Connect with us

Amerika

RAĐANJE TREĆE AMERIKE: Kad bilionere saslušavaju, doktore cenzurišu, a košarkaše teraju da se igraju politike!

Published

on

Proteklih desetak dana Amerika se znojila i disala ubrzano, što zbog maski koje su već uveliko postale modni detalj, što pod kanonadom burnih dešavanja u raznim sferama. Dok su, istovremeno, mediji trljali ruke jer su, usred leta i godišnjih odmora, kad im vreme nije, obarali rekorde u gledanosti i čitanosti.

Da vidimo šta je to izazvalo komešanje i donelo profit televizijama i novinama. Krećemo redom…

Za razliku od rodne nam, srpske grude, gde je za tri decenije višestranačja upriličeno svega desetak Anketnih odbora (najpoznatiji je bio onaj koji je ispitivao aferu EPS), u SAD je ova demokratska tekovina, znana kao Saslušanje (Hearing), kudikamo popularnija. Skoro da ne prođe desetak dana a da se u Kongresu ne raspravlja o nekoj manje ili više značajnoj temi. Saslušanje je, po definiciji “sednica Senata, Predstavničkog Doma ili odbora Kongresa, obično otvorena za javnost, koja se saziva radi prikupljanja informacija i mišljenja o predloženim zakonima, sprovođenja istrage ili procene aktivnosti vlade”.

Saslušanje iliti Kad se bilioneri znoje

Saslušanje Vam izgleda otprilike ovako: Pozove se persona (obično javnosti znana), jedna ili nekoliko njih, koja u sali zaume mesto naspram klupa u kojima sede senatori i kongresmeni, tako da sve otprilike podseća na suđenje, iako to nije. I onda sledi unakrsno ispitivanje. Svaki “poslanik” ima ograničeno vreme tokom koga isleđuje “žrtvu” na “optuženičkoj klupi”. Tematskih i žanrovskih ograničenja nema, tako da su kroz istoriju saslušavani razni, od mafijaških bosova, preko holivudskih komunista, do Klintona i Monike, a glede čuvenog “pušenja” u O(r)valnom kabinetu.

Protekle nedelje imali smo čak tri značajna hearing-a. U jednom je američkog državnog tužioca Bila Bara prilično prostački izvređala grupa demokratskih kongresmena. U drugom je Entonija Faučija, “čoveka zvanog virus”, urnisao republikanski senator Džim Džordan, koji je ceo svoj “termin” pokušavao od direktor Centra za kontrolu bolesti da dobije odgovor na pitanje: “Da li država treba da ograniči proteste (u Americi) zbog širenja virusa?”. Odgovor, očekivano, nije dobio.

Medijski najpraćenije je ipak bilo ono na kome su se, prvi put zajedno, pred Kongresom pojavila četiri direktora najvećih svetskih kompanija, Amazona, Epla, Fejsbuka i Gugla (Džef Bezos, Tim Kuk, Mark Cukerberg i Sundar Pičai), koji su šest sati pokušavali da dokažu kako optužbe da se njihove korporacije ponašaju monopolistički nisu tačne. Ali i još ponešto…

Bilo je zanimljivo gledati sablažnjeno lice Marka Cukerberga dok je, zamuckujući, odgovarao na pitanje da li je kupovina Instagrama bila “smišljena neutralizacija konkurencije”. Ili kako se batrgao CEO Gugla Pričai dok je, skupa sa vlasnikom Fejsbuka, pokušavao da opravda cenzurisanje određenih političkih opcija (čitaj: republikanaca), kao i monopol koji Gugl ima na pretraživanje informacija, o čemu pevaju i ptice na grani.

Najopušteniji je bio onaj najbogatiji. Džef Bezos je bez blama priznao kako je Amazon prekršio sopstvenu politiku kada su u pitanju podaci “trećih proizvođača”. Najkomičniji trenutak saslušanja je bio onaj kada je jedan kongresmen upitao Cukerberga da li je kapitalista ili socijalista, na šta je ovaj odgovorio: “Definitivno smatram sebe kapitalistom”.

