Connect with us

Srbija

PRELETOVA NAUČNA FANTASTIKA: Derbi

Published

on

Članovi Saveta, u svečanoj loži, nervozno su se zgledali. Još jedan igrač Roskove ekipe pade na tlo! Ubrzo sudije podigoše visoko ruke: vrat mu je bio čudno iskrenut na levu stranu! Bio je mrtav! Igrači Stiksa postali su nemilosrdni. U sobi za kontrolu Igrača u vrhu arene, dežurni programer ukucao je naredbu: UBITI!

Društvo je funkcionisalo po strogim pravilima koje je ispisala Majka I. Rad je sveden na minimum fizičkih delatnosti, sve važnije operacije koje su se ticale opstanka, uprave ili proizvodnje neophodnih materija, vršili su sistemi podređeni Majci I, besprekornom koordinacijom i monotonom preciznošću.

Ljudi su se bavili jednostavnim aktivnostima: gledanjem knjiga na velikim monitorima na trgovima naselja, konzumiranjem sintetičke hrane, obaveznim grupnim okupljanjima kako bi se saslušao životni plan za sledeću godinu i prisustvovanjem Igri koja je bila jedina dozvoljena aktivnost Društva.

Ali Igru su izmislili Majčini robovi, konstruisali Igrače, te je ljudima ostalo jedino fizičko prisustvo. I navijanje. Brak je izgubio funkciju, čak je bio zabranjen, dok se reprodukcija obavljala u sanitetskim zgradama za fizički kontakt po strogo utvrđenom redu. Ljudske jedinke koje su procenjene kao nepodobne za reprodukovanje, bile su lišene te mogućnosti.

Zdravi, fizički superiorniji primerci ljudskog roda, nisu bili po ukusu Majke I, te su uglavnom ostajali usamljeni. Tokom vekova, kod tih jedinki razvio se odbrambeni sistem i govorilo se, istina tiho i poverljivo, da postoji čitav podzemni pokret koji se sam reprodukuje, retko učestvuje u životu Društva i povremeno pokušava da dopre do srca Majke I kako bi joj ograničio moć.

Pobunjenici, te neposlušne jedinke, izbegavali su naselja. Živeli su po obodu gradova u podzemnim kanalima zaboravljenog vremena. Pričalo se da ponekad prerušeni dolaze u Gradove kako bi prisustvovali Igri, ali ako je to bilo istina, niko ih nije razlikovao od običnih podanika.

Rekoh, Igra je bila jedina okosnica društvenog života, svi su čekali, činili sve da se domognu skupih ulaznica, grozničavo posmatrali na velikim monitorima ili u svojim domovima tok i ishod Igre. Klađenje je bilo dozvoljeno i godinama su se Roboti žestoko sudarali u Mondodromu. Igrači su bili konstruisani u najsavremenijim laboratorijama Gradova, predstavljali su ponos i znak prestiža.

Po planovima Majke I, Igrači su postali savršenstvo sintetičkih replikata ljudske vrste. Naizgled, nisu se mnogo razlikovali od ljudi. Osim što su bili praktično neranjivi od ljudske sile. Međusobni dueli dovodili su do čestih kvarova, čak totalnog uništenja pojedinih Igrača, ali bi oni bivali zamenjeni svojim sintetičkim dvojnicima već sledećom prilikom.

Grad pobednik u Igri, čitave godine imao je privilegije prilikom redovnih sastanaka Saveta Gradova, njegova se poštovala, tako da nije čudo što su svi Gradovi žudeli za Pobedom, kako se jednostavno zvala titula osvojena u nadmetanjima. Takmičenje je počinjalo prve nedelje Velikog crvenog Sunca, kada je krvava lopta dostizala svoj godišnji zenit, i trajalo je do zalaska. Četrdeset dana bez noći crvenog usijanja. Ljudima je, naravno, bilo zabranjeno učešće u Igri.

Rosko je bio visok primerak ljudskog soja i važio je za čoveka koji je mnogo toga video u površinskom svetu. Roska su pobunjenici Podzemlja poštovali i u neku ruku prećutno je važio za prvog čoveka posle Sida. Sid je bio najstariji pobunjenik, pričalo se da je nekada vodio pokret protiv Majke, ali nije bilo živih da to potvrde. S druge strane, Savet Grada nikada nije delio informacije sa svojim podanicima. Istorija se nije javno prezentovala, tako da građani nikada nisu ni čuli da je postojalo vreme Pobune.

