SAHRANJEN MILORAD MILINKOVIĆ: Čuveni tragač iz Potere ispraćen na večni počinak! (FOTO)

Proslavljeni reditelj Milorad Milinković sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Porodica, kolege i prijatelji došli su da ga isprate na večni počinak.

Milinković je sahranjen uz suze i bol onih koji su došli da se od njega zauvek oproste, a najbolnija je bila scena opraštanja majke od preminulog sina. Na grobu mu je ostavljen šal Partizana, kluba za koji je Milinković navijao.

Posmrtni govor održao je rediteljev prijatelj.

-Oteglo se vreme od Božića kad nas je Debili napustio. Ostalo nam je puno vremena da se setimo sjajnih momenta koje smo proveli sa njim i nekako tuga, sivilo, crnilo nikad nisu njemu bliske. Zbog toga sam je nekako, pre svega, isplivavale duhovite uspomene. Debeli je bio čovek koji se na svaki način radovao životu. Zato sam odlučio pored svih ovih ispisanih reči ovih dana da pomenem nekoliko anegdota sa samog početka umetničkog našeg dragog Debelog. Zapravo ne znam koliko vas jako da je on do pozicije iza kamera, iza koje se dražesno dernja, stigao malo zaobilaznim putem. Stigao je preko astronomije i Venecije. Dakle, prvo se posvetio astronomiji, pa shvatio da to nije za njega, i konkurisao na Fakultet dramskih umetnosti koji su imali zadatak da naprave neku amatersku kameru da naprave mali film i izveli ih od Venecije, ali nisu bili u pravoj Veneciji. Tu u naokolu su, naravno, bili i labodovi, i šetaći, i brodovi u pozadini. Jedna romantično-idilična situacija keja, a Debeli je izabrao, krenuo se oko sebe Izabrav jedan frižider sa sladoledom. I koristeći njegov rečnik i batice šut u Novom Sadu. Naravno da taj sladoled nije odgovarao po eticiji koja se od njega očekivala. U Novom Sadu je sudirao. Novi Sad ga je divno prihvatio. On je to usvojio i postao je dobri duh Beograda u Novom Sadu.

Kroz tu školu stekao puno prijatelja koje smo kasnije podelili. I nekako se desilo da njegov diplomski film, sada već veoma poznati film o Satanu Panonskom, u brani, upravo u Beogradu, u Bitef teatru. Za tu priliku se, draga mama Zorka, divno obukla i dovela svoje drugarice, a tamo se desio i junak njegovog filma, Satan Panonski, koji je želeo da se zahvali Debelom na poseban način, što mu je ukazao pažnju da snimi film o njemu, izvevši performans. Performans je podrazumevao da se on iseče žiletima, čak da se častio i polivao benzinom… Vatrogasac nije znao da li sme da prekine umetnost ili da obavi svoje dužnosti. Pobegli smo odatle. Bile su čak tri za proslavu tog diplomskog. Imali smo frižider, hladno šampanjac i virtuelni čaša.

Veoma se radovao i veselio životu. Zapravo, puno toga svaka od nas nosi, ali mislim da je život Debelog jedna sjajna veoma šarena, bogata knjiga iz koje je otrgnuto puno, puno stranica. Zeznuo si nas. Otišao si prerano. Puno toga još bih mogli zajedno da uradimo. Čovek je živ dok ga se bližnji sećaju i govore o njemu. Možda si nam ostavio u amanet da nastavimo tu priču. Bio je dobar, duhovit i topao čovek. Znalac i nota i smisla, reči. Neka je slava Miloradu Milinkoviću Debelom. Hvala ti za sve, prijatelju.