PREMINUO DŽESI DŽEKSON: Vođa pokreta za građanska prava i bivši kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država!

Džesi Džekson, vođa pokreta za građanska prava i bivši kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, preminuo je danas u 84. godini, saopštila je njegova porodica, preneo je CBS News.

Džekson, štićenik velečasnog Martina Lutera Kinga Mlađeg, poslednjih meseci bio je hospitalizovan i pod nadzorom zbog progresivne supranuklearne paralize (PSP), saopštila je Rejnbou Puš Koalicija.

Džekson je bio ono što je jedan komentator nazvao „američkim originalom“.

Rođen je kao dete maloletne neudate majke u Grinvillu u Južnoj Karolini, u doba segregacionih zakona Džim Krou, ali je izrastao u ikonu borbe za građanska prava i pionirskog političara koji je imao dve snažne predsedničke kampanje osamdesetih godina.

Njegove dve kandidature za predsedničku nominaciju Demokratske stranke inspirisale su crnu Ameriku i iznenadile političke posmatrače koji su se divili njegovoj sposobnosti da privuče i bele birače.

Bio je figura koja je prelazila rasne granice mnogo pre nego što je Barak Obama stupio na nacionalnu scenu.

Nacionalnu polularnost stekao šezdesetih godina

Džekson je prvi put stekao nacionalnu prepoznatljivost šezdesetih kao blizak saradnik Martina Lutera Kinga Mlađeg.

Posle Kingovog ubistva 1968, postao je jedan od najuticajnijih lidera borbe za građanska prava u Americi — na nezadovoljstvo dela Kingovih saradnika, koji su smatrali da je previše nagao.

Ipak, njegova Rejnbou koalicija — hrabro savezništvo crnaca, belaca, Latinoamerikanaca, Amerikanaca azijskog porekla, starosedelaca i LGBT osoba — pomogla je da se utaba put progresivnijoj Demokratskoj stranci.

„Naša zastava je crvena, bela i plava, ali naša nacija je duga — crvena, žuta, braon, crna i bela — i svi smo dragoceni u Božjim očima“, govorio je Džekson.

Jedna od njegovih prepoznatljivih fraza bila je „Održite nadu živom“.

Ponavljao ju je toliko često da su je neki počeli parodirati, ali za njega nikada nije izgubila smisao.

Bio je pokretačka snaga borbe za socijalnu pravdu kroz tri epohe: period segregacije, eru građanskih prava i post-građansku eru koja je kulminirala izborom Obame i pokretom Blek lajvs meter.

Inspirisao milione Amerikanaca

Svojom rečitošću i jedinstvenom energijom Džekson nije održavao nadu živom samo za sebe. Njegov san o živahnoj, multirasnoj Americi i danas inspiriše milione Amerikanaca.

Njegova vizija preoblikovala je Demokratsku stranku. Bio je prvi predsednički kandidat koji je podršku pravima homoseksualaca učinio važnim delom programa i odlučno je osporavao fokus stranke na bele, umerene birače srednje klase, kaže Dejvid Mašiotra, autor knjige „Ja sam neko: zašto je Džesi Džekson važan“.

„Demokratska stranka koja danas predstavlja multikulturalnu Ameriku i ima ličnosti poput Kamale Haris kao bivše potpredsednice i Obame kao bivšeg predsednika, u velikoj meri počela je sa Džeksonovim kampanjama“, kaže Mašiotra.

Uticaj na Baraka Obamu

Obama verovatno nikada ne bi stigao do Bele kuće bez Džeksonovih pionirskih predsedničkih kampanja. Džekson je uspešno izborio promenu načina dodele delegata na demokratskim predizborima — sa sistema „pobednik nosi sve“ na proporcionalni sistem, koji je pomagao i kandidatima koji nisu pobeđivali u državama.

Te promene pomogle su Obami da nadoknadi zaostatak i pobedi favoritkinju Hilari Klinton tokom predizbora 2008. godine.

Na pitanje da li mu je teško što nije postao prvi crni predsednik SAD, Džekson je odgovorio:

„Ne, nije, jer sam bio pionir, krčio sam put. Morao sam da se suočim sa sumnjom, cinizmom i strahom od ideje da se crna osoba kandiduje. Čak su i crni intelektualci pisali da gubim vreme. Mnogi su govorili da crnac ne može da pobedi.“

Džekson je razbio uverenje da crnac ne može biti ozbiljan predsednički kandidat. Iako su ga mnogi komentatori potcenjivali tokom debata, pokazalo se da je često izlazio kao pobednik.

Čudo od deteta i dvostruki autsajder

Politički posmatrači nisu morali biti iznenađeni. Džekson je bio jedan od najdarovitijih govornika u američkoj istoriji. Već kao dete imao je izuzetnu sposobnost za reči i metafore, a poput Kinga u politički govor je uneo ritam i poetiku crnačkih crkvenih propovedi.

Rođen je 8. oktobra 1941. u Grinvillu kao „dvostruki autsajder“ — zbog rase i okolnosti rođenja. Majka Helen Berns imala je 16 godina i nije bila udata, a njegov biološki otac bio je oženjeni komšija Noa Robinson. Kasnije ga je usvojio očuh Čarls Džekson.

Biografi opisuju da se kao dete osećao usamljeno i drugačije, često zadirkivan kao „niko bez oca“.

Buran život u javnosti

Džekson je uspeo da izgradi stabilnu porodicu kakvu sam nije imao. Godine 1962. oženio je Žaklin Laviniju Braun, sa kojom je imao petoro dece.

Govorio je da su „i suze i znoj slani“, ali da suze donose saosećanje, a znoj promenu. Svoje teško detinjstvo pretvorio je u neumorni aktivizam koji je posustao tek kada je 2017. objavio da boluje od Parkinsonove bolesti.

Tokom života pratile su ga i kontroverze — optužbe za preuveličavanje sopstvene uloge nakon Kingovog ubistva, antisemitističke izjave i vanbračno dete.

Ipak, nastavio je da ostvaruje konkretne rezultate: 1984. posredovao je u oslobađanju zatvorenika na Kubi i američkog pilota u Siriji, a 1999. pomogao oslobađanju trojice američkih vojnika zarobljenih u tadašnjoj Jugoslaviji.

Najviše civilno odlikovanje u SAD

Godine 2000. dobio je Predsedničku medalju slobode, najviše civilno odlikovanje u SAD.

U poznijim godinama postao je svojevrsni „stariji državnik“ pokreta za građanska prava i most između generacije šezdesetih i savremenog doba.

Kada je Obama 2008. održao pobednički govor u Čikagu, kamere su zabeležile Džeksona sa suzama u očima.

„Plakao sam jer sam mislio na one koji su to omogućili, a nisu doživeli da vide“, rekao je kasnije.

Zdravstveni problemi

Poslednjih godina imao je dodatne zdravstvene probleme, uključujući kovid-19 2021. i povredu glave nakon pada iste godine.

Godine 2023. najavio je povlačenje sa mesta predsednika Rejnbou Puš Koalicije, više od 50 godina nakon što ju je osnovao.

Njegovo nasleđe obeleženo je 2024. kada je odata počast na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, gde je Kamala Haris postala prva crna žena na čelu predsedničke liste velike stranke.

Iza njega su ostali supruga Žaklin i njihovo petoro dece — Santita, Džesi Mlađi, Džonatan, Jusef i Žaklin — kao i šesto dete, Ešli.