Nikaragvi, Kostariki, Panami, El Salvadoru, Dominikanskoj Republici i Gvatemali.

Molitve za KiM iz Brazila

U najvećem broju ovih zemalja vernici SPC su različite boje kože i nacija, ali posvećeni Svetosavlju i u stalnim molitvama za Kosovo i Metohiju.

“Kosovo i Metohija su srce i duša srpskog naroda. Naše molitve, kao i molitve verujućeg naroda su uvek usmerene i na svetu srpsku zemlju”, kaže protojerej-stavrofor dr Aleksis Pena-Alfaro koji nikada nije bio u južnoj srpskoj pokrajini.

Božićnu liturgiju je služio u manastiru Svete Trojice koji se nalazi u mestu Aldeia, u provinciji Pernambuko na severostoku Brazila.

O simbolici KiM je učio kroz knjige, ali i tokom posete srpskim crkvama i manastirima u Srbiji, Crnoj Gori i na Svetoj Gori.

“Posetio sam Srbiju dva puta. Prvi put 2004. godine, samo Beograd. Drugi put 2013. godine, kada sam bio u Beogradu, posetio sam i Hram Svetog Save dok je još bio u izgradnji. Bio sam i u Crnoj Gori, u manastirima Ostrog i na Cetinju, a zatim i na Svetoj gori, u manastiru Hilandar”, priča ovaj doktor teologije, na engleskom jeziku.

Od srpskih reči zna malo.

Prota Alfonso je najpre služio u rimo-katoličkoj crkvi da bi pre više od 25 godina primio pravoslavlje i od tada je misionar, pre svega u matičnoj zemlji gde je rođen – El Salvadoru, a zatim i u Brazilu.

“Tek putujem u El Salvador kako bi vernici i u ovoj državi prisustvom na liturgiji obeležili najradosniji hrišćanski praznik”, objašnjava.

Prethodno, božićnu liturgiju služio je u manastiru Svete trojice na severostoku Brazila.

“U službi je učestovao i episkop Ambrozije iz poljske pravoslavne crkve, kao i drugi sveštenici i monasi. Nakon Svetog Jevanđelja pročitao sam Božićno pismo našeg patrijarha Porfirija, a na kraju smo svi uskliknuli ‘Hristos se rodi – Vaistinu se rodi”, kaže prota Alfonso.

Na liturgiji su bili mahom Brazilci koji su prešli u pravoslavlje, a ono što raduje, ističe, što je sve više dece u crkvi.

Molitve iz karipske Gračanice

Najviše vernika sabralo se u “karipskoj” Gračanici u Dominikanskoj Republici – Hramu Preobraženja gospodnjem u Punta Kani.

To je prva srpska pravoslavna crkva u celom Karibskom regionu čiji temelji su osveštani decembra 2023.

Hram je urađen po projektu sin proslavljenog arhitekte Peđe Ristića, Sava po uzoru na hercegovačku Gračanicu, sa kriptom koja je posvećena Caru Lazaru i Svetom Aleksandru Nevskom.

“Na Karibima je četvrta Gračanica u svetu. Zovu je i ‘crkva od zlata’. Kopija je Gračanice iz Trebinja. Plan mitropolita Amfilohija i mene je bio da na ovaj način, kroz roždenstvenost pravoslavne arhitekture vizantijskog stila prenesemo taj Kosovski zavet i ovde na Karibe, da se čuje i pročuje”, kaže ponosno arhimandrit dr Evstatije Miloš Azdejković, starešina ovog hrama.

Tu crkvu nazivaju i “hramom ujedinjenja svih pravoslavnih naroda” jer je prva u ovom delu sveta, a Azdejković objašnjava da je dobrotom ljudi širom sveta sazidana za svega dve godine i da će uskoro biti završena.

“I pored toga, ovde redovno održavamo liturgije, ali i venčanja i krštenja”, ističe ponosno.

Tenzije u Južnoj Americi – ništa novo

Arhimandrit Azdejković je nadležan i za dve crkve SPC u Venecueli.

Ova zemlja je već nedelja u fokusu pažnje svetske javnosti. Ove godine su izostale božićne liturgije, ali ne zbog tenzija.

“Tenzije su na tlu Južne Amerike uvek prisutne, kao i svugde. One nisu ništa novo, uobičajene su, ali mi nemamo nikakvih problema”, priča.

Na božićnoj liturgiji na Karibima bilo je oko 120 vernika iz svih krajeva sveta koji su nastanjeni u Dominikani.

Povezala ih je pravoslavna vera.

“Na tlu Južne Amerike je oko milion i po pravoslavaca, uglavnom Rusa, Bugara, Arapa… Srba je od 1945. došlo najmanje oko 100.000, što u Argentinu, Venecuelu, Čile… Mada je na tlu Južne Amerike rimo-katolička crkva prisutna još od Kolumba, to nije hrišćanstvo koje duše ovih ljudi traže. Iako nikada nisu poznavali našu veru, oni traže pravoslavlje koje mi propovedamo tokom svetih liturgija i molitvi koje čitamo naglas, na španskom ili na portugalskom jeziku”, objašnjava Ajzdejković.

