PREMINUO DIK ČEJNI: Bivši potpredsednik SAD i Bušov najbliži saradnik!

Nekadašnji potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država i blizak saradnik bivšeg predsednika Džordža V. Buša, Dik Čejni, preminuo je u 84. godini, saopštila je njegova porodica.

Kako je saopštila porodica, Dik Čejni je preminuo u ponedeljak uveče od posledica upale pluća, kao i srčanih i vaskularnih oboljenja u 84. godini života.

Dik Čejni je bio Bušov potpredsednik u oba mandata, od 2001. do 2009. godine. Smatra se glavnim idejnim tvorcem “rata protiv terorizma“ i jednim od od ključnih zagovornika stupanja SAD u rat protiv Iraka.

Kao jedan od najglasnijih pristalica invazije na Irak 2003. godine, Čejni je upozoravao na navodno postojanje iračkog oružja za masovno uništenje — koje nikada nije pronađeno.

Čejni je bio poznat po tvrdokornim stavovima i kao jedan od vodećih republikanskih konzervativnih političara tog doba. Njegovi stavovi o „pojačanim tehnikama ispitivanja“ osumnjičenih za terorizam, kao što su simuliranje davljenja i uskraćivanje sna, izazvali su oštre kritike, dok su mnogi, uključujući Senatski obaveštajni komitet i UN, ovakve metode kvalifikovali kao mučenje.

Smatran je tvrdokornim republikancem i konzervativcem.

Porodični i politički nasleđaj

Njegova ćerka Liz Čejni takođe je bila uticajna kongresmenka, koja je izgubila mesto nakon što je glasala za opoziv Donalda Trampa zbog napada na Kongres 6. januara 2021. godine.

Dik Čejni je podržao njen stav i izjavio da bi na izborima 2024. glasao za demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris, nazvavši Trampa „kukavicom“‘ i „najvećom pretnjom zemlji ikad“.

Odrastanje i rani život

Ričard Brus Čejni rođen je 30. januara 1941. godine u Linkolnu, u državi Nebraska. Odrastao je u Vajomingu, gde je kasnije završio univerzitet i stekao zvanje magistra političkih nauka.

Tokom ranih dana svoje karijere, Čejni je radio u energetskoj industriji i kao generalni direktor energetske korporacije „Halliburton“.

Tokom Prvog zalivaskog rata 1991. godine, kao ministar odbrane, vodio je američke snage u oslobađanju Kuvajta. Iako je ranije upozoravao da bi invazija na Irak bila „zamka bez izlaza“, kasnije je postao jedan od najglasnijih zastupnika te vojne akcije.

Iako nikada nije služio u vojsci, bio je snažan zagovornik američkog učešća u Vijetnamskom ratu.

Tokom rata u Vijetnamu od 1959. do 1966, Čejni je dobio ukupno pet odlaganja vojne obaveze. Četiri su bila tipa S-2 koji su dobijali studenti zbog obaveza prema univerzitetu i jedno odlaganje tipa 3-A koje je dobio 1966. kada je njegova žena zatrudnela.

Kao ministar odbrane, Čejni je vodio operaciju oslobađanja Kuvajta tokom Prvog zalivaskog rata 1991. godine. Uprkos tom iskustvu, upozoravao je tada da bi invazija na Irak bila „zamka bez izlaza“ — stav koji je kasnije promenio.

Pre povratka u politiku, bio je generalni direktor energetske korporacije „Halliburton“, koja je kasnije dobila brojne ugovore tokom iračkog rata, što je izazvalo oštre kritike javnosti.