SMRT FIZIČARA POTRESLA AMERIKU: Ubijen vrhunski naučnik koji je istraživao energiju za budućnost!

Ubistvo vrhunskog naučnika u srcu Sjedinjenih Država otvorilo je pitanja koja daleko prevazilaze okvire klasične kriminalističke hronike. Smrt fizičara plazme i jednog od vodećih stručnjaka za termonuklearnu fuziju pokazuje da rad na kritičnim tehnologijama više nije bezbedan ni u zemljama koje sebe vide kao globalne centre nauke i inovacija.

Reč je o Nuno Loureiru (47), direktoru Centra za fiziku plazme i fuziju Masačusetski tehnološki institut (MIT), koji je ubijen vatrenim oružjem u svom domu u predgrađu Bostona. Prema saopštenju policije, naučnik je pronađen sa prostrelnim ranama u ponedeljak kasno uveče. Istraga je u toku, osumnjičeni još nije identifikovan, a motiv napada ostaje nepoznat.

Sam događaj je toliko uznemirujući da je izazvao zvanične reakcije i van Sjedinjenih Država. Portugalski ministar spoljnih poslova Paulo Rangel obratio se parlamentu povodom ubistva svog sunarodnika, dok je predsednik Portugala Marselo Rebelo de Souza uputio zvanično pismo saučešća. Loureiro je, iako je radio u SAD kao gostujući profesor od 2016. godine, ostao jedna od najznačajnijih figura portugalske naučne dijaspore.

Naučnik sa ključem za energiju budućnosti

Nuno Loureiro je bio fizičar plazme svetskog ugleda. Potekao je iz portugalskog Instituta za plazmu i nuklearnu fuziju, a već u mladosti smatran je izuzetnim talentom. Redovno je dobijao međunarodna priznanja, bio uvršćen na listu 400 najperspektivnijih mladih fizičara, a jednu od poslednjih nagrada uručio mu je bivši američki predsednik Džo Bajden.

Centar za fiziku plazme i fuziju MIT-a, kojim je rukovodio, predstavlja jednu od vodećih svetskih institucija u oblasti istraživanja čiste fuzione energije. U ovoj laboratoriji razvijaju se tehnologije magnetnog zatvaranja plazme i održive proizvodnje energije, a istraživanja koja je Loureiro vodio značajno su doprinela razumevanju procesa koji bi mogli da učine komercijalne fuzione reaktore realnom budućnošću.

Fuzioni reaktor, pojednostavljeno, imitira procese koji se odvijaju na Suncu i teoretski bi mogao da obezbedi praktično neiscrpan i čist izvor energije. Međutim, tehnologija magnetnog ograničavanja plazme, uključujući sisteme poput tokamaka, i dalje je eksperimentalna. Danas u svetu postoji tek nekoliko reaktora koji su u funkcionalnom smislu blizu potpune operativnosti – u Rusija, Kina i Francuska. Upravo problemi stabilizacije plazme i materijali koji mogu da izdrže ekstremne uslove bili su u središtu Loureirovog rada.

NEMCI O GENERALŠTABU: „Vučić preti osvetom, a moglo bi da se desi da propadne kao i projekat Trampovih kula“

Nauka, strategija i moć

Trka u oblasti fuzije danas je jedna od najžešćih u globalnoj nauci. Kontrola plazme ne bi značila samo revoluciju u energetici, već i potencijalne primene u istraživanju dubokog svemira i vojnim tehnologijama. Reč je o prekretnici na raskršću fundamentalne nauke i praktične primene, uporedivoj sa razvojem superprovodljivosti.

Sam Loureiro je toga bio svestan. „Termonuklearna energija će promeniti tok ljudske istorije. Vođenje istraživačkog centra koji će igrati ključnu ulogu u tim promenama je i čast i uzbuđenje“, izjavio je u jednom od retkih javnih nastupa. Njegova istraživanja bila su usmerena na dinamiku magnetizovane plazme, turbulenciju i magnetno „prianjanje“ – ključne oblasti za napredak kontrolisane termonuklearne fuzije. Istovremeno, bio je posvećen nastavi i izuzetno cenjen među postdiplomcima MIT-a.

Kriminal ili nešto više

Da se ubistvo naučnika ovakvog profila dogodilo, na primer, u Iran, sumnje u „špijunski trag“ pojavile bi se gotovo momentalno. Iako Loureirov rad nije bio direktno povezan sa vojskom, njegov strateški značaj je nesporan. Tehnologije na kojima je radio imaju potencijal primene u najširem spektru – od energetike do razvoja oružja zasnovanog na novim fizičkim principima. Za razliku od Portugala, koji nema ambicije u tom pravcu, MIT kao institucija raspolaže resursima da praktično svaki naučni proboj dovede do primene.

Sam univerzitet je duboko potresen. Predsednica MIT-a Sali Kornblut u zvaničnom pismu je izrazila „duboku tugu“ zbog gubitka kolege i naučnika svetskog ranga.

Zločin je izvršen u Bruklinu, tipičnom američkom predgrađu sa porodičnim kućama i belim ogradama. Komšije nisu primetile ništa sumnjivo, a nadzorne kamere postoje uglavnom u privatnom vlasništvu. Iako je deo javnosti pokušao da ubistvo dovede u vezu sa porastom antisemitizma tokom jevrejskog praznika Hanuke, ta verzija deluje malo verovatno: napad je bio precizan, usmeren na jednu osobu, sa brzim bekstvom napadača – što više podseća na planirano, naručeno ubistvo nego na zločin iz mržnje.

Prema dostupnim informacijama, istragu istovremeno vode više policijskih struktura, uključujući i specijalizovane snage MIT-a, dok su škole i javne ustanove u naselju stavljene pod pojačane mere bezbednosti. Ukoliko se ispostavi da je motiv povezan sa Loureirovim profesionalnim aktivnostima, biće neophodna i federalna intervencija, čemu se, prema navodima, institucionalna policija opire.

Poruka akademskom svetu

Jedno je, međutim, već sada jasno: ubistva naučnika čiji je rad povezan sa kritičnim tehnologijama više nisu problem koji se vezuje isključivo za nestabilne regione sveta. Ako je reč o politički motivisanom zločinu, onda bezbednost akademske zajednice postaje ozbiljno pitanje. Ako je, pak, u pitanju nezdrava konkurencija, ostaje pitanje zašto bi neko pribegao ubistvu, umesto pokušaju da naučnika privuče u drugu instituciju, korporaciju ili državu.

Upadljiva je i tišina američke političke elite. Iako su termonuklearna fuzija i teorija plazme za mnoge apstraktni pojmovi, potencijal ovih istraživanja teško da može ostati neprimećen.

Na kraju, slučaj Nune Loureira je i pitanje reputacije. Sjedinjene Države, a posebno MIT, decenijama važe za najpoželjniju destinaciju za naučnike iz celog sveta. Ukoliko istraga ne bude transparentna i efikasna, a bezbednost istraživača ne bude garantovana, taj imidž bi mogao biti ozbiljno narušen. Time bi se u pitanje dovela i sama ideja „otvorenog i uglednog okruženja“ koje je, između ostalih, u Ameriku dovelo i Nuna Loureira – naučnika čiji je rad obećavao energiju budućnosti, a čija je smrt otvorila mračna pitanja sadašnjosti.