Dvogodišnji sukob parohijana spaljene crkve Svetog Save u Njujorku sa vladikom Irinejem ovih je dana doživeo kulminaciju, kada je odlukom Eparhijskog saveta iz crkve izbačena Radmila Milentijević (89). 

Iznenađenje je bilo tim veće jer je ova doktorka nauka Kolumbija Univerziteta i dugogodišnja profesorka na Siti Coledžu Univerzita grada Njujorka, verovatno najuglednija Srpkinja u ovom delu Amerike, član je crkve već 60 godina, a za njen dobrotvorni rad i aktivizam 2015. godine nagrađena je najvećim odlikovanjem koje dodeljuje Srpska pravoslavna crkva, ordenom Svetog Save, koji joj je uručio pokojni patrijarh Irinej.

Ovaj drugi Irinej, vladika istočnoamerički, očigledno nije delio mišljenje svog imenjaka u Hristu, pa je Radmilu Milentijević ekskomunicirao iz crkve pod optužbom da se bavila “anti-crkvenim aktivnostima”, aktiviravši odluku koju je navodno još davne 1990. godine doneo tadašnji vladika Kristifor, njegov prethonik na njujorškom eparhijskom tronu.

Gospođa Milentijević je odluku primila burno, o čemu govori i njena reakcija i intervju koji slkedi koji je dala glavnom uredniku Serbian Times…

–Ovo je apsolutna glupost, smišljena sa jednim jedinim razlogom – da me eliminišu iz rada crkve Svetog Save, u kojoj sam aktivna još od mog dolaska u Njujork 1961.godine. Ja sam bila u odličnim odnosima sa bivšim vladikom Kristiforom. Više puta sam davala donacije kada su podizali spomenik vladici Nikolaju Velimiroviću u Libertivilu. Za postavljanje novog krova na Sabornoj crkvi Svetog Save u Njujorku priložila sam veliku donaciju, zbog čega me je 2005.godine crkva i odlikovala najvišim ordenom “Benefactora”. Ali naravno, vladika je sada mrtav, ne može da ih demantuje, i oni to koriste, a dva meseca posle te navodne odluke o mom isključenju, ja sam na godišnjoj skupštini naše parohije izabrana u Upravni odbor ove crkve, što dovoljno govori koliko je njihova priča verodostojna.

-Druga stvar, ako su to znali još od oktobra 1990.godine, gde su bili svih ovih godina, zašto su se tek sada setili da to potegnu? Zašto to nisu uradili ranije, kada je već postojala odluka o mom isključenju? Naprotiv, 30. Novembra 2006, Sveštenik Đokan Majstorović, koji je sada veliki branilac vladike Irineja,  i parohijanka Zorka Milić, koja sedi u svakoj Upravi vladike Irineja, pisali su mi pisma zahvalnosti. Odgovor glasi: Zato što strahuju od svakoga ko može da ugrozi ovo svevlašće vladike Irineja, a ja posle tolikih godina provedenih ovde znam mnogo, zato me se i plaše.

“Vazdušna prava” su bila i razlog da predsednik Odbora Milinković i sveštenik Majstorović, koji su svojevremeno optuživali jedan drugog za pronevere crkvenog novca, zakopaju ratne sekire i počnu da sarađuju. Kada se pojavila kompanija W-G 25^th  Street Development Partners, LLC koja je u prvi mah ponudila više od 80 miliona dolara za “vazdušna prava”, njih dvojica su postali najbliži saradnici

Kako doživljavate optužbe da ste se bavili anti-crkvenim delatnostima?

