Connect with us

događaji

SPEKTAKL ZA KRAJ: Riot Fest u Čikagu okončan horor spektaklom Slipknota i žestokim nastupom srpskog zeta!

Published

on

Poslednji dan Riot Festa doneo je završne nastupe na jednom od najboljih alternativnih događaja ne samo u Čikagu, već i u celoj Americi. Kažemo alternativnih, jer rokenroli ono što ga čini, gitare, bas i bubanj, sve nadahnuto buntom i nemirenjem sa repetativnom realnošću, odavno već nisu mejnstrim, kako u SAD, tako i u ostatku sveta.

U tom smislu je Riot Fest jedna od poslednjih oaza u jednoličnoj pustinji moderne muzičke scene, svetlo na kraju dugog i mračnog tunela koje nadamo se još dugo, dugo, neće usahnuti.

A sada da pređemo na stvar…

Slušati Anthrax na Arsenal Festu u Kragujevcu i na Riot Festu u Čikagu jeste isto, ali ipak malo drugačije. Scot Ian i Joey Belladona su na domaćem (američkom) terenu malo opušteniji, a kapiram da dobijaju i veće novce, tako da koncerti traju malčice duže. Za one koji ih vole i prate te nijanse znače, ali nisu presudne.

Ono što jeste presudno jeste količina emocija koju ova stara trash-metal ekipa daje na svakom koncertu, a ovaj je baš bio prilika da se stari fanovi podsete zlatnih 1980-tih, kada je Anthrax spadao u veliku metal petorku, sa Metallicom, Iron Maiden, Megadeth i Slayer. Ređali su se hitovi… “Bring the noise”, “Antisocial”, “Madhouse”, “Caught ina amosh”, sve skupoa sa himnom “Indians”, koju Belladona oavj put nije otpevao obučen u kostim poglavice indijanskog plemena Irokezi, iz koga potiče njegova majka.

Kad neko pomene repera pod imenom Ice-T verujem da većina Srba verziranih u muziku prvo pomisle na grupu Body Count, zatim na zadnjicu njegove supruge, glamurozne Coco T, inače poreklom Srpkinju, pa tek onda na njegovu repersku karijeru. Verujem da mnogi još uvek pamte koncert u Pioniru 1997.godine, jedan od prvih “stranih” koncerata posle sankcija (niko nije ni smeo da dođe, osim Prodigy i još par bendova), kada je Ice na bini zapevao u dresu Crvene Zvezde sa brojem 10 koji mu je, ako se dobro sećam, na binu doneo Nikola Džoni Hadžinikolić, frontmen zemunske grupe 357.

Dobro, sada vam je jasno sa koliko ljubavi i poštovanja neko ko je prisustvovao tim istorijskim događajima gleda iste te momke, istina u malo izmenjenoj postavi, usred Amerike, o kojoj je u ta davna vremena (“devedesete”) više saznao iz stihova Body Count nego iz pisanja New York Timesa i medijske propagande CNN.

A sav taj rispekt nije bio za džaba, jer su Ice i momci otprašili momački svoj nastup, prelistavši spomenar hitova, od onog prvog, kontroverznog i zabranjivanog, “Cop Killer”, pa redom, preko “Voodoo”, “Born Dead”, pa sve do poslednjeg albuma “Carnivore”, objavljenog prošle godine. U jednom trenutku na bini su se našla čak tri člana porodice Ice-T, jer se na sceni, osim njegovog sina Litlle Ice-a, koji je pevao back vokale, pojavila i njegova petogodišnja ćerkica.

Sve u svemu, porodična žurka u kojoj su podjednako uživali oni na i oni ispod bine. Ice-T naravno nije propustio priliku da oda pomen trojici preminulih članova benda iz one famozne prve postave.

Slipknot je na festival upao pomalo kao padobranac, kada je Nine Inch Nails otkazao nastup zbog opasnosti od korone. Ali Slipknot je dovoljno veliki bend da to iznese na svojim leđima, nakon što je za ovih dvadeset i kusur godina mnogo toga preturio preko glave dok je iz rodne Ajove stigao do zvezda.

Upravo o tome je frontmen Kori Tejlor rekao par reči na sceni, podsetivši kako su on i kolege iz benda davne 1998. upravo u Čikagu potpisali svoj prvi ugovor o izdavanju ploča.

“Zato vas ovde doživljavamo kao porodicu”, rekao je publici posvećujući pesmu “Wait and Bleed” članovima benda, prošlim, sadašnjim i budućim, uključujući i one koje su izgubili – misleći očigledno na originalnog bubnjara Joey-a Jordisona, koji je preminuo u julu ove godine, kao i na pokojnog basistu Paul Grey-a, koji je preminuo pre 2010. Obe smrti ostavile su velike praznine u nasleđu metal benda koji u Americi važi za jedan od najvećih, dok u ostatku sveta i nije baš tako.

Kako bilo da bilo, Slipknot-u se ne može poreći da kombinacija njihove agresivne muzike, na momente hrapavog, na momente melodičnog vokala, sve ogrnuto horor-plaštom njihovih maski i scenografije, ima neku magičnu privlačnost.

A to se moglo videti i u prvim redovima ispod stejdža, koje su zakrčili obožavaoci koji su na glavama nosili replike maski, poput nekakve vojske. Bilo je i onih drugih, koji su digli ruku kada je Tejlor u jednom trenutku upitao koliko je ljudi prvi put videlo Slipknot ove noći, čak mnogo više od onih koji su ranije već imali to iskustvo.

Zapaljivi nastup je od nekih među njima možda napravio nove fanove, a po kataloškom redu ređali su se hitovi “Duality”, “Psychosocial”, “Unsainted”, “Before I Forget”…

Za razliku od Nine Inch Nailsa, koji je otkazao pod izgovorom straha za zdravlje, pevač Slipknota je istrčao na binu i junački odradio svoje iako je preležao isti virus samo desetak dana ranije. Šta reći sem – svaka čast! Ostatak ekipe je takođe bio u vrhunskoj formi, tako da je Slipknot zatvorio festival na najbolji mogući način.

S obzirom da je Riot Fest praktično zatvorio letnju festivalsku sezonu, ovo je bila dobra prilika da se publika obavesti o tome šta se sprema za onu sledeću. Najavljeni su već i headlineri, originalne Misfitsi (sa Glen Danzig-om i Jery Only-em), My Chemical Romance, a na banerima koje smo gledali celog vikenda obožavaoci su potpisivali peticiju da zvezde Riot Festa 2022. godine budu niko drugi do legendarna ABBA, koja je nedavno najavila povratak na scenu.

VIDIMO SE DOGODINE: Misfits i My Chemical Romance najavljeni kao headlineri za 2022 (Čik pronađite uljeza na fotografiji!)

Iako se dance kraljevi iz Švedske muzički baš i ne uklapaju u program festivala, svakako da bi njihov dolazak predstavljao veliku atrakciju i privukao mnogo pažnje. S obzirom šta nam se danas servira na muzičkim kanalima, povratak u retro 1980-te bi bio prijatno osveženje.

“Do sledeće godine!”, poručuje čika u žutom fosforescentom prsluku, dok na kapiji ispraća poslednje posetioce Riot Festa.

“Vidimo se sigurno”, dobacujemo u prolazu, u nadi da nam to viđenje ne pokvare neki virusi ili političari željni kontrole i moći.

Nismo valjda tako kurate sreće…

Tekst: Antonije Kovačević/Miloš Petković Foto: Miloš Panović, Srđan Veljović, Youtube

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement