PROMENIO IME U VASILIJE: Amerikanac se preselio u Srbiju, pa pronašao slobodu, duhovnost i zajedništvo! (VIDEO)

Mladi Amerikanac koji je život u SAD-u zamenio Srbijom a ime Bejzil -imenom Vasilije, već dve i po godine upoznaje našu zemlju na način na koji to retko ko od stranaca uspe. Došao je, kako kaže, iz potrebe da pronađe mir i duhovnost koju u Americi nije mogao. Danas, dok se priprema da upiše Teološki fakultet u Beogradu, priznaje da ga je Balkan osvojio brže nego što je očekivao.

U razgovoru za Jutjub kanal „Attic Life“, otvorio je dušu i objasnio zbog čega je prešao u pravoslavlje i zbog čega je napustio zemlju koja se godinama predstavlja kao simbol mogućnosti.

„Najveći razlog bio je osećaj da se nešto u SAD-u ili raspada ili je već dugo bilo slomljeno“, rekao je Bejzil na početku razgovora, dodajući da ga mnogi u Srbiji sa čuđenjem pitaju zašto je napustio svoju zemlju.

Kako priča, najveći problem u Americi za njega bio je upravo način života, posebno odnos ljudi prema zajednici.

„Najveći problem za mene bio je kulturološki. Mnogo individualizma i vrlo malo zajedništva. Nema jedinstva u načinu razmišljanja ili života. S vremenom je postalo još gore“, objašnjava.

Kada je nedavno posetio SAD, kaže da je posebno osetio ono što ga je godinama pritiskalo.

„Čak i kada sam letos posetio SAD, osećala se tenzija, ljudi su bili napeti zbog politike i ekonomije“, kaže Bejzil i dodaje da su Amerikanci izgubili sposobnost da saslušaju suprotno mišljenje.

U tom pogledu, ističe, Srbi su potpuno drugačiji.

„Generalno, Srbi imaju jaču zajedničku osnovu nego Amerikanci. Mogu da se ne slažu, a da ipak imaju osećaj zajedništva… U nekim balkanskim odnosima može biti nesporazuma, ali u većini slučajeva postoji sposobnost da se vodi razgovor i da neslaganje ne prekida prijateljstvo. Ovde neslaganje ne znači kraj razgovora, već početak. U SAD-u, rasprava često prekida odnos. Ovde možeš da se ne slažeš, ali i dalje ostaješ u dobrim odnosima“, ističe on.

Za razliku od Zapadne Evrope, na Balkanu je veoma brzo osetio posebnu toplinu i zahvalnost prema sitnim životnim radostima.

„Ljudi na Balkanu pamte teška vremena i ratove, što oblikuje njihov pristup životu. Zapadna Evropa i SAD imaju udobniji život, pa manje cene ono što imaju. Srbi više cene lepe trenutke i materijalne dobrote jer znaju kako je kada ih nema“, rekao je.

Kada govori o prvom susretu sa Beogradom, njegova priča zvuči gotovo filmski. Sve mu je bilo drugačije, od atmosfere na ulici do toga kako se ljudi ponašaju.

„U SAD-u stalno slušate o slobodi, ali ovde je sloboda drugačija. Ljudi rade šta žele. Na primer, u SAD-u ne biste mogli da šetate ulicom s pivom u ruci. Ovde to niko ne kontroliše“, priča on.

A onda dodaje detalj koji ga je potpuno zatekao:

„Još jedan šok – vozač autobusa u Beogradu je jednostavno vozio po trotoaru da bi zaobišao gužvu. U SAD-u to ne bi prošlo, ali ovde je to fascinantno. Ovde je problem što javni prevoz ponekad ne funkcioniše kako treba. Ipak, postoji i tu šarm. Na primer, besplatan javni prevoz je super“.

Danas, kada je već prigrlio mnoge srpske običaje, otkrio je da u crkvu ide skoro svaki dan. Takođe, trenutno uči srpski jezik, ćirilicu i crkvenoslovenski. Sredom i petkom posti. I dok se priprema za božićni post, kaže da se najviše divi porodičnoj tradiciji.

„Slava me je iznenadila. U SAD-u nema običaja porodične slave, ovde je to jedinstveno i fascinantno“, kaže.

Muzička scena ga je, kako kaže, osvojila isto koliko i duhovnost zbog koje je prvobitno došao.

„Otkrio sam tehno muziku ovde i potpuno sam zaljubljen. Klubovi su drugačiji nego u SAD-u, noćni život je sporiji, opušteniji i više uključuje zajedništvo“, otkriva.

Za sebe kaže da dane, pored učenja jezika i ćirilice koristi da istraživanja grad koji ga je, kako priznaje, potpuno promenio.

Dorćol, Knez Mihailova, Senjak, Dedinje — sve mu je priraslo srcu, ali zbog različitih razloga: od opuštenih kafića, do mirnijih četvrti koje mu pružaju predah od gradske gužve.

U njegovoj priči ne nedostaje ni humora, posebno kada govori o našoj kuhinji.

„Roštilj, pečenje, sarma, punjena paprika, sve je fantastično. Srbi, međutim, treba da povećaju toleranciju na ljutu hranu“, dodaje kroz smeh .

Iako je došao kao stranac, danas zvuči kao neko ko je Srbiju izabrao iz srca, a ne slučajno.

„U Srbiji sam pronašao slobodu koju u Americi nikada nisam osetio“, zaključio je Vasilije.