-Bilo mi je vrlo teško kada sam to videla, ali s obzirom od koga je, očekivano je. Ja ceo život pomažem našoj crkvi i nikada o tome javno nisam govorila. Ali sada ću reći, ne da bih se hvalila time nego da bih posramila one koji su me iz crkve izbacili kao poslednju protuvu. Dakle, za Sabornu crkvu Svetog Save u Njujorku dala sam 143,000$, za Sabornu crkvu u Beogradu sam priložila 292,000 $, za Hram Svetog Save na Vračaru više od 90.000 $, za izgradnju kulturnog centra Crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Rešici (Rumunija) 64.000 $, kao i za dva manastira u rumunskom delu Banata, Zlatice i Bazjaša, ikonostas crkve Svete Petke Parskeve, Bondi, Francuska 20,000 $, ikonostas Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu 20,000 $, za parohijski dom- moju zadužbinu u mom rodnom selu Azanja 127.000 $, za kulturni centar – moju zadužbinu u Vlaškom Dolu 80,800 $ i 73,000 evra, za manastir Hilandar 18,100 $, za manastir Nikolje 44,500 $, za manastir Vraćevšnicu 39,000 $, za manastir Svete Petke Paraskeve u Bijeljini 10.000$… da ne nabrajam dalje. Sve svoje što sam imala davala sam za crkvu, zbog čega me je Njegova Svetost Patrijarh Irinej 2015. odlikovao Ordenom Svetog Save. I sada sam dočekala ovakvo poniženje…

Ko stoji iza odluke o Vašem izbacivanju?

-Naravno da sve konce vuče vladika Irinej. Ali ne sumnjam da su u to prste upleli Nenad Milinković, bivši predsenik Upravnog odbora, i sveštenik Đokan Majstorović, koji su 2011. na nečuven način oteli parohiju na godišnjoj skupštini i izbor crkvenog Upravnog odbora za 2012. godinu, sprečivši jedan deo ljudi da glasaju, i ustoličili Milinkovića za predsednika. Isti otac Majstorović mi je svojevremeno, kao paroh crkve Sveti Sava, pisao povelje, jednu je potpisao zajedno sa cenjenim vladikom Mitrofanom, u kojoj mi se zahvaljuju za moj dugogodišnji doprinos crkvi. Kako to da sam odjednom postala persona non grata u toj istoj crkvi?, pita se Radmila Milentijević.

Mnogi navode da je ključni razlog za trvenja oko crkve Svetog Save u Njujorku zapravo ugovor o “vazdušnim pravima” (“air rights”), pominju se velike cifre, koje idu čak i do 100 miliona dolara…?

-Tako je. Ta “vazdušna prava” su bila i razlog da ova dvojica pomenutih, Predsednik Milinković i sveštenik Majstorović, koji su svojevremeno optuživali jedan drugog za pronevere crkvenog novca, zakopaju ratne sekire i počnu da sarađuju. Kada se pojavila kompanija W-G 25^th  Street Development Partners, LLC (“Developer”) koja je u prvi mah ponudila više od 80 miliona dolara za “vazdušna prava” (prava da se gradi soliter na lokaciji oko crkve) njih dvojica su postali najbliži saradnici. Oni su mislili da mogu da prodaju “vazdušna prava” i bez odobrenja skupštine članova crkve. Tako je Developer na račun crkve bio uplatio 250.000 dolara, kasnije je tužio crkvu, ali je crkva dobila spor i zadržala taj novac. Moj stav je da crkva ne bi izgorela da nije bilo ta dva čoveka, kaže gospođa Milentijević za Serbian Times.

Parohijani koji su došli na večernju službu zatekli su zaključana vrata crkve a posle su pričali kako se odjednom čula strašna eksplozija, da su svi prozori na crkvi porazbijani i vatra je iz crkve buktala na sve strane. Kako se vest brzo širila parohijani su pristizali, zvali su sveštenika, a on nije odgovarao

Šta time želite da kažete?

-Želim da kažem ono što sam čula 12. juna 2016. posle službe u dvorištu Episkopalske crkve od sveštenika Đokana i predsednika Uprave Nenada. Stajali su sa protinicom i par parohijana. Bili su veseli. Prišla sam da pitam Oca Đokana i Nenada zašto narod ne dobija nikakve informacije o situaciji vezano za našu Crkve. Otac Đokan i Nenad su odgovorili da je Buildings Department of the City of New York odlučio da se zidovi Crkve ruše i da je, po rečima Nenada, “sada sve u našim rukama.” Bila sam zgranuta i pitala sam zašto to nisu javili parohijanima u Crkvi? Rekli su da ćemo te informacije dobiti sutra u nedeljnom Biltenu na internetu.