Jok, ja sam kapitalista!

Saslušanje je završeno tako što su političari poručili da će iskoristiti ova svedočenja bilionera da završi višegodišnju istragu o tome da li su se Epl, Amazon, Fejsbook i Gugl bavili “antikonkurentnom praksom”.

Taman da na kraju od cele ove priče ne bude ništa, bilo je simpatično gledati četvoricu prebogatih, premoćnih likova kako se vrpolje na stolici i brane nešto što je toliko očigledno i neodbranjivo.

Cenzurisani doktori i “đavolja posla”

Kad smo već kod cenzure, od koje su se na saslušanju iz prethodnog pasusa toliko prale glavešine Fejsbuka i Gugla, najveća ovogodišnja se desila u njihovoj režiji, baš nekako u vreme dok su oni odgovarali na pitanja kongresmena.

Video prilog grupe doktora koji sebe nazivaju “America’s Frontline Doctors” (“Američki doktori sa prve linije”), snimljen na stepeništu Vrhovnog suda u Vašingtonu, za nekoliko sati dostigao je preko 18 miliona pregleda…A onda se nekome upalila crvena lampica, pa su u ciglo 30 minuta sve društvene mreže i platforme skinule sa svojih kanala ovaj snimak, ne hajući mnogo što je isti prethodno retvitovao američki predsednik Donald Tramp lično. Ili možda upravo zbog toga?

A šta smo mogli da vidimo u narečenom video uratku? (koga možete pogledati OVDE) Mahom stvari koje se kose sa dominantnim narativom koji prati pandemiju Covid 19. Od toga kako je hidroksiklorokin lek kojim se uspešno leči korona, pa do naučno potvrđene činjenice da školska deca nisu prenosioci virusa, te bi bilo logično da američke škole s jeseni otvore svoja vrata za one zbog kojih su i napravljene. Istina, bilo je tu i stanovišta sa kojima se možete i ne morate složiti, poput onog da maske uopšte ne bi trebalo nositi, ali suštinski, bilo je to jedno krajnje argumentovano i logičko istupanje uvaženih lekara, od kojih neki godinama i decenijama vode značajne klinike i bolnice, od Kalifornije do Istočne obale.

HAJKA: “Američki doktori sa prve linije” prvo zabranjeni, a onda deklasifikovani

Ono što je usledilo sličilo je lomači na kojoj su nekad spaljivali veštice u Salemu. Doktori “prvolinijaši” su optuživani da šire laži, da ugrožavaju živote miliona, a najgore je prošla Stela Emanuel, živopisna i nadahnuta doktorka, koja je, po sopstvenom priznanju, gorepomenutim “anti-malarikom” izlečila preko 350 pacijenata, a sa lica mesta javno je upitala Dr. Faučija “kada je poslednji put stavio stetoskop na pacijenta”.

O lekarki, poreklom iz Kameruna, mejnstrim mediji su brže bolje iskopali sve prljavštine koje su mogli naći na internetu, uključujući i izjavu kako “demoni uzrokuju bolesti”, očigledno izrečenu u prenesenom značenju. Ali, šta znaju novinari CNN šta je simbolika…

Po labrnji je na kraju dobila čak i pop kraljica Madona, koja je ranije doktorku Emanuel nazvala “svojim herojem”.

U opanjkavanju “frontlajnera” nije se biralo oružje, a svom silinom korišten je tzv. “fact checking“, proteklih godina najpopularnija forma dokazivanja “istina” i “neistina”. Koja se, btw, svodi na to da, na tobož profesionalan način, koristeći “izvore”, nipodaštavate drugačije mišljenje, obično ono koje se kosi sa utabanom verzijom događaja kakve svakodnevno slušamo od strane izvikanih medija. U toj “proveri činjenica” zapravo nema ni činjenica ni provere, ne stavljaju se na uvid nikakvi empirijski i logički dokazi, već se sve svodi na to da jedna struja blati onu drugu.

