Connect with us

aktuelno

SARADNJA, PARTNERSTVO I RAZUMEVANJE: Obeležava se 140 godina diplomatskih odnosa SAD i Srbije!

Published

on

“Srbija i Sjedinjene Države sposobne su da oblikuju naše buduće odnose partnerstva i saradnje – jer oni nisu zasnovani isključivo na ostvarenjima bivših generacija”, poručio je ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić na prijemu koji je u Vašingtonu organizovalo najviše diplomatsko predstavništvo Srbije povodom 140 godina uspostavljanja bilateralnih odnosa dve države.

Tim povodom Đurić je okupljene pozvao da nazdrave dva puta.

“Prvi put za naše pretke koji su bez savremenih tehnologija uspostavili odnose prijateljstva i partnerstva. Mi zajedno možemo dodatno da ih oblikujemo”, poručio je između ostalog Đurić u obraćanju zvanicama.

Osim Đurića – u unapred snimljenom videu pozdravio ih je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Naše dve nacije sarađuju na idealima slobode i pravde koji povezuju građane dve države. Tokom 140 diplomatskih odnosa imali smo i teških trenutaka pogotovo tokom devedesetih godina. Uveravam vas da je Srbija posvećena razvijanju naših odnosa u budućnosti. Da uživaju vrednosti slobode i jednakosti. Neka dugo živi prijateljstvo naših naroda i država”, rekao je, između ostalog, predsednik Srbije u video obraćanju.

Ceremoniji su prisustvovale brojne strane i domaće zvanice, kao i bivše i sadašnje diplomate.

“Sa našim partnerima nastojimo da ojačamo važne odnose Sjedinjenih Država i Srbije. U nedavnom pismu ministru spoljnih poslova Srbije Selakoviću sekretar Blinken rekao je da Sjedinjene Države podržavaju Srbiju. Jačamo političku i ekonomsku saradnju kako bismo ostvarili napredak i članstvo Srbije u Evropskoj uniji”, ukazao je u obraćanju Derek Hogan, prvi zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta.

Govorio je i o partnerstvu SAD i Srbije u dva svetska rata i, kako je ukazao, pozdravio liderstvo Srbije u regionalnom povezivanju.

“Što će biti u korist svih građana Zapadnog Balkana. Sjedinjene Države se raduju saradnji sa Srbijom u narednih 140 godina i dodatnom razvoju naših odnosa”, zaključio je Hogan.

Poruku povodom jubileja u odnosima Srbije i SAD imala je i Lora Kuper zamenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu, koja je zadužena za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju.

“Naši odnosi samo jačaju. I to ne samo u političkom smislu već i kada je reč o vezama građana i naših vojski. Srbija igra važnu ulogu u obezbeđivanju regionalne stabilnosti. Prošlog septembra održane su vojne vežbe naših padobranaca – a imali smo i zajedničke sastanke u Beogradu”, rekla je Kuper, ocenivši da su to ohrabrujući znaci za buduću saradnju.

“Takođe primetna je izražena saradnja Nacionalne garde Ohaja i Srbije koja traje 15 godina. Vežbe i kooperacija su uvek bile dvosmerne, jer imamo mnogo da učimo od naših kolega iz Srbije. Takođe, Vojska Srbije angažovana je i u međunarodnim misijama. Treba da nazdravimo za prošlih, ali i budućih 140 godina. Nadam se da će moja sledeća zdravica partnerstvu biti u Srbiji”, istakla je Lora Kuper, zvaničnica Pentagona.

“Imamo priliko da se pripremimo za razvoj saradnje u narednih 140 godina”, bila je poruka majora Džona Herisa, komandanta Nacionalne garde američke države Ohajo sa kojom Vojska Srbije poslednjih godina blisko sarađuje.

“Ne možemo ni da pojmimo kakve potencijale imamo za to. Želimo iste stvari – svetlu budućnost naše dece i mir za naše porodice. Za nešto što će nas nadživeti. Posvećen sam da razvijamo poverenje i mir – u narednih 140 godina saradnje. Uveravam vas da je cilj Nacionalne garde Ohaja da nastavi da gaji poverenje među nama”, zaključio je u obraćanju major Heris.

Tokom ceremonije ambasadoru Srbije Đuriću – zamenik državnog sekretara američke države Merilend Luis Borunda uručio je specijalnu povelju zahvalnosti.