Otac Đokan i Nenad su pričali da sada imamo drugih mogućnosti. Da sazidamo jednu malu crkvu u vizantijskom stilu i deo placa da prodamo, ili da prodamo ceo plac pa da kupimo jednu od zatvorenih katoličkih crkava na Manhatenu, koje se prodaju po vrlo niskim cenama. Bili su radosni što će se Crkva rušiti. Sutradan, 13. Juna, na mojoj e-mail adresi dobijam Bilten, u kom je napisano sve što su mi rekli. Uprava je dala tu izjavu za medije, i 14. Juna, New York Post je tu vest objavio u članku “Scorched cathedral to be demolished over safety concerns.” (Izgorela katedrala će biti srušena zbog brige o bezbednosti)

U nedelju uveče sam pozvala prijateljicu advokata, koja je bila povezana sa ljudima iz Gradske uprave Njujorka i zamolim je da pronađe odluku da se naša Crkva ruši. Ona me je te večeri pozvala i rekla mi: “Tvoja Crkva se ne ruši. Čitaj ujutru Njujork Tajmss.” 13. Juna ustanem rano, pred vratima je New York Times, otvorim stranu i čitam: “New York Serbian Church Gutted by Fire Won’t Be Demolished, for Now.” (Njujorška srpska crkva neće biti srušena, za sada”). Ova događanja sam opisala vladici Irineju u pismu 22. Jula. Vladika mi je odgovorio istog dana i zahvalio mi se jer sam mu pismom potvrdila što je i sam posumnjao, pošto mu je Nenad već javio da će hram da se ruši, što ga je jako potreslo. Vladika je Nenadu poslao članak iz Njujork Tajmsa u kome se kaže da hram neće biti srušen. Vladika je, takođe, znao da bi Đokan rado ostao u Njujorku jer mu je slao poruke preko raznih izvora, a nikako nije smeo neposredno. Sada su vladici Irineju takvi ljudi najbliži i sa njima radi na razbijanju naše parohije.

Da li je i ko vodio pregovore sa kompanijom koja je bila zainteresovana za otkup vazdušnih prava?

-Predsednik Uprave Milinković i sveštenik Majstorović vodili su te pregovore sa W-G 25^th  Street Development Partners, LLC, koji su okončani Ugovorom pod naslovom: “(AGREEMENT) TO ENTER INTO A GROUND LEASE BETWEEN THE SERBIAN ORTHODOX CATHEDRAL OF ST. SAVA (“CHURCH”) AND W-G 25^TH STREET DEVELOPMENT PARTNERS, LLC (“DEVELOPERS”), sklopljenim 20.novembra 2015.

Taj dokument od 40 strana trebalo je da ima dva potpisana originala, sa Nenadom Milinkovićem kao potpisnikom u ime CRKVE i Džonom Gerberom (John Gerber) u ime DEVELOPER-a, a ugovor je trebao da se overi kod notara. Milinković nije mogao da potpiše sve dok ne sazove Skupštinu koja bi odobrila ugovor, a on to nije uspeo jer je otpor bo veliki. To se vidi iz potpisa Ugovora, gde je potpis prodavca ali nema potpisa kupca, i obrnuto. Na stranici za notarevu overu potpisa overen je samo potpis kupca dok je mesto Milinkovića bez njegovog potpisa i overe notara. Tako je propao plan da se dobije 80 miliona bez odobrenja skupštine, ističe profesorka Milentijević za naš portal Serbian Times.

Vladika mi je prvo rekao da nisu otkrivene dve rupe na podu, kako je prvobitno bilo rečeno, nego pet, četiri u naosu i  jedna u oltaru. Bila sam u čudu. Pitala sam ga šta bi to trebalo da znači, a on mi je rekao da sveće sigurno nisu bile razlog izbijanja požara, što je sveštenik Đokan Majstorović stalno tvrdio. Ako nisu sveće, šta je onda? – pitala sam ga, a on je rekao: “Napalm!”

I šta je usledilo?

-U nedelju na Vaskrs 2016.godine naša Crkva je izgorela.  Posle Svete liturgije, uskršnjeg ručka i ispraćaja vladike Mitrofana, koji je otišao na večernju službu u crkvu u Elizabetu, sveštenik  Đokan je zaključao crkvu, skinuo mantiju i otišao sa sinom da biciklaju po Menhetnu. Parohijani koji su došli na večernju službu zatekli su zaključana vrata crkve a posle su pričali kako se odjednom čula strašna eksplozija, da su svi prozori na crkvi porazbijani i vatra je iz crkve buktala na sve strane. Kako se vest brzo širila parohijani su pristizali, zvali su sveštenika, a on nije odgovarao. Stigli su vatrogasci, a kasnije i sveštenik. Svetštenik je tvrdio da su sveće uzrok požara jer je gas iz cevi u priprati crkve procureo i zapalio sveće. To je stalno tvrdio, to je i meni rekao, i to se verovalo.

Je li bilo i drugih verzija događaja?

– Ja znam verziju koju sam čula od vladike Irineja, na slavi Kola srpskih sestara 2017.godine, nakon što je preuzeo dužnost vladike, posle požara u kome je crkva izgorela. Ja sam te godine bila domaćica slave, i sedela sam za čelnim stolom do vladike sa njegove desne strane, a generalni konzul Mirjana Živković sa njegove leve strane. Na moje pitanje šta su otkrili nakon što je iz crkve izbačen sav šut i da li se zna šta je izazvalo požar, vladika je prvo rekao da nisu otkrivene dve rupe na podu, kako je prvobitno bilo rečeno, nego pet, četiri u naosu i  jedna u oltaru.

Bila sam u čudu. Pitala sam ga šta bi to trebalo da znači, a on mi je rekao da sveće sigurno nisu bile razlog izbijanja požara, što je sveštenik Đokan Majstorović stalno tvrdio. Ako nisu sveće, šta je onda? – pitala sam ga, a on je rekao: “Napalm!” U tom trenutku mi se pogled susreo sa konzulkom Živković, koja je bila zatečena, kao i ja. O razornoj snazi napalma sam znala iz rata u Vijetnamu, gde su napalm bombe ostavljale pustoš. Pitala sam vladiku gde je taj napalm stavljen? Rekao je da su ga stavljali ispod klupa, gde inače sede parohijani.  

Kako Vam je zvučao vladika u tom trenutku, je li sumnjao na nekoga da je podmetnuo napalm u crkvu?

-Pitala sam ga ko je to mogao da uradi, a on se okrenuo prema meni i rekao: “Developer”, misleći na vlasnike kompanije koja je htela od crkve Svetog Save da otkupi “vazdušna prava”. Rekla sam mu: “Hajde da ih tužimo”, na šta je on odmahnuo rukom i rekao: “Nećemo da ih tužimo jer ta vrsta kriminala nije pokrivena od strane našeg osigiuravajućeg društva, nećemo moći da dobijemo novac, odštetu.” U tom trenutku smo već bili dobili 12 miliona dolara od osiguravajućeg društva. Ja sam otišla kući ne znajući šta da radim, posle dva dana pozvala sam konzula, gospođu Miru Živković i pitala je: “Ja znam šta sam čula, pa me zanima da li si ti čula isto što i ja?”, a onda sam ponovila ono što mi je rekao vladika. Ona me je mirno saslušala i rekla: “Hvala Vam gospođo Radmila, drago mi je što smo se čule.”

Šta se dešava posle toga?

-Posle toga dolazi do vladikinog neočekivanog ispada, posle koga su naši odnosi zahladneli. Grci su najavili jednu proslavu i zamolili me da pozovem Srbe na tu svečanost. Grk koji je najavio proslavu dao mi je mikrofon i ja sam počela govor iskazujući im zahvalnost što su nas  prihvatili u njihovu crkvu kada smo ostali bez naše. To isto su uradili 1963. godine, kada je u srpskoj crkvi došlo do raskola, a čemu sam ja bila direktni svedok. U tom momentu vladika je skočio iza stola, uperio prst u mene i iz sveg glasa pred Grcima se razdrao da o raskolu nesme da se govori i pošao prema meni. Otac Živojin Jakovljević, koji je postao paroh naše spaljene crkve, pošao je za vladikom, kao da je hteo da ga povuče nazad. Ja sam ostavila mikrofon i povukla se za svoj sto. Dve nedelje posle toga, posle liturgije prišao mi je otac Živojin i rekao da bi trebalo da se izvinim vladiki. Ja nisam smatrala da sam išta pogrešila i tako su naši odnosi zahladneli.