Nikada nije slavljen jedan Igrač, ma koliko uticao na tok Igre, već tim Grada pobednika. Nikakva individualnost nije bila poželjna na Zemljinoj površini. Robotima-igračima to ionako nije bilo važno. Nisu bili programirani za čin i impuls samozadovoljstva.

Uostalom, životni vek građana bio je neuporedivo kraći od veka pobunjenika koji su živeli u veoma teškim uslovima Podzemlja. Ma kako se to činilo neverovatnim, bilo je istina. Sid je to nazivao imunitetom duha.

Za vreme Pobune, Sid je pričao da su se ljudi ubacili među stanovnike Grada i diverzantskim podvizima uništavali Redare poretka. Pokušali su proboj u srce Majčinog sistema, ali tom prilikom mnogi pobunjenici, slabo naoružani i iscrpljeni, ostavili su meso, krv i kosti pred betonskim zidovima Centra u kome je kucao silikonski intelekt Majke I.

Bio je to poraz koji je za dugo vremena uslovio totalnu ilegalu pobunjenika. U kanalima prošlosti, kovali su planove i čekali novu priliku. Često su preduzimali tajna putovanja do udaljenih naselja gde su nabavljali potrebne sirovine za opstanak. Bili su to retki i opasni izleti na površinu Zemlje koja je bila nadvijena tamnim oblacima beznađa. U nedeljama Velikog crvenog Sunca, samo odabrani su tajnim kanalima izlazili kamuflirani na površinu da bi gledali Igru.

Rosko je u dokolici uvežbavao jedan broj snažnih pobunjenika, učio ih Igri i sanjao o tome da se jednoga dana suprotstave Igračima. Ali, to je bilo nemoguće, kako je nepoverljivo vrteo glavom sedokosi Sid. Savet nikada ne bi prihvatio izazov, a ako bi se u dalekoj budućnosti o tome moglo i sanjati, pobunjenici bi svakako morali pokopati svoje žrtve.

Sama Igra odvijala se u ovalnoj areni s veštačkom ledenom pločom. Igrači su na nogama nosili metalnu obuću sa zupcima na dnu kako bi im kretanje bilo oštro i stabilno. Metalna kugla služila je poput lopte i velikim metalnim kukama trebalo je kuglu ubaciti u otvor koji se nalazio na severnoj strani arene. U sastavu je bilo pet Igrača sa mogućnošću neograničene zamene.

Nikada nije slavljen jedan Igrač, ma koliko uticao na tok Igre, već tim Grada pobednika. Nikakva individualnost nije bila poželjna na Zemljinoj površini. Robotima-igračima to ionako nije bilo važno. Nisu bili programirani za čin i impuls samozadovoljstva. Posmatrači su se poistovećivali sa Igračima, ali samo toliko i za vreme trajanja Igre, kako bi frenetično urlali i navijali. Ništa više. Njihov prirodni dar za samopoštovanjem i dokazivanjem bio je odavno iščezao.

Rosko je nedelju dana pre prve nedelje Velikog crvenog Sunca poveo grupu pobunjenika do naselja Stiks, gde su nameravali da opljačkaju baterije, ponešto oružja, uzdajući se u neopreznost Redara u euforiji pred početak Igre. Put do Stiksa protekao je bez problema, ali prilikom upada u skladište Grada, došlo je do velikog okršaja sa Redarima. Bilo je mrtvih, nekoliko pobunjenika je zarobljeno, dok se Rosko sa još trojicom odvažnih izvukao iz zasede i domogao kanala prošlosti.

Bio je potišten zbog gubitaka, i u razgovoru sa Sidom i ostalima predloži da se zarobljeni drugovi oslobode po svaku cenu. Sid primeti da će to sada posle upada u Grad biti veoma teško, jer su Redari poretka svakako mnogo oprezniji. Ali, Rosko je bio zamišljen u svojoj tvrdoglavosti.  Sutradan predloži drugovima nemoguće: izazvaće ekipu Stiksa u Igri! Predložiće pogodbu, ukoliko pobunjenici pobede da se oslobode njihovi drugovi. U slučaju poraza, Rosko će se predati, jer su u Savetu Grada žarko želeli da ga se domognu, s pravom smatrajući da je Rosko neosporni lider pobunjenika.

Svi su se složili sa ludom idejom. Samo je Sid sumnjičavo vrteo glavom. Odlučili su da Sid, kao najiskusniji, izađe na površinu i nađe načina da uruči izazov Savetu Stiksa. Prošlo je dva dana od odlaska Sida na crvenu svetlost Sunca. Straže nisu javljale o njegovom povratku i Rosko je već počeo da kuje plan za osvetu. Trećega dana Sid se umornim korakom pojavi na Horizontu.