Što se konkretno hidroksiklorokina tiče, iako o njegovom pozitivnom sadejstvu sa azitromicinom (antibiotik) postoje relevantne studije u Kini i Francuskoj, iako je sa druge strane i dalje neizvesno kada će se pojaviti prva adekvatna vakcina protiv Covid 19, na mogućnost lečenja sa ova dva preparata sručila se zaglušujuća buka, u kojoj se kao argumenti uglavnom nude kontraindikacije (može da izazove tegobe kod ljudi sa srčanim problemima i da privremeno oslabi čulo vida), kao da slične side efects nemaju bukvalno svi lekovi, od najobičnijeg aspirina pa nadalje.

U poplavi fact-checinga koje sam ovih dana imao prilike da pogledam, pažnju mi je privukao jedan iza koga stoji ni manje ni više nego čuveni Washington Post, a čije metodologije bi se postideli čak i urednici famoznog Informera, Vučićevog medijskog kerbera. Uostalom, pogledajte sami…

Kako je košarka postala politika

Konačno, prošle nedelje je startovao i drugi najveći američki cirkus, odmah posle predsedničke kampanje. Dugoočekivana NBA sezona biće, zahvaljujući pandemiji korone, drugačija od svega do sada viđenog. Iz više razloga.

Kao prvo, biće to ujedno i najkraća i najduža sezona u istoriji. Počela je krajem oktobra prošle, a završiće se, posle četiri i po meseca pauze zbog virusa, tek u prvoj polovini oktobra tekuće godine (datum eventualne sedme utakmice finala plej-ofa je 13.oktobar).

Druga specifičnost jeste da će se sve utakmice do kraja sezone, uključujući i plej-of, odigrati u jednom gradu, Orlandu, gde nijedan tim neće imati prednost domaćeg terena, pa je za očekivati da do kraja vidimo zanimljivu i neizvesnu borbu koja će se, na žalost, odvijati bez prisustva publike, ako izuzmemo virtuelne projekcije fanova koji utakmice gledaju iz svojih fotelja a levitiraju na video-zidu, tik iza klupa sa rezervnim igračima.

To, međutim, nije i jedina stvar koja narušava sportsku dimenziju takmičenja. Naime, rukovodstvo NBA lige odlučilo je da ove godine na terenu, osim najboljih basketaša na svetu, svoje mesto dobije i politika, lepeći na parkete sala pamflete organizacije “Black Lives Matter”. Taj potez opravdali su navodnim “očekivanjima igrača”, mada nije baš najjasnije na koje tačno igrače misle, pošto se udruženje/sindikat potonjih (National Basketball Players Association, NBPA) nijednom nije oglasilo o ovoj temi.

Pre će biti da su glavešine NBA rešile da snishodljivo podiđu većinskoj crnoj populaciji košarkaša, a ujedno udovolje glasnoj mantri koja dolazi iz krugova “duboke države” i kabineta Demokratske partije, otvoreno se stavljajući na stranu jednog od dvojice kandidata na novembarskim predsedničkim izborima.

Sve u svemu, gadan ambijent za nešto što bi trebalo da bude viteško nadmetanje, a izrodilo se u suštu suprotnost.

Ali, tu nije kraj. U opštem ludilu koje je obuzelo NBA, igračima su, umesto imena, na leđa zelepili fraze koje “promovišu socijalnu pravdu” (social justice), zapravo izanđale političke slogane. Da stvar bude tragičnija, jedva nekolicina igrača se suprotstavila ovoj direktivi, a među njima, pored zvezdi Lejkersa, Lebrona Džejmsa i Entoni Dejvisa, i naš as Nikola Jokić.

