„PRIPREMA ZA JOŠ VEĆU REPRESIJU I OBRAČUN POSLE IZBORA“: Vlada formirala Telo za borbu protiv terorizma, Kričak postavljen za zamenika!

Vlada Srbije osnovala je 8. avgusta Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv terorizma, na čijem čelu je Veljko Odalović, a zamenik mu je Marko Kričak. Da li Srbiji preti teroristički napad ili se vlast sprema za obračun sa političkim neistomišljenicima, pre svega studentima koje prorežimski tabloidi već dugo nazivaju teroristima?

Usred sezone odmora, 8. avgusta Vlada Srbije osnovala je Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv terorizma. Osim čudnog tajminga, čudan je i sastav tog tela. Za nacionalnog koordinatora imenovan je Veljko Odalović, trenutni sekretar iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Njegov zamenik je, ni manje ni više, nego sadašnji načelnik Uprave kriminalstičke policije Marko Kričak. Pomoćnici nacionalnog koordinatora su Nenad Bogosavljević iz MUP-a i Bojan Dimić iz Bezbednosno-informativne agencije.

Po najčešće prihvaćenoj definiciji to je smišljena i protivzakonita upotreba ili pretnja nasiljem radi širenja straha i nesigurnosti. Cilj mu je da primora društvo ili vlast ili međunarodne organizacije da ispune određene političke, verske ili ideološke zahteve.

Zadatak tog tela biće, kako je navedeno: „koordinacija aktivnosti na prevenciji i borbi protiv terorizma, radikalizma i nasilnog ekstremizma koji vodi u terorizam na nacionalnom nivou“. Formulacija koja je po mišljenju mnogih preširoka, pa samim tim i pogodna za zloupotrebu.

Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik, sumnja da su motivi formiranja ovakvog tela potpuno drugačiji i da je to davanje legitimiteta državnom nasilju i priprema za vreme posle izbora.

„Koja je potreba za tim telom kada već postoji Savet za nacionalnu bezbednost? Čemu to dupliranje nadležnosti ako nije u pitanju stvaranje jednog aparata koji će biti sastavljen od lojalista i poslušnika, jer ništa drugo ne kvalifikuje ni Veljka Odalovića, ni Marka Krička za te funkcije. Odalović je čovek za sva vremena i sve režime, ne treba zaboraviti ni njegovu ulogu na KiM u vreme Slobodana Miloševića. Teško da se Kričak razume u tu tematiku, to je čovek koji se ‘proslavio’ poslednjih godinu i nešto brutalnim intervencijama protiv studenata i građana, pre svega studentkinja i građanki. Izgleda kao da je formirano Nacionalno koordinaciono telo za terorizam, onaj državni“, kaže Olenik.

Po njegovom mišljenju ovo je zapravo priprema za ono što dolazi, a to su izbori i moguća postizborna dešavanja.

„Ovo je zbijanje izbora Srpske napredne stranke pred izbore. Treba imati u vidu šta se dogodilo u susednoj Mađarskoj kada je na izborima izgubio Vučićev partner, tadašnji premijer Viktor Orban. To negde odjekuje u Vučićevoj glavi i on se priprema i za izbore i za noć posle izbora. On već kontroliše bezbednosni aparat, a ovo telo treba da pruži kredibilitet mogućem širem sprovođenju državnog terora. Vi imate već izjave pojedinih zvaničnika SNS i njihovih medija da se studenti proglašavaju teroristima. Izmišljene su neke afere kao što su blokada aerodroma ili rafinerije u Pančevu, simulacija upotrebe zvučnog topa i to se proglašava aktima terorizma, iako to nema veze sa realnošću. Bojim se da je i ta propaganda i osnivanje ovog tela priprema za još veću represiju“, objašnjava Aleksandar Olenik.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti smatra da Srbija svakako mora imati efikasan sistem za prevenciju i borbu protiv terorizma, ali pitanje je zašto se za svaki problem koji institucije očigledno ne mogu ili ne žele da rešavaju osniva novo koordinaciono telo.

Koordinaciono telo za koordinisanje koordinacionih tela

„Ako MUP, BIA, tužilaštvo, Ministarstvo odbrane i druge nadležne institucije ne mogu međusobno da razmenjuju informacije i koordiniraju svoj rad, onda problem nije u nedostatku još jednog tela, već u nefunkcionalnosti postojećeg sistema. Kod nas se već godinama odgovornost za funkcionisanje države izmešta iz institucija u različite savete, komisije, koordinaciona tela i radne grupe. Time se institucije zapravo aboliraju od odgovornosti. Kada sistem zakaže, formira se novo telo i odgovornost se privremeno preseli izvan sistema“, kaže nas sagovornik i dodaje:

„Ako ovako nastavimo, uskoro će nam trebati i koordinaciono telo za koordinaciju koordinacionih tela. To više nije reforma države, nego parodija državne uprave. Poseban problem nastaje kada takvo telo dobije nadležnosti koje već postojeće institucije imaju po zakonu. Tada ne dobijamo efikasniju državu, nego paralelnu državu. Nadležnosti se ne smeju izmeštati iz institucija samo zato što su one politički ili profesionalno zapuštene. Institucije treba osposobiti, profesionalizovati i učiniti odgovornim“, objašnjava Lunić.

Po njegovom mišljenju ne postoji razlog da se samo osnivanje ovog tela tumači kao dokaz da je teroristička pretnja u Srbiji dramatično povećana. Za takvu procenu potrebni su konkretni obaveštajni podaci, a ne političke poruke.