Među zvanicama su bili i Metju Palmer, novoimenovani američki izaslanik za izbornu reformu u Bosni i Hercegovini, kao i bivši američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, ali i drugi brojni nekadašnji američki i međunarodni zvaničnici povezani sa Srbijom i Balkanom – poput Volfganga Petriča nekadašnjeg visokog izaslanika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu.

Obeležavanje jubileja tokom cele godine

Tokom 2021, godine jubileja, najviše diplomatsko predstavništvo Srbije u Americi organizovalo je nekoliko manifestacija na kojima je, u prisustvu američkih zvaničnika proslavljano diplomatsko povezivanje dve države na najvišem nivou – uspostavljeno 1881. godine.

Jedna u nizu zajedničkih manifestacija, ovoga puta u Skupštini Srbije u prestonici Beogradu, održana je sredinom oktobra.

Tim povodom, američki državni sekretar Entoni Blinken poručio je da u narednih 140 godina Sjedinjene Države očekuju izgradnju još snažnijeg partnerstva sa Srbijom.

“Srećni smo što obeležavamo 140 godina diplomatskih odnosa između Sjedinjenih Država i Srbije. Naša dva naroda dele istoriju prožetu prijateljstvom i dubokim kulturnim vezama. Radujemo se izgradnji još snažnijeg partnerstva u narednih 140 godina”, naveo je tada u objavi na društvenoj mreži Tviter državni sekretar Blinken.

Takođe, godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa dve države bila je i povod za uručenje zlatne medalje Marini Abramović u njujorškom oblakoderu Hadson jards. Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić poznatoj umetnici, krajem oktobra, uručio je priznanje koje joj je u februaru dodelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Svečanosti su prisustvovali Elizabet Milard, bivša prva zamenica pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Peni Abejvardina, komesarka za međunarodne odnose u kancelariji gradonačelnika Njujorka i zvaničnici države Njujork, kao i predstavnici srpske dijaspore.

Srbija i Sjedinjene Američke države uspostavile su diplomatske odnose 1881. godine. Uz to, dve države dogovorile su Trgovinski sporazum i Konzularnu konvenciju – koja je štitila prava građana dve zemlje.

Tokom poslednjih 140 godina Sjedinjene Države održavale su diplomatske odnose sa Srbijom, Kraljevinom Jugoslavijom, Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom, Saveznom Republikom Jugoslavijom, Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, a nakon njihovog razdruživanja ponovo sa Srbijom – koja je bila deo svih pomenutih država.

Jedno od najznačajnijih obeležja odnosa SAD i Srbije bila je javno izražena podrška američke administracije za vreme Prvog svetskog rata vođenog u periodu od 1914-1918. godine.

Jula 1918. tadašnji predsednik Vudro Vilson, na četvrtu godišnjicu austrougarske objave rata Kraljevini Srbiji – obratio se javnosti pohvalivši neustrašivost i hrabrost Srbije u odupiranju brojnijem i jačem neprijatelju. Zbog toga je 28. jula na Beloj kući, rezidenciji američkog predsednika, bila istaknuta zastava Srbije.

Uz Srbiju, takva čast je do sada upriličena još samo Francuskoj, u okviru obeležavanja Dana pada Bastilje 1920. godine.

Period najboljih odnosa od devedesetih

Aktuelni trenutak zvaničnici Srbije označavaju kao period najboljih bilateralnih odnosa dve države od perioda devedesetih godina prošlog veka koje je obeležilo njihovo drastično narušavanje.

Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD, u nedavnom intervjuu Glasu Amerike rekao je da odnose dve države krase veće razumevanje.

“Rekao bih da su naši odnosi u usponu – u političkom domenu. Imamo brojna pitanja na kojima sarađujemo – ne samo regionalna. Dakle, kad govorimo o ekonomiji izložio sam da ekonomska razmena beleži stalni rast. Ali, kada je reč o političkoj razmeni, za nas je veoma značajno da od predstavnika administracije SAD možemo sve češće da čujemo snažnu podršku regionalnim i evropskim integracijama. Bez saradnje sa Vašingtonom teško da može biti rešenja za pitanje Kosova i Metohije. I za različita druga pitanja”, rekao je Đurić Glasu Amerike u oktobru.

Jedno od pitanja između dve strane za koje se može reći da je otvoreno, jesu potpuno suprotni stavovi u vezi sa Kosovom, nekadašnjom pokrajinom Srbije – koja je 2008. proglasila nezavisnost. Suverenu državu čiju su nezavisnost SAD priznale među prvima – Srbija i dalje smatra svojom teritorijom.