Koliko dugo poznajete vladiku Irineja?

-Upoznala sam ga pre nego što je otišao u Australiju kao vladika. Početkom 2014. godine, kada me je prvi put kontaktirao iz Australije, iskreno sam se angažovala za njega da iz Australije dođe u Njujork. Mislila sam da je to dobro rešenje, imajući u vidu da je on rođen i odrastao u Americi, da poznaje ovdašnje zakone, društvene norme. Vladika Mitrofan, koji je tada službovao, je bio divan čovek, ali je trebalo dobro znati kako funkcioniše Amerika, kako se ovde radi. Ja sam o Irinejevom nameštenju razgovarala i sa Njegovom Svetosti Patrijarhom Irinejom, sa kojim sam bila u odličnim odnosima. I zbog toga se sada kajem, jer sam napravila strašnu grešku.

-S druge strane, on je bio veoma zahvalan dok je trajalo moje lobiranje da dođe u Ameriku, pisao mi dugačka zahvalnička pisma. Nazivao me je “dostojnom”. Kasnije, kada je imenovan i došao u Njujork, ton njegovih pisama se promenio, kako to često biva sa ljudima kada dobiju ono što žele.

Od paljevine crkve prošlo je skoro pa pet godina, a ona još uvek nije privedena nameni, tačnije bogosluženjima. Ko je kriv za to?

-Ja mogu pouzdano da kažem da je Vladika Irinej prvi i glavni krivac za stravično tešku situaciju u koju je doveo našu crkvu i parohiju. Vladika je raspustio članstvo u crkvi, mi parohijani četiri godine nismo imali godišnju skupštinu, apsolutno nismo imali uvid u to kako je trošen novac za obnovu, koji je dolazio iz dva izvora, od osiguranja i od donacija koje su u međuvremenu prikupljane. Vladika se okružio sebi bliskim ljudima, poput izvesnog Dona Živkovića, sa kojim je navodno sarađivao još u Australiji.

Taj čovek, po sopstvenim rečima arhitekta po profesiji, došao je u crkvu kao dobrotvor, rekao da će volonterski raditi na obnovi, da bi odmah potom otvorio građevinsku firmu, na čiji je račun prebačen najveći deo novca za obnovu crkve. Nikada nismo znali da li je ikada raspisan ijedan tender ili bio potpisan ugovor za radove koji su izvođeni. Iz Prvog Povereništva za obnovu hrama koje je vladika postavio 1. januara 2017.godine, već 24. juna podneli su ostavku predsednik, sekretar, blagajnik i finansijski sekretar, a u obrazloženju su naveli: „Ne možemo da nastavimo kao poverioci ako to znači da i dalje imamo odgovornost i dužnost predviđene Statutom, Pravilnikom i Ustavom, ali ni sa jednim od ovlašćenja koja su prema njima data. Aranžman koji vam je potreban nije ono što predviđa trenutna upravljačka struktura prema Statutima, Jedinstvenim pravilima i Ustavu.“ Znači, Vladika nije radio po zakonu već ga je kršio, uzeo je svu vlast u svoje ruke, a oni nisu želeli u tome učestvuju. Za Dona Živkovića su rekli da uopšte nije kvalifikovan da radi taj posao.

Šta se dešava posle te ostavke?

-Posle njihove ostavke vladika Irinej je imenovano novo Povereništo, koje je 14.maja 2019. suspendovao i prebacio upravljanje obnovom na Eparhiju, tačnije na sebe, nakon što je staro Povereništvo otkrilo nepravilnosti i odbilo da plati račune od nekoliko stotina hiljada dolara (o čemu je Serbian Times pisao 2019.godine), jer od projektanta Don Živkovića i Građevinskog odbora nisu dobijali neophodnu dokumentaciju koja opravdava te troškove. Pokušali su preko advokatske firme koja predstavlja crkvu da dobiju dokumentaciju i nisu je dobili, ali su od vladike dobili rešenje da je Povereništvo suspendovano, te da Eparhija preuzima rekonstrukciju hrama i blagajnu parohije, iz koje će eparhijski finansijski sekretar plaćati račune izvođaču.

Povereništvo je osporilo ispravnost vladičine odluke, i uputilo molbu Svetom Sinodu i Njegovoj Svetosti Patrijarhu Irineju moleći ga da stavi pod svoju zaštitu i autoritet Saborni hram i njenu parohiju. Vladika Irinej nije uspeo da preuzme crkvenu blagajnu u svoje ruke, ali je imenovao novo Povereništvo koje je potpuno pod kontrolom vladike, što znači da se i dalje crkvene pare troše kako vladika hoće, bez ikakve kontrole. To se jasno videlo u obrazloženju ostavke Finansijskog i Administrativnog asistenta Saborne Crkve Svetog Save, koja je u Julu 2020. uvidela da Povereništvo nije obavljalo svoju dužnost sa trošenjem novca. Umesto da pregledaju fakture koje se isplaćuju na velike sume dolara, oni su ih jednostavno plaćali. Kada je pitala Povereništvo zašto ne pregledaju fakture pre nego što ih isplate, odgovor je bio da je Povereništvo ovlašćeno da odobrava sva plaćanja. Bilo joj je jasno da je Povereništvo, čiji su članovi položili zakletvu da će da rade u najboljem interesu crkve Svetog Save, u stvari izmećari, koji odobravaju sve što im dođe. “Ako bi ostala u mojoj poziciji,“ napisala je tada Finansijska asistentkinja “ja ne bih više služila Sabornoj crkvi Svetog Save nego bih učestvovala u nesmotrenom trošenju njenog novca.”

On od Odbora koji su parohijani izabrali traži isto što je tražio i od prve Uprave koju je on postavio, da njemu prepuste da donosi sve odluke, a da oni budu odgovorni za kršenje Zakona i Ustava koji iz tih odluka proističu. Ali ovi ljudi osećaju odgovornost i nisu želeli to da prihvate

Šta se dešavalo sa donacijama?

–Takođe, organizovane su i donatorske večere. Prva se desila krajem 2016. godine u elitnom delu Menhetna, u prostorijama neke protestantske sekte. Vladika je pre tog događaja sanjao bajke, pominjao Divca i neku milionerku srpkinju iz Konektikata, očekivao da će biti sakupljeno nekoliko stotina hiljada dolara. Na kraju je prikupljeno ukupno 103.000 $, a najveći donator sam bila ja, sa 10.000 $. Godine 2017. prikupljeno je 73.000 $, dok je prihod 2018. spao na 32,000 $. Narod je sve manje dolazio i manje davao tako da je uspeh donatorskih večeri toliko opao da ih više nisu organizovali.

Parohijani već nekoliko meseci protestvuju ispred rezidencije vladike, a dva glavna razloga su smena paroha crkve Sveti Sava Živojina Jakovljevića i (ne)imenovanje crkvenog Odbora koji je izabran još u septembru 2020. godine.

–On od Odbora koji su parohijani izabrali traži isto što je tražio i od prve Uprave koju je on postavio, da njemu prepuste da donosi sve odluke, a da oni budu odgovorni za kršenje Zakona i Ustava koji iz tih odluka proističu. Ali ovi ljudi osećaju odgovornost i nisu želeli to da prihvate. Jedino mislim da bi bili uspešniji da se koncentrušu da vladika dobri izabrani Odbor, a da onda kao legitimni prestavnici naše parohije i mi svi sa njima tražimo da nam vladika vrati našeg dobrog sveštenika, oca Živojina. Mi nemamo pravo da određujemo ko će biti sveštenik, njega postavlja vladika. Ali imamo pravo da zahtevamo dobrog sveštenika, i pravo kontrole nad novcem koji prolazi kroz crkvenu kasu, što nam vladika uskraćuje i time krši sve zakone.

Kako mislite da rešite taj problem?

-Advokat upravo traži najbolji pravni put da se ovaj problem reši i dao je rok za odgovor vladike, ili razgovor sa njegovim advokatom. Ako se taj predlog ne ostvari, advokat zna šta je sledeći korak, to je put suda.

Šta je sa Vašim ličnim slučajem, da li ćete reagovati na izbacivanje iz crkve?

