Sinoć je u Čikagu održana premijera predstave “Emigranti” poljskog pisca Slavomira Mrožeka u izvođenju Srpskog pozorišta Čikagu i adaptaciji autora predstave, ujedno i tumača glavnih likova, Milenka Šišarice i Vlatka Ždraleta.
Ova su se dvojica entuzijasta odlučili da na “daske” vrate komad koji je ovo pozoriste igralo pre 15-tak godina. S debelim razlogom, čini se.
Jer “Emigrante” još uvek muče iste muke i njihove dileme su jednako aktuelne danas kao i pre 15 ili 50 godina, kada je Mrožek pisao ovaj komad (1974).
I danas ćete u Čikagu, Berlinu ili Parizu naći likove koji žive u zarozanim i memljivim podrumima, ispod stepeništa kojim njihove gazde svakodnevno izvode kučiće u šetnje, u kloakama civilizacije, gde sanjaju svoje snove, koji ponekad liče na noćne more.
I danas je, baš kao među junacima ove drame, prisutan taj jaz između intelektualaca i fizikalaca, političke i ekonomske dijaspore, nepoverenje koje dalje vodi u podozrenje, zluradost, na kraju i u podele, koliko god hleb koji dele bio jedan i nedeljiv.
U toj situaciji zadatak aktera i autora predstave, Ždraleta i Šišarice, s jedne strane jeste bio naizgled lak, ali sa druge ih je sačekao ozbiljan i težak izazov da nešto što je blisko ali ujedno i vremenski daleko, pokušaju da približe i prilagode ovom dobu i prostoru. Da ne ostanu puki protagonisti.ž
I u tome su uspeli, o čemu govore i aplauzi kojima su ispraćeni sa scene. A oni su bili sve samo ne kurtoazni, kakve u principu dobije manje više svako ko izađe na scenu, od Japana do Pakistana.
Publika je znala da nagradi to što su ova dvojica gorepomenutih u predstavu, osim svog talenta, implementirali i dosta, ali ne previše i degutantno, sopstvenih ideja i citata, što je predstavi dalo tu preko potrebnu injekciju života i šarma.
A u mom se aplauzu našlo i puno poštovanja za vanserijski napor i čeličnu volju koja je potrebna da bi se u ovim imigrantskim i amaterskim uslovima, u zemlji kakva je Amerika, napravila jedna predstava. Koja pritom može da stane rame uz rame sa repertoarima profesionalnih pozorišta.
Govorim iz iskustva, jer sam bio u prilici i da pišem i da režiram i da glumim na ovim prostorima. Lepo jeste, predivno, ali ujedno i žešće naporno.
Ali da se vratimo predstavi…
Mene je u njoj možda i ponajviše dotakao taj tragikomični momenat, naročito taj osećaj nemoći u kojoj dva imigranta koje svakako više toga spaja negoli deli, koriste obostrane slabe tačke da ucenjuju jedan drugog, dok plivaju u istim fekalijama.
Pa tako u jednom trenutku gledamo fizikalca kako preti intelektualcu zbog njegovog političkog statusa, da bi se već sledećeg trenutka situacija prevrnula poput čarape, jer azilant počinje da ucenjuje bauštelca istim tim statusom.
I dok jedan živi potcenjujući vrednost materijalnog, drugi šteka pare u plišanom zeki(?), maštajući o povratku u zavičaj. Prvom se može, jer on je zaboga u stoičkim visinana, i nema ni kučeta ni mačeta, a drugom nije svejedno, jer ga kući čekaju žena i deca. Sraz i kontrast koji neretko možemo sresti u običnom životu, gde svaka od strana ima jako opravdanje i svakoj su njeni razlozi i motivi najpreči i neupitni.
Čudnovatost “Emigranata” leži upravo u tome da je ceo komad zasnovan na antagonizmima, ali da na posletku, kad se potaru svi ti minusi, proizvodi suprotan efekat, i konačan rezultat jeste jedan veliki PLUS, jer naši junaci skapiraju da su u tom dalekom svetu jedan drugom ipak najbliži, bolje reći nasušni.
Što su Ždrale i Šišarica verodostojno, na svoj način, znali da prenesu publici u ovoj duo-drami, koja je sama po sebi zahtevan žanr i ne ostavlja glumcima na sceni ni malo predaha.
Neka ostane zabeleženo da su njih dvojica, pored glumačkih i rediteljskih, imali i dodatne zanimacije, jer je jedan usput bio i scenograf (Šišarica), a drugi dizajner i autor plakata (Ždrale).
Dalibor Tojagić se svojski potrudio oko muzike, koja prati i pokriva ne samo radnju, nego i onaj dublji smisao dela, a svetlo i ton je znalački postavio i hendlovao dvojac – Stefan Polovina i Vlado Savčić.
Do sledeće premijere u Čikagu…
Tekst/Foto/Video: Antonije Kovačević
PROČITAJTE JOŠ;
TEORETIČARI ZAVERA TVRDE: Sukob Trampa i Maska je izrežiran i dogovoren!
TRAMP O RUSKOJ ODMAZDI : „Ukrajinci su sami to izazvali kada su im uništili avione“!