U istom intervjuu ambasador Đurić je rekao i da Srbija, u odnosima sa SAD, ne beži od otvorenih pitanja iz prošlosti – poput paljenja sedišta ambasade Sjedinjenih Država u Beogradu u danu proglašenja kosovske nezavisnosti – ili pak ubistva američkih državljana albanskog porekla braće Bitići – što SAD tumače kao deo važnih nerešenih pitanja dve države.

“Ubistvo braće Bitići je stravičan zločin za koji mora da usledi zaslužena kazna protiv onih koji su ga počinili. Ali, isto tako, uveren sam u to da pravosudni organi treba da daju svoj sud, a da mi političari ili diplomatski predstavnici pomognemo njihovom radu. Međutim, jako je važno da pravosudni organi imaju valjane dokaze i da imaju sva druga sredstva na raspolaganju. I koliko sam upoznat, Tužilaštvo za ratne zločine aktivno radi na ovom slučaju”, rekao je između ostalog, o nerešenom ubistvu braće Bitići, ambasador Đurić.

Takođe, trzavice u odnosima Srbije sa SAD, ali Evropskom unijom čijem članstvu teži, inicira bliska političko-vojno-tehnička saradnja sa Rusijom, Belorusijom i Kinom.

Rat na Balkanu i kriza u odnosima

Tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, državno rukovodstvo nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, a kasnije Srbije i Crne Gore, međunarodna zajednica i SAD procenile su kao najnekooperativnije – tumačeći režim Slobodana Miloševića kao najveću branu pokušajima da se balkanski sukobi stišaju.

Zato se država koju su činile Srbija i Crna Gora našla na meti sankcija Ujedinjenih nacija od 1992. do 1995 i od 1998. do januara 2001. nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Kulminacija decenijskih sukoba dogodila se 1999. intervencijom Severnoatlantske alijanse (NATO), čiji su jedan od predvodnika Sjedinjene Države, usled humanitarne krize kosovskih Albanaca primoranih da napuste svoje domove tokom sukoba vojno-policijskih snaga nekadašnje SRJ protiv pobunjenika iz redova Oslobodilačke vojske Kosova.

Angažman SAD tim povodom, kod znatne većine građana Srbije ostavio je izrazito negativan utisak, ne uzimajući pritom u obzir odgovonost Miloševićevog režima za sukobe u Sloveniji, Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu – već percipirajući Sjedinjene Države i Zapad kao neprijateljske entitete.

Odnosi u vreme bivše Jugoslavije

Tokom godina, bilateralne odnose dve države obeležili su usponi i padovi.

U prvim godinama posle Drugog svetskog rata, sve do Rezolucije Informbiroa 1948. i razlaza tadašnje socijalističke Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i dolaska u nemilost te svetske sile – odnosi tadašnje komunističke Jugoslavije i SAD bili su narušeni.

Najviše zbog prosovjetske jugoslovenske pozicije, uprkos izdašnoj pomoći kroz program Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (UNNRA), čiji su glavni sponzor bile upravo Sjedinjene Države.

Međutim, razlaz dve komunističke zemlje doprineo je da SAD tadašnju Jugoslaviju počnu da posmatraju kao bafer zonu koja bi mogla sputati ambicije komunističkog i totalitarnog SSSR u ekspanziji prema državama Zapadne Evrope.

Iako svesna da se i u slučaju Jugoslavije radi o komunističkoj državi – Sjedinjene Države su je percipirale drugačije od ostalih zemalja istočnog bloka koje su bile pod strogom kontrolom i uticajem SSSR-a. Na bazi toga razvijali su se odnosi dve strane u političkom, ekonomskom, kulturnom i društvenom smislu.

Jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito boravio je u Vašingtonu 1963. godine – gde ga je ugostio Džon Kenedi i to svega nekoliko meseci pre nego što je stradao u atentatu.

Takođe, Ričard Nikson je 1970. bio prvi američki predsednik koji je boravio u Jugoslaviji. Naredne, 1971. predsednik Tito mu je uzvratio posetu.

Poslednji američki predsednik koji je posetio Jugoslaviju bio je Džimi Karter neposredno nakon smrti nekadašnjeg doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Najviše rangirani američki državnik koji je u poslednjih nekoliko godina boravio u Srbiji bio je aktuelni predsednik Džozef Bajden, koji je u leto 2016, kao potpredsednik u administraciji predsednika Baraka Obame – posetio Beograd.

U Jugoslaviji, odnosno Srbiji, bio je tri puta – 1979, 2009. i 2016.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Glas Amerike
Foto: Printscreen Facebook / Glas Amerike – Otvoreni studio

Advertisement