„Naravno da rizik postoji. Srbija nije izolovano ostrvo i deo je evropskog bezbednosnog prostora. Postoje različiti oblici radikalizacije, nasilnog ekstremizma, prekograničnog kriminala i potencijalnog terorizma koje država mora da prati. Ali upravo zato je potrebna profesionalna procena pretnje, a ne proizvodnja institucija kao reakcija na politički trenutak. Najgore što možemo da uradimo jeste da od realnog bezbednosnog rizika napravimo politički instrument. Terorizam jeste ozbiljna pretnja i upravo zato njegovom prevencijom ne smeju da se bave strukture koje nisu jasno profesionalno i institucionalno definisane“, objašnjava Lunić.

Konsultant za geopolitiku i bezbednost takođe kaže da su kadrovska rešenja za Nacionalno koordinaciono telo upitna.

„Ovo je možda i najproblematičnije pitanje. Ne bih unapred tvrdio da neko nije sposoban da obavlja određenu funkciju, ali država mora da pokaže po kojim kriterijumima je birala upravo ove ljude. U mom nedavnom feljtonu za Danas upravo sam insistirao na tome da bezbednosni sistem ne može biti reformisan ako se rukovodeći ljudi biraju po političkoj lojalnosti umesto po profesionalnoj biografiji. Kandidat za rukovodeću funkciju mora prethodno da prođe stručnu proveru profesionalne podobnosti, a politička funkcija ne sme biti zamena za stručnu kompetenciju“, kaže sagovornik.

Kod Veljka Odalovića je, kaže, posebno problematično što se od javnosti očekuje da prihvati pretpostavku da je on svojevrsni „stručnjak sveobuhvatnog profila“, sposoban da koordinira kompleksan sistem protivterorističke zaštite.

„Ali u ozbiljnoj državi to se ne dokazuje funkcijom koju neko trenutno obavlja, nego profesionalnom biografijom relevantnom za posao koji mu je poveren. Isto važi i za Marka Krička. Rukovođenje UKP-om jeste značajna policijska funkcija, ali strateška koordinacija nacionalnog sistema za borbu protiv terorizma zahteva specifična znanja i iskustvo u protivterorizmu, obaveštajnom radu, proceni rizika i međuinstitucionalnoj koordinaciji“, objašnjava Lunić i dodaje:

Mišljenje, čak i ekstremno, nije terorizam

„Zato, problem nije samo ko su izabrani, već zašto su izabrani i koji su kriterijumi primenjeni. Ako kriterijum nije stručnost nego političko poverenje, onda smo upravo reprodukovali problem zbog kojeg nam navodno i treba novo koordinaciono telo“.

U saopštenju se pominje osim terorizma i suzbijanje nasilnog ekstremizma, što samo po sebi nije sporno, ali…

„Sama borba protiv nasilnog ekstremizma jeste legitiman deo savremene protivterorističke politike. Problem je u tome što je granica između nasilnog ekstremizma i ekstremnog političkog mišljenja veoma važna i mora biti precizno definisana. Ekstremno mišljenje nije terorizam. Politički radikalizam nije terorizam. Protest protiv vlasti nije terorizam. Građanska neposlušnost nije terorizam. Država treba da reaguje kada postoji nasilje, podsticanje na nasilje, priprema nasilnog akta ili konkretna veza sa nasilnim ekstremističkim strukturama“, objašnjava Lunić.

„Ako se pojam ekstremizma ostavi dovoljno širokim da ga izvršna vlast može proizvoljno tumačiti, onda dobijamo veoma opasan instrument. U zemlji u kojoj se politička opozicija, protesti i društveni konflikti prečesto posmatraju kroz bezbednosnu optiku, takva formulacija zahteva naročito snažne mehanizme kontrole. U suštini, Srbiji ne treba telo koje će odlučivati ko je „ekstreman“. Treba nam profesionalni sistem koji će na osnovu zakona i dokaza utvrđivati ko predstavlja stvarnu pretnju nacionalnoj bezbednosti“, pojašnajva Lunić.

Po njegovom mišljenju postoji opasnost od zloupotrebe ovog tela.

„Ne zato što svako koordinaciono telo mora biti zloupotrebljeno, već zato što se u Srbiji stvara obrazac u kojem se umesto jačanja institucija formiraju nova tela sa preklapajućim nadležnostima. Time se odgovornost pomera izvan institucija i postaje mnogo teže utvrditi ko je za šta odgovoran. A to je suprotno principu dobre uprave. Imamo vrlo slikovit primer i u oblasti evropskih integracija. Srbija je godinama gradila čitavu strukturu koordinacionih tela, saveta, radnih grupa i pregovaračkih struktura, uz postojeće Ministarstvo za evropske integracije. Sam princip koordinacije nije sporan – naprotiv, evropske integracije po prirodi zahtevaju koordinaciju svih ministarstava. Ali kada koordinaciona struktura počne da postoji pored institucije koja već ima odgovornost, postavlja se pitanje ko zapravo upravlja procesom i ko odgovara za rezultat“, kaže naš sagovornik.

Dodaje d je još problematičnije kada se nove strukture koriste za zapošljavanje i očuvanje privilegija administracije, umesto za rešavanje konkretnog problema.

„Tada država ne dobija veću efikasnost, već još jedan sloj birokratije. Isto sada možemo da vidimo i u oblasti bezbednosti“, naglašava Nikola Lunić.