-Apsolutno. Moja čast i ugled su povređeni ovim izmišljotinama o nekakvim anti-crkvenim aktivnostima i ja ću sa mojim advokom odlučiti o daljim koracima, vrlo skoro. Ja nisam pala sa neba, imam ugled, karijeru i postignuća iza sebe, 2011.godine sam od National Ethnic Coalition of Organizations dobila nagradu “Ellis Island medal of honor”, koju je pre mene dobilo pet američkih predsednika.

U međuvremenu je na dužnost u crkvi Svetog Save stupio novi sveštenik Milan Dragović, koga je vladika postavio umesto smenjenog Živojina Jakovljevića…

-Doveden je sveštenik koga je prethodno vladika zapadnoamerički Maksim smenio i oterao iz parohije u Solt Lejk Sitiju, gde je napravilo skandal. Na njegove liturgije dolazi malo ko, za Božić je bilo tek nešto više od dvadeset vernika. Ogromna većina vernika je protiv ovoga što vladika Irinej radi, protiv njegove samovolje i bezakonja.

Postoji informacija da je kompanija Devalopment Partners LLC, koja je svojevremeno nudila 80 miliona dolara za “vazdušna prava” i dalje zainteresovana za njihov otkup?

–Navodno, oni su ponovo tu, pregovori su u toku, s tim što sada pregovaraju sa vladikom Irinejom.

Ima li vladika prava da to proda bez odluke Odbora?

–Vladika to pravo apsolutno nema. I ne samo da vladika ne sme to da uradi bez odluke Odbora, nego ni Odbor ne sme to da uradi bez odobrenja Skupštine članova crkve. Ali on po svemu sudeći želi da istera iz crkve sve nas koji mu smetamo, da bi mogao da dovede neke druge ljude kojima će moći da manipuliše. U tom smislu, moje izbacivanje je samo prvi korak. Ali neće uspeti, ima mnogo ljudi koji su protiv njega i koji mu to neće dozvoliti. O tome najbolje govori činjenica da su naši kandidati na listi za Odbor u proseku dobili oko 80% glasova. On misli da će uspeti navrat-nanos da ugura u parohiju neke ljude koji će mu pomoći da izglasa odluku o “vazdušnim pravima”, ali se vara. Кao što se vara kada je nedavno izjavio kako je crkva jednako je vladika (“Gde je vladika tu je crkva.”) Ne, vladiko, crkva je narod, od Hrista do današnjeg dana, poručuje na kraju gospođa Radmila Milentijević.

MIHAJLO PUPIN: Velika neispričana priča

Prošle godine Radmila Milentijević je završila pisanje obimne biografije Mihajla Pupina, na kojoj je radila punih deset godina. Tako inspirisana, odlučila je da organizuje prenos posmrtnih ostataka velikog naučnika u Srbiju, a kako sada stvari stoje, blizu je cilja.

-Posle dugogodišnje potrage za Pupinovim potomcima, bez čijih je potpisa saglasnosti bilo nemoguće prebaciti njegove posmrtne ostatke iz Amerike u Srbiju, uspela sam da dođem do njih i uskoro bi trebalo da se sve to realizuje. Angažovala sam advokatsku kancelariju koja upravo završava svu neophodnu zakonsku dokumentaciju, tako da se nadam da će zemni ostaci našeg velikog Pupina uskoro krenuti put otadžbine.

Istražujući godinama Pupinov život, gospođa Milentijević je došla do nekih velikih otkrića koje je dokumentovala u knjizi koja bi do kraja godine trebala da ugleda svetlo dana na engleskom i srpskom jeziku.

–Od njega se puno može naučiti jer je bio sjajan, veliki čovek, neverovatno uspešan i popularan u Americi, čovek koji je u pravom smislu te reči ostvario ono što se zove “američki san”. Stvorio je neverovatno veliko bogatstvo i stalno ga je delio, što je dosta uticalo i na moj humanitarni i pokroviteljski rad. U ovoj situaciji i progonu kome sam sada izložena malo me teši njegova sudbina, jer i on je bio proganjan i klevetan od strane nekih naših ljudi u Americi, kojima je uvek bio spreman da pomogne.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube/Prva, SPC.rs, Azanja.weebly, Eparhija istočnoamerička