Na sopstveno čuđenje, Savet ga je primio sa hladnim prezirom, ali je prihvatio izazov.

To je bila neverovatna vest, kojoj se Rosko iskreno nije nadao. Presudio je u Savetu stari senator Osini koji je pamtio Sida iz vremena pobune. Možda je to bio izraz poštovanja prema starom protivniku? Savet je garantovao ispunjenje dogovora ma kakav ishod bio. Sid je znao da Savet neće pred svojim podanicima prekršiti reč, tim pre što je Rosko zahtevao da se uslovi pod kojima se odvija Igra objave na monitorima Grada. U slučaju pobede, Savet će pokazati svoju moć pred narodom, dok će pobunjenici još dugo ostati u kanalima prošlosti.

Stigao je dan velikog obračuna. Pobunjenici su se pojavili u Stiksu u kožnim odorama, ponosno prešli komad puta do arene, na pritajeno čuđenje stanovnika Grada. Ponegde se moglo primetiti i potajno divljenje prema tim stasitim otpadnicima društva.

O porazu u Gradu niko nije ozbiljno razmišljao. Rosko je grozničavo uvežbavao svoje ljude za veliki dan Igre. Odabrao je najsnažnije, pretpostavljajući fizičku spremnost tehničkim detaljima znajući da će borba biti nemilosrdna te da su Igrači Stiksa programirani da nanesu povrede protivniku. Na kraju je odabrao desetoricu za koje je smatrao da su najbolji. U maloj grupi pobunjenika našao se i Sid i još dvadesetak najbližih saboraca koji nisu želeli da propuste taj istorijski događaj.

Stigao je dan velikog obračuna. Pobunjenici su se pojavili u Stiksu u kožnim odorama, ponosno prešli komad puta do arene, na pritajeno čuđenje stanovnika Grada. Ponegde se moglo primetiti i potajno divljenje prema tim stasitim otpadnicima društva. Arena je bila prepuna. Članovi Saveta zauzeli su svoja mesta u loži, dok su ispod njih sedeli zarobljeni pobunjenici okruženi Redarima.

Sudije su zapalile plamen Pobede, ritual koji je prethodio početku Igre. Igrači Stiksa izađoše na ploču!

Bili su to silikonski primerci od šest i po stopa, širokih metalnih ramena i stasitih udova! Roska obuze zebnja! Na ploču je poslao petoricu svojih izabranika. Uz krik mase, Igra otpoče! Ekipa Stiksa brzo je preuzela kuglu i u dva naleta postigla poen, a da se nije pošteno ni potrudila. Pobunjenički tim delovao je paralisano, zbunjeno i plašljivo. Sid je gladio svoju sedu kosu nervoznom kretnjom.

Publika je u delirijumu pozdravila svoje izabranike dok su pobunjenici pogledom tražili Roska u iščekivanju njegove reakcije. Rosko pritegnu zupčanike na obući i najavi sudijama izmenu u timu. Povukao je četvoricu igrača ostavivši samo mladog Hada u odbrani. Ogromni Goran, Roskova uzdanica, škrgutao je zubima. „Hajdemo”, procedi Rosko! Postavili su dogovorenu stratešku poziciju na terenu iščekujući novu kuglu.

Tada Goran krenu ka najbližem Igraču. Strahovit sudar odjeknuo je poput transpotera! Igrač Stiksa, robot visok skoro sedam stopa, povinu se na desnu stranu. Goran ga sačeka savijenih leđa! Zatim se baci ka njemu. Robot se pruži po ploči. Sudije prekinuše Igru i vođstvo ekipe Stiksa potraži zamenu. Povređeni robot ispuštao je zvuke nalik šištanju nekontrolisano trzajući udovima. U publici je vladao tajac. Čak se ni pobunjenici nisu čuli u tom momentu iznenađenja! Rosko iskoristi taj trenutak i postiže poen!

Sid uzbuđeno zapljeska pegavim šakama. Bio je to jedini zvuk koji je odzvanjao arenom! Potom nastade haos! Dvojicu iz tima pobunjenika iznesoše polomljenih rebara, još jedan robot u divljem sudaru sa Roskom ostade na tlu. Vižljasti Had probi se zahvaljujući Goranovoj finti i postiže i drugi poen! Sada su i neki navijači Stiksa zapljeskali čudesnim pobunjenicima!

Članovi Saveta, u svečanoj loži, nervozno su se zgledali. Još jedan igrač Roskove ekipe pade na tlo! Ubrzo sudije podigoše visoko ruke: vrat mu je bio čudno iskrenut na levu stranu! Bio je mrtav! Igrači Stiksa postali su nemilosrdni. U sobi za kontrolu Igrača u vrhu arene, dežurni programer ukucao je naredbu: UBITI!