Među ponuđenim stikerima bili su pored, očekivano, Black Lives Matter, još i “Say Her Name”, u spomen na Brianu Tejlor, crnkinju koja je stradala u puškaranju između njenog dečka, dilera droge i policije), zatim “Vote” (“Glasaj”) sa jasnom idejom za, tačnije protiv koga bi trebalo da se glasa. U opticaju su bili i “I Can’t Breathe”, poslednje reči tragično stradalog Džordža Flojda, pa “Yes We Can”, predizborni slogan Baraka Obame, te cela lepeza parola – “Justice”, “Peace”, “Equality, “Freedom”, “Enough”, “Power to the People”, “Liberation”, “See Us”, “Respect Us”, “Love Us”, “Stand Up”, “Anti-Racist”, “I Am A Man”…

Tako da su TV prenosi mečeva zvučali otprilike ovako:

“Crni životi vrede” dodaje loptu u reket do “Jednakosti”, sledi pas do “Anti rasiste”, koji koristi blok “Mira”, šutira za tri poena…aliiii – blokada “Slobode!” Ok, malo karikiram, ali oni koji su ovih dana gledali NBA znaju o čemu pričam.

Internacionalni igrači imali su mogućnost (kakav divan gest!) da prevedu neku od fraza na svoj maternji jezik, pa tako na dresu Luke Dončića stoji “Enakopravnost”, a Bogdana Bogdanovića “Sloboda”.

Boban Marjanović i Nemanja Bjelica su izabrali “Equality”, kao i Bosanac Jusuf Nurkić koji je isti izraz preveo na naški (“Ravnopravnost”).

“Dali su nam neke…fraze koje ćemo staviti na dresove. To je bilo strašno. Loša lista, loš izbor. Nisu igračima dali priliku da izraze svoje mišljenje o njima.”, prokomentarisao je gest NBA komesara košarkaš Filadelfija Siksersa Majk Skot.

Tačka na “I” ove političke papazjanije u NBA režiji je klečanje sa podignutom pesnicom prilikom intoniranja himne. Podsećanja radi, pre tri godine, Kolin Kopernik, tada kvoterbek San Franciska, kluba iz profi lige američkog fudbala (NFL), protestvujući zbog ugnjetavanih Afroamerikanaca, kopirao je gest Crnih Pantera, militantnog crnačkog pokreta iz 1960-tih, što je tada naišlo na osudu najvećeg dela javnosti.

Čudnim preokretom, koji može da kreira samo politika, ista gestikulacija, kojom se vređaju simboli američke države, zastava i himna, sada je postala poželjna praksa. Sve je otišlo toliko daleko da su se na udaru javnosti našli oni malobrojni koji su odbili da je praktikuju, poput slavnog “ludog Srbina” iz San Antonija, Grega Popovića.

“SVAKO NEKA MISLI SVOJOM GLAVOM”: Poručio je Greg Popović, koji je odbio da kleči prilikom intoniranja himne

Igrači su, prema preliminarnom dogovoru, bili u obavezi da “socijalne slogane” nose samo prva četiri dana restartovane sezone. Odluka da li će i dalje glumiti političke plakate ili će se vratiti suštini, sportu, dalje će biti stvar njihovog izbora. Mada je realno, i pored velikog pritiska, to bila i do sada. Ko je, naravno, imao “onu stvar” da bira…

“Immigration nation” – novi šok u najavi

“Javlja mi se”, što bi rekao Ljubiša Trgovčević…da će sledeća velika stvar koja će uzdrmati američku javnost biti dokumentarac “Immigration Nation”, koji je juče objavljen na Netfliksu.

Vrlo zanimljivo dokumentarno-igrano (ovo “igrano” ću naknadno objasniti) štivo zbog koga nećete dugo čekati na sledeći nastavak “Rađanja treće Amerike”.

Čuvajte zdravlje, dišite duboko, budite slobodni. Za to vam ne treba dres sa natpisom. Čitamo se uskoro…

Piše: Antonije Kovačević Foto: Yahoo Sports

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement