Connect with us

Istorija

SLAVIMO SVETOG APOSTOLA FILIPA I BOŽIĆNE POKLADE: Evo koje običaje danas treba ispoštovati!

Published

on

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju slavu Svetog apostola Filipa, praznika u narodu još poznatijeg kao Božićne poklade.

Ovaj praznik je značajan i po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva Filipovim postom.

Sveti apostol Filip rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj, u kojoj su Jevreji hteli da ga ubiju, ali ga je Bog spasao moćnim čudesima. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, ođednom oslepe i sav pocrni.

Stradao je u 86. godini tako što su njega i Vartolomeja neznabošci razapeli na drvo. LJudi su potrčali da ih skinu ali uspeli su da spasu samo Vartolomeja, dok je Filip izdahnuo.

Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.

NARODNA VEROVANJA

Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima kako bi iz kuće oterali zlo.

Proslavi Božića, naime, prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade odnosno gozbe. Upravo one obiluju različitim narodnim običajima.

Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove.

Posle poklada počinje post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i najbitnije dela.

Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (“olalija”). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.

Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Novosti
Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement