SRAMNI POKUŠAJI BRISANJA SRPSKE ISTORIJE: Albanci našu svetinju na Kosmetu proglasili „vizantijskom“, a srpske ktitore „transformatorima“!

Ministarstvo kulture navelo je danas da su objave Arheološkog muzeja u Peći u kojima je Pećka patrijaršija predstavljena kao „kompleks prvobitnih predromaničkih i vizantijskih crkava koje su sistematski transformisane u raško-srpske pravoslavne crkve“, najnoviji primer pokušaja prisvajanja srpske kulturne baštine falsifikovanjem istorije na najbizarniji način.

U saopštenju Ministarstva se navodi da se, u nedostatku bilo kakvog sopstvenog kulturnog nasleđa, albanske navodne „ustanove“ ne libe da posegnu za srpskim.

Dodaje se da je u objavi muzeja iz Peći o poseti učenika jedne škole iz tog grada Pećkoj patrijaršiji izneto mnoštvo fabrikacija, falsifikata, manipulacija i ciničnih laži o tome da su Srbi prisvojili sopstveno kulturno nasleđe, a da verovatno najzlokobnije zvuči poruka „da ova inicijativa treba da posluži kao primer i podsticaj i drugim školama“.

„Kao da nije dovoljno što se Pećka patrijaršija nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine kao remek delo srpsko-vizantijske arhitekture, kao da nije dovoljno što su je zidali srpski arhiepiskopi jedan vek, kao da nije dovoljno što je reč o sedištu Srpske pravoslavne crkve, u kome je ustoličena njena Patrijaršija, kao da nije dovoljno što je podignuta u sredini 13. veka kao sedište srpskih arhiepiskopa i pre Patrijaršije i grobno mesto nekoliko arhiepiskopa, kao da nije dovoljno što je gorela od ruku albanskih ekstremista 1981. godine“, ističe se u saopštenju.

Ministarstvo dodaje da iz ovoga jasno proističe ne samo da albanski ekstremizam ne preza od brutalnog otimanja i ogoljenog laganja u cilju prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa, već i da u ovaj zločin želi da umeša ustanove koje bi trebalo da se bave obrazovanjem i vaspitanjem.

„Upravo zato je ovaj primer istovremeno užasavjući i tragičan. Monstruoznost ovog zločina, nažalost, nije samo u tome što se obrazovne ustanove koriste za usađivanje laži u dečije umove, već i mnogo više u tome što je učestalo ovako falsifikovanje bilo uvod u sveopšte nasilje nad srpskim narodom, a ne samo nad srpskim kulturnim nasleđem i kulturom u celini“, navedeno je u saopštenju.

Ističe se da je ovaj primer groteskna slika zloupotrebe mladosti i detinjstva u funkciji stvaranja lažne države na lažnoj istoriji i na srpskom kulturnom nasleđu.

„Zato će Ministarstvo kulture nastaviti da se suprotstavlja razaranju civilizacijskih vrednosti, posebno ovakvim zastrašujućim primerima, na svakom mestu, u ime zaštite srpskog kulturnog nasleđa, u ime zaštite istorijske istine i u ime univerzalnih ljudskih vrednosti“, naglašava se u saopštenju Ministarstva kulture.

Arheološki muzej u Peći, koji deluje u sistemu privremenih institucija, je u svojoj objavi na Fejsbuku predstavio Pećku patrijaršiju, koja je vekovno sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha, kao „kompleks prvobitnih predromaničkih i vizantijskih crkava koje su sistematski transformisane u raško-srpske pravoslavne crkve“.

Ovaj muzej je, u objavi povodom posete Pećkoj patrijaršiji učenika jedne srednje škole u Peći, koju je organizovao, takođe izneo tvrdnje da su restauratorski radovi tokom 20. veka, kao i oni u periodu od 2006. do 2008. godine, doveli do navodne „degradacije“ i „uništavanja starih slojeva“ iz perioda od 4. do 6. veka.

Pećka Patrijaršija je građena od treće decenije 13. veka do sredine 14. veka i vekovno je sedište srpskih arhiepiskopa, a kasnije i patrijarha.

Čini je kompleks od četiri crkve sa zajedničkom pripratom.

Od 2006. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine kao deo celine „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“, a tada je uvršetana i na listu svetske kulturne baštine koja je ugrožena.

Više puta je bila na meti napada Albanaca, a u požaru koji je podmetnut u martu 1981. godine izgoreo je stari konak patrijaršije.

Manastir je do 2013. godine čuvao KFOR, a od tada tzv. kosovska policija.

Objekti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji na stalnoj su meti napada Albanaca, a privremene institucije samouprave neprestano pokušavaju da ih preimenuju u albansku kulturnu baštinu.