Igrači su počeli da izvršavaju svoj zadatak. Goran krenu ka otvoru velikim zamasima, sudari se sa jednim Igračem, izbeže opasan zaokret, ali ga je dočekao drugi kolos. Goran bez reči pade pred Roskove noge. Krv mu je šikljala iz rane blizu ključne kosti. Samo je njegov pogled zario. Kao da je molio Roska da ne propusti veliku šansu, da nastavi Igru i pokaže tim metalnim konzervama šta je čovek! Rosko stisnu zube.

U igru pozva ostale momke, one koji su bili još sposobni za napor i izda naredbu za taktičku varijantu. Svi će krenuti u polukružnom napadu ka otvoru. On će kontrolisati kuglu, suočiće se sa odbranom u poslednjem trenutku i pokušati da poentira. Do kraja je ostalo još dvadesetak sekundi.

Ekipa Stiksa promenila je svih pet igrača. Čekala je na svojoj polovini sa savršenom mirnoćom nadmoćnih. Rosko krenu ka otvoru. Video je Hada kako se rve sa ogromnim robotom, zatim pada, i drugi krilni igrač ostade na tlu. Rosko je ostao nezaštićen sa oba boka. Ispred njega je jedan njegov bek vodio borbu sa dvojicom robota. Još pet sekundi. Kada im se nađe iza leđa, Rosko se snažnom kretnjom odlepi od tla, jednom nogom stade na ramena svog beka i u velikom luku prelete odbranu Stiksa! Dok je bio u vazduhu, odbaci metalni štap i obema rukama steže metalnu kuglu. Pao je na tlo tik kraj otvora. Poslednjom snagom ubaci kuglu u otvor dok je sirena označavala kraj igre!

U publici za tren nastade muk! Zatim se hiljadu grla oglasi u delirijumu! Jedan član Saveta (senator Osini?) zapljeska spontano. Sid je skakao poput dečaka dok su se sede vijorile oko njegovog čela. Tako se završila Igra!

Pobunjenici su visoko uzdignute glave napustili arenu. Savet je ispunio obećanje i pustio na slobodu zarobljenike. Godinama se iz Grada u Grad pronosila priča o velikoj pobedi pobunjenika iz kanala prošlosti nad moćnom ekipom Stiksa. Rosko i njegovi drugovi vratili su se u svoj podzemni svet.

Ali, nešto se izmenilo.

Pobunjenici su od tada češće izlazili na površinu. Pričalo se da među stanovnicima imaju svoje jatake i da Savet nije više isključiv kada se postavljalo pitanje zajedničkog života. Čak, ubrzo više nisu hapsili pobunjenike koji su u miru dolazili u Grad! Govorilo se da tajno pregovaraju sa Roskom. Ništa više nije bilo isto posle velike pobede prognanih! Bila je to za njih Igra Života. Ali, o tome, nekom drugom prilikom.

Da, ubrzo je stari Sid umro. Prirodnom smrću. Pobunjenici su dobili dozvolu da ga pokopaju na površini, što je do tada bilo nezamislivo. Kažu da je ceremoniji prisustvovao i nepoznati starac u crnoj odori s velikom kapuljačom preko sede kose. Neki kažu da su u njemu prepoznali dostojanstvenog senatora Orsinija. Ali, niko nije u to bio siguran. Uostalom, ljudi su skloni da izmišljaju priče poput ove…

NAPISAO: Dušan Prelević Prele

Ovo je samo jedna od mnogo priča u knjizi “Ko želi da živi večno”, koju možete kupiti samo online putem sajta www.dusanprelevic.rs

A ovde možete pročitati neke od već objavljenih priča na našem portalu:

PRELETOVA NAUČNA FANTASTIKA: Morski dečak

PRELETOVA NAUČNA FANTASTIKA: Horizont

PRELETOVA NAUČNA FANTASTIKA: Električni Zeus

PRELETOVA NAUČNA FANTASTIKA: Autovizija

DUŠAN PRELEVIĆ PRELE, IZABRANE PRIČE: Slovo o kocki!

DUŠAN PRELEVIĆ PRELE, IZABRANE PRIČE: Među njenim nogama i u Božjim rukama

DUŠAN PRELEVIĆ PRELE, IZABRANE PRIČE: Džambolaja

DUŠAN PRELEVIĆ PRELE, IZABRANE PRIČE: Sve je to boza!

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement