OD MALOG SELA POD RTNJEM DO BRITANSKOG MUZEJA: Srpska vajarka Ljubinka Savić Grasi osvojila svet, ali nikada nije zaboravila zavičaj!

U selu Ilino, nedaleko od Rtnja, 1922. godine rođena je Ljubinka Savić Grasi. Još kao devojčica pokazivala je izuzetan talenat za crtanje i umetnost, te je želela da to postane njen poziv.

Iako roditelji nisu podržavali njen izbor, deda Rista, solunski ratnik, verovao je da je umetnički dar nešto što se ne sme sputavati.

Najpre je završila Umetničku školu u Nišu, a potom i Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, gde je otpočela svoj put do najpoznatijih svetskih vajara svog vremena.

U Beogradu je upoznala i svog supruga, Švajcarca Đuzepea Pina Grasija koji je u Beograd pozvan zbog vajarskih radova na fasadi Francuske ambasade. On je svojim savetima i iskustvom uticao na njena buduća opredeljenja u budućem stvaralaštvu.

Tokom karijere izgradila je brojne biste, reljefe i spomenike koji se i danas nalaze širom Srbije, od Beograda do Boljevca, Valjeva, Sremskih Karlovaca i mnogih drugih mesta.

Nakon smrti muža nastavila je da stvari u skromnim uslovima, okrećući se manjim skulpturama i portretima. U to vreme nastala je većina njenih neprocenjivih radova, koji su mahom posvećeni majkama i deci.

Svoje izložbe imala je u Londonu, Lisabonu, Firenci, Stokholmu i drugim gradovima sveta, dok njena dela danas čuvaju Narodni muzej , Muzej Nikole Tesle, Istorijski muzej Srbije ali i Britanski muzej u Londonu.

I pored mnogobrojnih međunarodnih priznanja, Ljubinka nikada nije zaboravila zavičaj. U rodnom Ilinu podigla je porodičnu kuću, svoj letnji atelje koji je izgrađen u starom srpskom fazonu i otvoreno za posetioce. Njene neizložene skulpture ugledale su svetlo u poznatom hotelu na Rtnju.