Zvona iz centralne Argentine

Prezviter Aleksandar Milović tek je nešto više od mesec dana stalni sveštenik u Argentini. Služi u Hramu Svete Trojice u glavno gradu provincije Ćaka, Resistencija.

“Do skoro je bilo samo pet-šest vernika koji su dolazili na liturgije dva puta mesečno. Slava Gospodu, gradi se zajednica, duh pravoslavni i obnavlja se naša tradicija i kultura. Ali, potrebno je da budemo konstrantni u tome, a ne da budemo nestalni kao i u drugim stvarima”, poručuje ovaj mladi sveštenik.

Odlukom episkopa Kirila rukopoložen je pre nešto više od mesec dana i živi u ovom gradu u centralnoj Argentini.

“Sada imamo po 20-30 vernika na liturgiji što je za jednu Argentinu jako veliki broj”, priča Milović.

Doći do badnjaka u Argentini nije jednostavno, pa se svaki sveštenik dovija kako zna i ume.

“Badnjak smo dobili iz Nemačke. Doneo ga je jedan prijatelj iz Nemačke“, otkriva.

Molitve za Srbe na KiM iz Kolumbije

“Mir Božji, Hristos se rodi”, poručuje jeromonah Simeon Lopez na čistom – španskom jeziku.

Služi u crkvi Presvete Trojice koja se nalazi u Medeljinu, gradu koji je široj javnosti daleko poznatiji po kralju droge Pablu Eskobaru.

“Praznik je započeo uveče svečanim služenjem večernje liturgije, koje je pripremilo srca za tajnu Ovaploćenja. Sledeći dragu srpsku tradiciju, zajednica se potom okupila oko paljenja badnjaka. Ognjište, čije je pucketanje ispunilo noćni vazduh, simbolizovalo je vatru koja je grejala Bogomladenca u Vitlejemskoj pećini i svetlost Hrista koja obasjava svet, ujedinjujući sve u krugu topline i iščekivanja”, priča “padre” Lopez koji je pre prelaska u pravoslavlje bio psihoterapeut.

Objašnjava da je liturgiju uveličala i pesma lokalno hora koji je oformio od oko 40-tak vernika.

I u ovom delu Južne Amerike pročitana je božićna poslanica patrijarha srpskog Porfirija, a Lopez kaže da je na taj način “duhovno povezana mala pravoslavna zajednica u Kolumbiji sa Majkom Crkvom u Srbiji”.

“Liturgija nije bila kraj, već vrhunac koji se izlio u prazničnu radost. Nakon primanja Svetih Darova, proslava se nastavila koncertom božićnih pesama, koje su bile pravi mozaik pravoslavlja širom sveta: čule su se duboke ruske melodije, veseli srpski napevi, ukrajinske harmonije, a kao svedočanstvo ovaploćenja vere na ovoj zemlji, nisu izostali ni tradicionalni kolumbijski božićni napjevi. Ova zvučna mešavina simbolizovala je sabornost Crkve, gde svi narodi slave jednog Gospoda. Noć je završena bogatim bratskim agapeom”, priča Lopez.

Ponosno ističe da su liturgiji i proslavi Božića prisustvovali vernici iz Srbije, Rusije i SAD koji su u ovom delu sveta pronašli svoj mir i osnovali porodice.

“Ova proslava bila je živa potvrda da je parohija Presvete Trojice mesto gde se tradicija živi autentično, gde je dobrodošlica sveopšta i gde se radost vere deli na opipljiv način. Neka nas radost ovog Rođenja nosi kroz celu godinu”, kaže ovaj sveštenik.

Dodaje da je deo molitvi pravoslavnih vernika bio posvećen srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, kao i za očuvanje srpskih svetinja u južnoj pokrajini.

“Ljudi ovde malo znaju o Kosovu, i bližoj istoriji Balkana. Oni stariji znaju da je Kosovo bilo osnovni deo Srbije i da se nakon nasilnog sukoba, uz pomoć NATO-a proglasilo nezavisnim. Za nas je Kosovo izvor pravoslavlja i duša naše vere”, ponosno ističe.

Akcija „Božić sa decom“

Ističe i da već 13 godina parohija Presvete Trojice u Medeljinu zajedno sa fondacijom Kolumbija digna organizuje događaj “Božić sa decom”.

“Božić sa decom se održava u čast Svetog Nikolaja Mirlikijskog, zaštitnika dece i pomoraca. Ove godine smo to organizovali 18. decembra u naselju El Rubi, u opštini Jolombo. Cilj je da i deci iz udaljenih krajeva Kolumbije pružimo dan radosti, zajedništva, deljenja i sreće”, objašnjava ovaj sveštenik.